Незапамћена гладна година

Сељаци у вишеградским селима кажу да је 2014. у неку руку гладна година и да је незапамћено у овом воћарском крају, из кога се, прије рата на вагоне шљива пожегача извозило на тржиште БиХ, да ових дана нема "миве" ни за јело.

Република Српска 17.08.2014 | 12:14

"На гранама нема ни дивљих крушака, ни дивљих јабука `зукава`, ни једног плода шљиве, ни `економских` воћки, па чак ни ораха. Ни једне `мивке` нема", јада се Тикомир Васиљевић из Добрунске Ријеке и додаје да овако нешто није запамтио за 70 година живота. 

Овај старина гледајући у небо из кога, каже, да киша, како је прије два мјесеца почела да пада није никако ни престајала, закључује да је и ово "Божије давање и Божија казна". 

Домаћин Раде Тотић из истог села каже да има стари и нови воћњак да производе воће за своје потребе, али су од свих врста само трешње биле родиле, и то са неквалитетним плодом. 

"Све ово ће се одразити и на животињски свијет јер ни животиње, глодаре и птице и које ове године немају шта да поједу да се прехране, а камоли да обезбиједе зимницу", каже Тотић. 

За Милована Марковића Џиџа из села Црнчића ова година без рода воћа није ништа чудна јер је, како вели, прошле године било родило "и на трну и у грму". 

"Све се `разваљивало` од рода и јабуке и крушке и шљиве, па кајсије, дивљаке, а колико је само тона воћа опало и пропало јер га по селима није имао ко ни да бере ни сакупља. Било је то као пред неки кијамет", вајка се Марковић. 

Многи воћари су прошле године богат род воћа претворили у ракију "која у бурадима може дуго стајати" и чија цијена на тржишту никад драстично не пада. 

"Била је то `пијана` јесен, пред сваком кућом се димио ракијски казан, а воћа је било и за слатко, пекмез, а за појести да ти и не причам", објашњава Марковић. 

Зашто ове године нема баш ни једног плода на воћкама објашњава агроном Радмила Илић. 

"Почетак вегетативног периода воћака није био онакав какав је требало да буде јер биљке нису у зимском периоду мировале због реалативно високе температуре", рекла је Илићева, објашњавајући да је у току зиме коријен на воћу почео да се развија и са њим је бујало и стабло што није предзнак доброг рода. 

Илићева додаје да су на овогодишњу неродност воћа утицала и стална временска колебања и велика количина влаге у ваздуху као и висока температура, што је погодовало развоју гљивица и бактерија које су проузроковале појаву штеточина и разних болести. 

"Осим тога, прошлогодишња висока родност стабала свих врста воћа учинила је да се воћке доста исцрпе и да ове године не могу одржати и оно мало рода који се био зачео", рекла је Илићева. 

И тако су се сељаци, а посебно воћари нашли у чуду. Они који су имали воћа на претек и за себе и госте из града морају да га, ове године, купују у пиљарама или на пијаци. 

"Да се и то чудо догоди", мудрују сељаци.