Са Лазаром Марковићем - о свему...

Редси су овог лета за 25 милиона евра из Бенфике довели Лазара Марковића, а момак који је за само 20 година живота освојио шест трофеја и постао стандарни репрезентативац Србије, нашем магазину је дао први интервју за српске медије од доласка на „Енфилд“. Прочитајте између осталог како се снашао у једном од највећих клубова света, како га је дочекао легендарни Стивен Џерард и шта очекује од дебитантске сезоне у Премијер лиги.

Фудбал 15.08.2014 | 18:15

Како хитро заобилази своје чуваре на терену, тако Лазар Марковић брзо граби ка фудбалским висинама. У лето 2011. био је тек један од голобрадих клинаца који обећавају на Партизановим припремама, а овог је у славном Ливерпулу дочекан као једно од највећих и најжељенијих појачања. У међувремену је освојио три титуле с црно-белима, један шампионски наслов и два домаћа купа с Бенфиком, проглашен најбољим играчем српског првенства , уврштен у идеалну екипу Лиге Европе, тражен од скоро свих великих клубова Старог континента. Притом је и „закуцан“ у најбољих 11 А репрезентације Србије.

И све то са 20 година!
"Не бојим се изазова. Ако видим себе у некој причи, онда уђем у њу и „газим“. Нема везе колико је велика и ризична. Тако је било када су ме повели на прве припреме с најбољим тимом Партизана, када је стигла понуда Бенфике, када је Ливерпул дао сигнал да ме хоће… Верујем у себе и добру срећу која ме прати. Верујем и људима који ми воде каријеру. Ето како и зашто идем за сновима, некада можда и испред њих", каже Лазар Марковић на почетку првог интервјуа за српске медије после потписања петогодишњег уговора с петоструким прваком Европе и једним од два најтрофејнија клуба у Енглеској.

Је ли прошло време талената са 22, 23 и 24 године? Шта каже твоје кратко искуство у иностранству, је л’ тамо играчи морају раније да покажу „да ли јесу или нису“?
"Нису све каријере исте. Неки играчи раније сазру, неки касније „експлодирају“. Нажалост, појединци никада не добију праву шансу да до краја развију таленат и постану играчи. Или их успоре повреде… Дешава се и да сами упрскају ствар. Нема правила. И не бих рекао да је напољу спуштена граница, као код нас у неким случајевима. Наравно, нигде тренери и газде клубова не чекају 100 година да се неко покаже".

Како се носиш с теретом најскупљег појачања Ливерпула у овом прелазном року? Оптерећују ли те велика очекивања, пошто је на твој потпис потрошен највећи део новца од продаје Луиса Суареза?
"Исправка, нису ме највише платили! И да јесу не бих се тиме оптерећивао. Никада се према другима нисам равнао у односу на новац. Ни приватно ни у послу. Ни док су ме отац Негослав и мајка Марина издржавали, ни сада када сам зарађујем. Шта то значи бити скупљи од осталих?! Није битно колико је чији трансфер коштао, већ ко ће колико показати на терену. Он најбоље измери свачију фудбалску вредност. Верујем да навијачи Ливерпула очекују доста од мене, а и ја желим пуно од себе. То важи и за људе који су били упорни да ме доведу."

Да ли је реално да „покидаш“ већ у почетничкој сезони у Премијер лиги? То такмичење је знало да „прогута“ и много старије и познатије дебитанте?
"Ма, не размишљам ја на тај начин. Не поредим се ни са бољима, ни са горима од себе. Имам свој пут. Идем од препреке до препреке и трудим се да их прескочим на најпростији и најбржи начин. До сада ми је ишло од руке. Надам се да ће ме и у овако великом клубу и цењеној лиги одмах кренути."

Боли ли те глава од похвала тренера Брендана Роџерса, саиграча, Ливерпулових скаута и легенди, стручне јавности и медија у Енглеској?
"Не патим од вишка сујете, па да живим за похвале и од њих. Али, нећу да лажем како ми не значе лепи коментари и подршка фудбалских људи. Првенствено мог шефа и саиграча. Ми смо део једне приче, на истом смо задатку и зависимо једни од других. Бодримо се и помажемо. Имам све то у Ливерпулу од првог дана."

Да ли екипа стоји у ставу мирно када прича легендарни капитен Стивен Џерард, нарочито ви клинци? Каквом те је добродошлицом дочекао Стиви Џи?
"Сви када кажемо Ливерпул помислимо на Стивена Џерарда, не само ми рођени деведесетих. Он је легенда, икона, краљ, заштитни знак клуба. Па опет, природан је и нормалан. Не говори много, међутим све што каже је на месту. Сви га слушамо и гледамо с огромним поштовањем. Потпуно свесни где је њему, а где нама место у клупској хијерархији. Дочекао ме је као прави капитен и господин човек. Остале новајлије такође."

Роџерсу су пуна уста комплимената на рачун твојих фудбалских квалитета. Има ли нешто што би волео да усавршиш, поправиш или промениш у игри? На чему највише радите на тренинзима?
"Био сам још дете када су ми родитељи објаснили да паметни људи цео живот раде на себи и уче. Верујем да ће ми господин Роџерс помоћи да будем још бољи, као што је то успео с другим младим играчима. Сваки дан заједно радимо на томе. Нека моје будуће игре покажу о којим се детаљима ради."

Остајеш ли на свом левом крилу? Да ли ћеш морати пуно да радиш и у дефанзиви, као што је то био случај у Бенфики?
"Видећемо где ће ме највише користити, јер ја могу да играм на више позиција и на свакој имам јаку конкуренцију. У сваком случају, дефанзива ми не „гине“. Сви офанзивци морају да трче за изгубљеном лоптом, враћају се позади, ако треба и до свог голмана, да би помогли одбрани. Данашњи фудбал тражи рад у оба правца. Способан сам да се „понављам“."

Шта ти је донела сезона проведена у Португалу? Какав је играч Лазар Марковић био пре те једне године међу лисабонским Орловима, а какав је сада?
"Била је то једна, али много вредна година. Сезона проведена на Ла Лужу помогла ми је да сазрим, постанем озбиљнији, физички ојачам и допуним тактичко знање. Доживотно хвала тренеру, његовим помоћницима, саиграчима, свим физиотерапеутима и лекарима, сваком економу, председнику клуба и осталим члановима управе, навијачима -од првог до последњег- што су ме направили оваквим какав сам сада. Никада нећу заборавити дане у Лисабону, наша три трофеја и финале Лиге Европе."

Да ли је оваква Бенфика, без толико важних стартера у новој постави, у стању да понови успехе из претходне године?
"Може и мора да остане на врхунском нивоу, јер је Бенфика један од највећих клубова на свету! Пратићу је и свим срцем навијати за њу."

С ким си се у новом клубу најбрже и најбоље укапирао на терену и ван њега?
"Још сам у фази прилагођавања... На припремама у Америци био сам фокусиран на то како да се што пре уклопим у тим и игру, а време између тренинга највише ми је одлазило на одмор. Од како смо се вратили у Ливерпул, када имам луфта, бавим се сређивањем куће и организацијом живота у новом граду. Стигао сам само да одем на једну вечеру са Мартином Шкртелом и Филипеом Кутињом. Има времена за дружења и склапање пријатељстава. Рецимо да сам за нијансу ближи момцима који су стигли овог лета, али и сви остали чине да се осећам као да сам већ неколико година с њима."

И фудбалска Србија је радознала да види како ћеш се снаћи на „Енфилду“. Један њен део сигуран је да си изабрао идеалну средину и да ћеш оставити трага, а други да ћеш пре отићи него што си дошао. Шта имаш имаш да поручиш земљацима?
Ништа ново, тако је са сваким ко оде у велики клуб. Сви имају коментар и мисле да они најбоље знају како ће тај неко проћи. Не мешам им се. Нећу полемику с људима који сумњају да сам играч за Ливерпул. Не дајем обећања онима што ми држе палчеве. Нека време покаже шта је истина. Знам шта ми је циљ и држим се тога. Радим и радићу највише што могу, па како прођем. Само, да нисам дошао овде не бих имао појма колико Редси имају навијача у нашој земљи. Сваки дан чујем за некога из Србије ко цео живот машта о томе да макар једном уживо чује „Ти никада нећеш ходати сам“. То ме чини посебно поносним.

Овде су, међутим, сви сложни у тврдњи да мораш бити још снажнији да би могао да остајеш на ногама после дуела у „најмушкијој“ лиги на свету, где судије не деле картоне за сваки оштрији фаул. Осећаш ли се можда физички инфериорнијим у односу на премијерлигашке атлете?
"Није све у снази, има нешто и у брзини. И обрнуто. Нормално да нећу моћи увек да побегнем чуварима. Нисам ни у Примеири, Лиги шампиона и Лиги Европе, па се нисам баш ваљао по терену. У оваквим ситуацијама волим да кажем шта ми је Немања Матић једном рекао на исту тему: „Ко се снађе у Португалу, тај ће и у Енглеској“. Знате какав је играч, тако да добро зна шта говори, а и то је човек који је играо у оба првенства. "

Бивши колега из Бенфике и пријатељ којег си поменуо прогнозирао ти је велику каријеру, под условом да промениш однос према тренингу. Јеси ли га послушао?
"Васпитан сам да слушам страрије. Добро, нема Матке много година више од мене, али је дуже на великој сцени. Више је прошао, више зна и вероватно види ствари које ја не примећујем. Знам да су његове критике и примедбе дате са добром намером. Озбиљно схватам и прихватам све Немањине савете. Гледаћу да га не разочарам. "

Какве си поруке добио од других Срба из Премијер лиге?
"Нема ту никаквих малих тајни великих мајстора. Битно је да се сви држимо заједно и међусобно подржавамо. Бане Ивановић и Матке из Челсија, Аца Коларов и Матија из Манчестер Ситија, сада Дуле Тадић из Саутемптона и ја. Желим нам свима добру сезону."

На промоцији у новом клубу храбро си изјавио да си дошао по титулу, јер си је освајао с Партизаном и Бенфиком. Мислиш ли да је могуће освојити је без краља стрелаца прошле Премијер лиге, у конкуренцији добро појачаних Челсија, Манчестер Ситија и Арсенала, препорођеног Манчестер јунајтеда...?
"Конкуренција је паклена, ако је то довољно јака реч за тимове који ће као ми напасти титулу. Али, нисам реда ради изјавио да желим да освојим Премијер лигу. Нисам дошао на „Енфилд“ да бих се борио за пето или шесто место. Ливерпул и наши навијачи заслужују повратак најважнијег трофеја. Волео бих да будем део шампионске генерације. Што пре!"

Какав је твој утисак - хоће ли Ливерпул бити чвршћи и сигурнији у фази одбране него лане? Може ли бити још опаснији и ефикаснији него прошле сезоне?
"Имамо довољно разлога за оптимизам после никада јачег припремног турнира у Америци, као и генералне пробе са сјајном Борусијом из Дортмунда коју смо победили 4:0. Али, хајде да сачекамо такмичарске мечеве за таква поређења. Једно је сигурно, у клубу се водило о свему рачуна, у складу с великим амбицијама."

Шта је клупски приоритет? Коначно освајање енглеске титуле или што бољи резултат у повратничкој сезони у Лиги шампиона?
"„Пуцамо“ на оба фронта, па докле догурамо. Надам се да ћемо далеко отићи и у првенству и у Лиги шампиона."

Не важиш за тремароша и еуфоричну особу, па ипак ради ли те више адреналин него када си чекао на дебије у Партизану, Бенфики, Лиги шампиона и репрезентацији Србије?
"Ни сада немам никакву фрку, трему или страх од дебија. Само једва чекам да заиграм за Ливерпул. Стварно једва чекам!"

Лазар је као основац кренуо за Филипом Марковићем у Партизан, прошлог лета је две године старији рођени брат пошао у Бенфику за тренутно најскупљим српским фудбалером, а сада им се први пут разилазе професионални путеви.

"Филип би каријеру требало да настави у Мајорки, амбициозном члану шпанске Сегунде. Тамо где ће му, верујем, бити најбоље. Ни њему ни мени није лако због првог великог растанка у животу, јер смо врло везани и навикнути да свуда идемо заједно, али морао је доћи и тај дан. Уосталом, нису Шпанија и Енглеска далеко."

Не морате лично да познајете Ливерпулову велику наду из Чачка да бисте били сигурни у његову оданост Партизану. Твитерашко „срећно капитену“ бившем саиграчу из млађих категорија црно-белих Николи Антићу, после преласка из Рада у Црвену звезду, навело је, ипак, неке да ставе знак питања уз његово клупско опредељење.
"То што сам рођени, стопроцентни и доживотни Партизановац не значи да не би требало, да не могу и не смем да пожелим срећу свом другару. То је ствар васпитања и културе."

Менаџер Ливерпула Брендан Роџерс није одушевљен само Марковићевом техником, продорима, игром „један на један“ и тактичком зрелошћу. Маркец га је „купио“ и тиме што је авионску карту прве класе уступио једној клупској службеници на лету за Француску.

"За мене је то био нормалан гест мушкарца који поштује жене. Верујем да би и други тако урадили на мом месту. Џентлменски је уступити боље место дами. "

Најтраженији српски Орао у овом прелазном року обећава да ће нови селектор наше репрезентације Дик Адвокат имати његову пуну подршку на терену.
"И не само моју! Сви играчи желе што и нови селектор, Савез који га је поставио и навијачи – да одемо на Европско првенство у Француској 2016. Надам се да ћемо далеко догурати с познатим и провереним стручњаком из Холандије. У исто време поздрављам његовог претходника Љубинка Друловића. Врло кратко смо сарађивали, али смо направили неке фине ствари."

Бројне личне обавезе не спречавају једног од најуносније продатих клинаца из Партизанове фудбалске школе да прати збивања у Хумској. И то свакодневно...

"Знам колико је тешка ситуација у клубу. Знам и како је када се не уђе у Лигу шампиона. Али, упркос свему верујем да ће Партизан из свега изаћи јачи. Браћо Гробари, држите се! Мислим на вас и навијам да опет заређате с успесима."