Sa Lazarom Markovićem - o svemu...

Redsi su ovog leta za 25 miliona evra iz Benfike doveli Lazara Markovića, a momak koji je za samo 20 godina života osvojio šest trofeja i postao standarni reprezentativac Srbije, našem magazinu je dao prvi intervju za srpske medije od dolaska na „Enfild“. Pročitajte između ostalog kako se snašao u jednom od najvećih klubova sveta, kako ga je dočekao legendarni Stiven Džerard i šta očekuje od debitantske sezone u Premijer ligi.

Fudbal 15.08.2014 | 18:15

Kako hitro zaobilazi svoje čuvare na terenu, tako Lazar Marković brzo grabi ka fudbalskim visinama. U leto 2011. bio je tek jedan od golobradih klinaca koji obećavaju na Partizanovim pripremama, a ovog je u slavnom Liverpulu dočekan kao jedno od najvećih i najželjenijih pojačanja. U međuvremenu je osvojio tri titule s crno-belima, jedan šampionski naslov i dva domaća kupa s Benfikom, proglašen najboljim igračem srpskog prvenstva , uvršten u idealnu ekipu Lige Evrope, tražen od skoro svih velikih klubova Starog kontinenta. Pritom je i „zakucan“ u najboljih 11 A reprezentacije Srbije.

I sve to sa 20 godina!
"Ne bojim se izazova. Ako vidim sebe u nekoj priči, onda uđem u nju i „gazim“. Nema veze koliko je velika i rizična. Tako je bilo kada su me poveli na prve pripreme s najboljim timom Partizana, kada je stigla ponuda Benfike, kada je Liverpul dao signal da me hoće… Verujem u sebe i dobru sreću koja me prati. Verujem i ljudima koji mi vode karijeru. Eto kako i zašto idem za snovima, nekada možda i ispred njih", kaže Lazar Marković na početku prvog intervjua za srpske medije posle potpisanja petogodišnjeg ugovora s petostrukim prvakom Evrope i jednim od dva najtrofejnija kluba u Engleskoj.

Je li prošlo vreme talenata sa 22, 23 i 24 godine? Šta kaže tvoje kratko iskustvo u inostranstvu, je l’ tamo igrači moraju ranije da pokažu „da li jesu ili nisu“?
"Nisu sve karijere iste. Neki igrači ranije sazru, neki kasnije „eksplodiraju“. Nažalost, pojedinci nikada ne dobiju pravu šansu da do kraja razviju talenat i postanu igrači. Ili ih uspore povrede… Dešava se i da sami uprskaju stvar. Nema pravila. I ne bih rekao da je napolju spuštena granica, kao kod nas u nekim slučajevima. Naravno, nigde treneri i gazde klubova ne čekaju 100 godina da se neko pokaže".

Kako se nosiš s teretom najskupljeg pojačanja Liverpula u ovom prelaznom roku? Opterećuju li te velika očekivanja, pošto je na tvoj potpis potrošen najveći deo novca od prodaje Luisa Suareza?
"Ispravka, nisu me najviše platili! I da jesu ne bih se time opterećivao. Nikada se prema drugima nisam ravnao u odnosu na novac. Ni privatno ni u poslu. Ni dok su me otac Negoslav i majka Marina izdržavali, ni sada kada sam zarađujem. Šta to znači biti skuplji od ostalih?! Nije bitno koliko je čiji transfer koštao, već ko će koliko pokazati na terenu. On najbolje izmeri svačiju fudbalsku vrednost. Verujem da navijači Liverpula očekuju dosta od mene, a i ja želim puno od sebe. To važi i za ljude koji su bili uporni da me dovedu."

Da li je realno da „pokidaš“ već u početničkoj sezoni u Premijer ligi? To takmičenje je znalo da „proguta“ i mnogo starije i poznatije debitante?
"Ma, ne razmišljam ja na taj način. Ne poredim se ni sa boljima, ni sa gorima od sebe. Imam svoj put. Idem od prepreke do prepreke i trudim se da ih preskočim na najprostiji i najbrži način. Do sada mi je išlo od ruke. Nadam se da će me i u ovako velikom klubu i cenjenoj ligi odmah krenuti."

Boli li te glava od pohvala trenera Brendana Rodžersa, saigrača, Liverpulovih skauta i legendi, stručne javnosti i medija u Engleskoj?
"Ne patim od viška sujete, pa da živim za pohvale i od njih. Ali, neću da lažem kako mi ne znače lepi komentari i podrška fudbalskih ljudi. Prvenstveno mog šefa i saigrača. Mi smo deo jedne priče, na istom smo zadatku i zavisimo jedni od drugih. Bodrimo se i pomažemo. Imam sve to u Liverpulu od prvog dana."

Da li ekipa stoji u stavu mirno kada priča legendarni kapiten Stiven Džerard, naročito vi klinci? Kakvom te je dobrodošlicom dočekao Stivi Dži?
"Svi kada kažemo Liverpul pomislimo na Stivena Džerarda, ne samo mi rođeni devedesetih. On je legenda, ikona, kralj, zaštitni znak kluba. Pa opet, prirodan je i normalan. Ne govori mnogo, međutim sve što kaže je na mestu. Svi ga slušamo i gledamo s ogromnim poštovanjem. Potpuno svesni gde je njemu, a gde nama mesto u klupskoj hijerarhiji. Dočekao me je kao pravi kapiten i gospodin čovek. Ostale novajlije takođe."

Rodžersu su puna usta komplimenata na račun tvojih fudbalskih kvaliteta. Ima li nešto što bi voleo da usavršiš, popraviš ili promeniš u igri? Na čemu najviše radite na treninzima?
"Bio sam još dete kada su mi roditelji objasnili da pametni ljudi ceo život rade na sebi i uče. Verujem da će mi gospodin Rodžers pomoći da budem još bolji, kao što je to uspeo s drugim mladim igračima. Svaki dan zajedno radimo na tome. Neka moje buduće igre pokažu o kojim se detaljima radi."

Ostaješ li na svom levom krilu? Da li ćeš morati puno da radiš i u defanzivi, kao što je to bio slučaj u Benfiki?
"Videćemo gde će me najviše koristiti, jer ja mogu da igram na više pozicija i na svakoj imam jaku konkurenciju. U svakom slučaju, defanziva mi ne „gine“. Svi ofanzivci moraju da trče za izgubljenom loptom, vraćaju se pozadi, ako treba i do svog golmana, da bi pomogli odbrani. Današnji fudbal traži rad u oba pravca. Sposoban sam da se „ponavljam“."

Šta ti je donela sezona provedena u Portugalu? Kakav je igrač Lazar Marković bio pre te jedne godine među lisabonskim Orlovima, a kakav je sada?
"Bila je to jedna, ali mnogo vredna godina. Sezona provedena na La Lužu pomogla mi je da sazrim, postanem ozbiljniji, fizički ojačam i dopunim taktičko znanje. Doživotno hvala treneru, njegovim pomoćnicima, saigračima, svim fizioterapeutima i lekarima, svakom ekonomu, predsedniku kluba i ostalim članovima uprave, navijačima -od prvog do poslednjeg- što su me napravili ovakvim kakav sam sada. Nikada neću zaboraviti dane u Lisabonu, naša tri trofeja i finale Lige Evrope."

Da li je ovakva Benfika, bez toliko važnih startera u novoj postavi, u stanju da ponovi uspehe iz prethodne godine?
"Može i mora da ostane na vrhunskom nivou, jer je Benfika jedan od najvećih klubova na svetu! Pratiću je i svim srcem navijati za nju."

S kim si se u novom klubu najbrže i najbolje ukapirao na terenu i van njega?
"Još sam u fazi prilagođavanja... Na pripremama u Americi bio sam fokusiran na to kako da se što pre uklopim u tim i igru, a vreme između treninga najviše mi je odlazilo na odmor. Od kako smo se vratili u Liverpul, kada imam lufta, bavim se sređivanjem kuće i organizacijom života u novom gradu. Stigao sam samo da odem na jednu večeru sa Martinom Škrtelom i Filipeom Kutinjom. Ima vremena za druženja i sklapanje prijateljstava. Recimo da sam za nijansu bliži momcima koji su stigli ovog leta, ali i svi ostali čine da se osećam kao da sam već nekoliko godina s njima."

I fudbalska Srbija je radoznala da vidi kako ćeš se snaći na „Enfildu“. Jedan njen deo siguran je da si izabrao idealnu sredinu i da ćeš ostaviti traga, a drugi da ćeš pre otići nego što si došao. Šta imaš imaš da poručiš zemljacima?
Ništa novo, tako je sa svakim ko ode u veliki klub. Svi imaju komentar i misle da oni najbolje znaju kako će taj neko proći. Ne mešam im se. Neću polemiku s ljudima koji sumnjaju da sam igrač za Liverpul. Ne dajem obećanja onima što mi drže palčeve. Neka vreme pokaže šta je istina. Znam šta mi je cilj i držim se toga. Radim i radiću najviše što mogu, pa kako prođem. Samo, da nisam došao ovde ne bih imao pojma koliko Redsi imaju navijača u našoj zemlji. Svaki dan čujem za nekoga iz Srbije ko ceo život mašta o tome da makar jednom uživo čuje „Ti nikada nećeš hodati sam“. To me čini posebno ponosnim.

Ovde su, međutim, svi složni u tvrdnji da moraš biti još snažniji da bi mogao da ostaješ na nogama posle duela u „najmuškijoj“ ligi na svetu, gde sudije ne dele kartone za svaki oštriji faul. Osećaš li se možda fizički inferiornijim u odnosu na premijerligaške atlete?
"Nije sve u snazi, ima nešto i u brzini. I obrnuto. Normalno da neću moći uvek da pobegnem čuvarima. Nisam ni u Primeiri, Ligi šampiona i Ligi Evrope, pa se nisam baš valjao po terenu. U ovakvim situacijama volim da kažem šta mi je Nemanja Matić jednom rekao na istu temu: „Ko se snađe u Portugalu, taj će i u Engleskoj“. Znate kakav je igrač, tako da dobro zna šta govori, a i to je čovek koji je igrao u oba prvenstva. "

Bivši kolega iz Benfike i prijatelj kojeg si pomenuo prognozirao ti je veliku karijeru, pod uslovom da promeniš odnos prema treningu. Jesi li ga poslušao?
"Vaspitan sam da slušam strarije. Dobro, nema Matke mnogo godina više od mene, ali je duže na velikoj sceni. Više je prošao, više zna i verovatno vidi stvari koje ja ne primećujem. Znam da su njegove kritike i primedbe date sa dobrom namerom. Ozbiljno shvatam i prihvatam sve Nemanjine savete. Gledaću da ga ne razočaram. "

Kakve si poruke dobio od drugih Srba iz Premijer lige?
"Nema tu nikakvih malih tajni velikih majstora. Bitno je da se svi držimo zajedno i međusobno podržavamo. Bane Ivanović i Matke iz Čelsija, Aca Kolarov i Matija iz Mančester Sitija, sada Dule Tadić iz Sautemptona i ja. Želim nam svima dobru sezonu."

Na promociji u novom klubu hrabro si izjavio da si došao po titulu, jer si je osvajao s Partizanom i Benfikom. Misliš li da je moguće osvojiti je bez kralja strelaca prošle Premijer lige, u konkurenciji dobro pojačanih Čelsija, Mančester Sitija i Arsenala, preporođenog Mančester junajteda...?
"Konkurencija je paklena, ako je to dovoljno jaka reč za timove koji će kao mi napasti titulu. Ali, nisam reda radi izjavio da želim da osvojim Premijer ligu. Nisam došao na „Enfild“ da bih se borio za peto ili šesto mesto. Liverpul i naši navijači zaslužuju povratak najvažnijeg trofeja. Voleo bih da budem deo šampionske generacije. Što pre!"

Kakav je tvoj utisak - hoće li Liverpul biti čvršći i sigurniji u fazi odbrane nego lane? Može li biti još opasniji i efikasniji nego prošle sezone?
"Imamo dovoljno razloga za optimizam posle nikada jačeg pripremnog turnira u Americi, kao i generalne probe sa sjajnom Borusijom iz Dortmunda koju smo pobedili 4:0. Ali, hajde da sačekamo takmičarske mečeve za takva poređenja. Jedno je sigurno, u klubu se vodilo o svemu računa, u skladu s velikim ambicijama."

Šta je klupski prioritet? Konačno osvajanje engleske titule ili što bolji rezultat u povratničkoj sezoni u Ligi šampiona?
"„Pucamo“ na oba fronta, pa dokle doguramo. Nadam se da ćemo daleko otići i u prvenstvu i u Ligi šampiona."

Ne važiš za tremaroša i euforičnu osobu, pa ipak radi li te više adrenalin nego kada si čekao na debije u Partizanu, Benfiki, Ligi šampiona i reprezentaciji Srbije?
"Ni sada nemam nikakvu frku, tremu ili strah od debija. Samo jedva čekam da zaigram za Liverpul. Stvarno jedva čekam!"

Lazar je kao osnovac krenuo za Filipom Markovićem u Partizan, prošlog leta je dve godine stariji rođeni brat pošao u Benfiku za trenutno najskupljim srpskim fudbalerom, a sada im se prvi put razilaze profesionalni putevi.

"Filip bi karijeru trebalo da nastavi u Majorki, ambicioznom članu španske Segunde. Tamo gde će mu, verujem, biti najbolje. Ni njemu ni meni nije lako zbog prvog velikog rastanka u životu, jer smo vrlo vezani i naviknuti da svuda idemo zajedno, ali morao je doći i taj dan. Uostalom, nisu Španija i Engleska daleko."

Ne morate lično da poznajete Liverpulovu veliku nadu iz Čačka da biste bili sigurni u njegovu odanost Partizanu. Tviteraško „srećno kapitenu“ bivšem saigraču iz mlađih kategorija crno-belih Nikoli Antiću, posle prelaska iz Rada u Crvenu zvezdu, navelo je, ipak, neke da stave znak pitanja uz njegovo klupsko opredeljenje.
"To što sam rođeni, stoprocentni i doživotni Partizanovac ne znači da ne bi trebalo, da ne mogu i ne smem da poželim sreću svom drugaru. To je stvar vaspitanja i kulture."

Menadžer Liverpula Brendan Rodžers nije oduševljen samo Markovićevom tehnikom, prodorima, igrom „jedan na jedan“ i taktičkom zrelošću. Markec ga je „kupio“ i time što je avionsku kartu prve klase ustupio jednoj klupskoj službenici na letu za Francusku.

"Za mene je to bio normalan gest muškarca koji poštuje žene. Verujem da bi i drugi tako uradili na mom mestu. Džentlmenski je ustupiti bolje mesto dami. "

Najtraženiji srpski Orao u ovom prelaznom roku obećava da će novi selektor naše reprezentacije Dik Advokat imati njegovu punu podršku na terenu.
"I ne samo moju! Svi igrači žele što i novi selektor, Savez koji ga je postavio i navijači – da odemo na Evropsko prvenstvo u Francuskoj 2016. Nadam se da ćemo daleko dogurati s poznatim i proverenim stručnjakom iz Holandije. U isto vreme pozdravljam njegovog prethodnika Ljubinka Drulovića. Vrlo kratko smo sarađivali, ali smo napravili neke fine stvari."

Brojne lične obaveze ne sprečavaju jednog od najunosnije prodatih klinaca iz Partizanove fudbalske škole da prati zbivanja u Humskoj. I to svakodnevno...

"Znam koliko je teška situacija u klubu. Znam i kako je kada se ne uđe u Ligu šampiona. Ali, uprkos svemu verujem da će Partizan iz svega izaći jači. Braćo Grobari, držite se! Mislim na vas i navijam da opet zaređate s uspesima."