Илић: Морали смо овако, жао нам је!

Можда ће да нас осуђују, али верујте да више није било излаза. Све је трајало сувише дуго и неизлазак на тренинг је била нека крајња мера, каже капитен Партизана.

Фудбал 15.08.2014 | 17:30

Трпели су месецима, више нису могли. Позајмљивали једни другима, помагали се међусобно, тренирали и играли неке од најважнијих утакмица без финансијске надокнаде, која им следује по уговорима. Имали су разумавања веома дуго, неколико пута су и изиграни лажним обећањима, а кап је прелила чашу после утакмице са Вождовцем, пошто им ни после пет месеци није уплаћена (у петак) обећана плата, већ им је поручено да - новца нема и неће га бити.

Тада се на стадион у Хумској упутио капитен Саша Илић, обавио разговоре са председником Драганом Ђурићем, затим и генералним секретаром Дарком Грубором, а када је порука остала иста - пара нема, тим је „повукао ногу” и струпио у штрајк.

Непопуларна метода је за циљ имала само скретање пажње на нагомилане финансијске проблеме у екипи (и у клубу) и трајала је дан, после чега су се играчи вратили редовним обавезама.

- Обавили смо неколико разговора. Они почетни нису дали резултата и, нажалост, иазазвали су то што су изазвали. Али, после разговора у среду са челницима смо добили нека обећања и сада само можемо да се надамо да ће договор бити испоштован - каже Саша Илић за „Спорт”. - Можда ће неко да нас осуђује, но, верујте да више није било излаза, све је трајало сувише дуго и тај неизлазак на тренинг је био нека крајња мера, коју смо одлагали док баш не „догори” до краја. У тиму има момака, који су са стране, чије породице зависе од тог динара који зараде и тешко је све то гледати, иако смо свесни да нигде не цветају руже, да је у глобалу тешка ситуација.

Илићу и групи старијих играча као да је било дато „старатељство” над млађим момцима у тиму.

- Тешко ми је да уопште причам о томе. Није било лако гледати све што се дешава, а притом ја први као капитен, и поред покушаја, нисам могао ништа да покренем набоље. Могао сам да помогнем у тренутку, али је проблем постајао све већи и почетком седмице смо се договорили да разговарамо са Управом отворено. Ето, разговарали смо цивилизовано, без тешких речи, без међусобних оптужби. Верујем да ће тај разговор бити испоштован до краја.

Ова генерација играча је једна од ретких у историји клуба која се одлучила за тако радикалан потез.

- Жао нам је што се све окончало тим штрајком. Нисмо ми тражили публицитет, помоћ медија, нити било кога другог. Не знамо ни како су новинари сазнали да смо уопште на стадиону и да разговарамо са Управом. Дуго смо разговарали шта нам је чинити и, рекох већ, прекид тренинга остављали као последњу солуцију, јер смо свесни да сезона траје и да морамо да радимо како бисмо остали у ритму. Битно је да је начињен тај први корак у договору и надамо се да ће обећања челника клуба бити испуњена.

Неколико пута сте са Данком Лазовићем и осталим старијим играчима давали новац из свог џепа...

- Заиста не бих да причам о томе. Помагали смо се како смо могли, сви смо ми у истом кошу и сви делимо и добро и лоше. У младости сам и сам играо у тешком времену 90 - их година, и врло добро знам како је кад се нема. Све то што се дешавало нас је можда још више зближило.

Хоће ли све што се догодило оставити трага на терену?

- То ћемо да видимо кроз мечеве који нас очекују. Минулих месеци смо одиграли низ важних утакмица у тешким условима и ситуација нам није нова. Пред нама су утакмице у Нишу и са Нефчијем у Лиги Европе, свесни смо колико оне значе за клуб, навијаче и нас играче и будите уверени да ће свако на терену давати све од себе као и до сада - закључио је Саша Илић.

Партизан је у сличним финансијским проблемима и пред штрајком играча био у у зиму 2012. године, с тим што тим и Радна заједница у том периоду нису добили зараде три и по месеца.
Било је то пред утакмицу последњег кола групне фазе Лиге Европе, против Рубина из Казања. Два дана пред меч фудбалери су у једном тренутку дошли у свлачионицу пред тренинг, али су одбили да се скину у опрему, док је тренер Владимир Вермезовић са стручним штабом чекао спреман. Ипак, о свему је обавештен тадашњи спортски директор Љубиша Тумбаковић, који се брзо запутио у спортски центар и успео да убеди екипу да одустане од штрајка. Играчима су обећане плате, а новац, тачније 1, 8 милиона евра, стигао је од продаје Николе Аксентијевића, па су дуговања намирена.

Постоје индиције да ће Управни одбор Партизана бити одржан или током викенда или почетком наредне седмице (иницијатива неколицине чланова), али још увек није прецизирано да ли ће се заиста то и догодити. Поменути састанак ће донети одлуку о сазивању Скупштине клуба, али тај чин мора у потпуности да буде продедуралан.
Дакле, председник Драган Ђурић и чланови УО одређују тачан датум одржавања највишег клупског тела у зависности од међусобног договора. То може да буде у року од седмице или две или, пак, на крају мандата првог човека клуба, што је у овој ситуацији - тешко за поверовати.

Нови састанак представника фудбалера Партизана и челника клуба је заказан за недељу, дан после утакмице са Радничким из Ниша. На њему би требало да се и дефинитивно потврди установљени договор, по коме ће екипа до наредне среде примити једну, а до 1. септембра и другу плату. Фудбалери су испрва инсистирали да улата „легне” данас, 15. августа и још једна 20. августа, али како је то било технички неизводљиво, пристали су на другу солуцију.