Ilić: Morali smo ovako, žao nam je!

Možda će da nas osuđuju, ali verujte da više nije bilo izlaza. Sve je trajalo suviše dugo i neizlazak na trening je bila neka krajnja mera, kaže kapiten Partizana.

Fudbal 15.08.2014 | 17:30

Trpeli su mesecima, više nisu mogli. Pozajmljivali jedni drugima, pomagali se međusobno, trenirali i igrali neke od najvažnijih utakmica bez finansijske nadoknade, koja im sleduje po ugovorima. Imali su razumavanja veoma dugo, nekoliko puta su i izigrani lažnim obećanjima, a kap je prelila čašu posle utakmice sa Voždovcem, pošto im ni posle pet meseci nije uplaćena (u petak) obećana plata, već im je poručeno da - novca nema i neće ga biti.

Tada se na stadion u Humskoj uputio kapiten Saša Ilić, obavio razgovore sa predsednikom Draganom Đurićem, zatim i generalnim sekretarom Darkom Gruborom, a kada je poruka ostala ista - para nema, tim je „povukao nogu” i strupio u štrajk.

Nepopularna metoda je za cilj imala samo skretanje pažnje na nagomilane finansijske probleme u ekipi (i u klubu) i trajala je dan, posle čega su se igrači vratili redovnim obavezama.

- Obavili smo nekoliko razgovora. Oni početni nisu dali rezultata i, nažalost, iazazvali su to što su izazvali. Ali, posle razgovora u sredu sa čelnicima smo dobili neka obećanja i sada samo možemo da se nadamo da će dogovor biti ispoštovan - kaže Saša Ilić za „Sport”. - Možda će neko da nas osuđuje, no, verujte da više nije bilo izlaza, sve je trajalo suviše dugo i taj neizlazak na trening je bio neka krajnja mera, koju smo odlagali dok baš ne „dogori” do kraja. U timu ima momaka, koji su sa strane, čije porodice zavise od tog dinara koji zarade i teško je sve to gledati, iako smo svesni da nigde ne cvetaju ruže, da je u globalu teška situacija.

Iliću i grupi starijih igrača kao da je bilo dato „starateljstvo” nad mlađim momcima u timu.

- Teško mi je da uopšte pričam o tome. Nije bilo lako gledati sve što se dešava, a pritom ja prvi kao kapiten, i pored pokušaja, nisam mogao ništa da pokrenem nabolje. Mogao sam da pomognem u trenutku, ali je problem postajao sve veći i početkom sedmice smo se dogovorili da razgovaramo sa Upravom otvoreno. Eto, razgovarali smo civilizovano, bez teških reči, bez međusobnih optužbi. Verujem da će taj razgovor biti ispoštovan do kraja.

Ova generacija igrača je jedna od retkih u istoriji kluba koja se odlučila za tako radikalan potez.

- Žao nam je što se sve okončalo tim štrajkom. Nismo mi tražili publicitet, pomoć medija, niti bilo koga drugog. Ne znamo ni kako su novinari saznali da smo uopšte na stadionu i da razgovaramo sa Upravom. Dugo smo razgovarali šta nam je činiti i, rekoh već, prekid treninga ostavljali kao poslednju soluciju, jer smo svesni da sezona traje i da moramo da radimo kako bismo ostali u ritmu. Bitno je da je načinjen taj prvi korak u dogovoru i nadamo se da će obećanja čelnika kluba biti ispunjena.

Nekoliko puta ste sa Dankom Lazovićem i ostalim starijim igračima davali novac iz svog džepa...

- Zaista ne bih da pričam o tome. Pomagali smo se kako smo mogli, svi smo mi u istom košu i svi delimo i dobro i loše. U mladosti sam i sam igrao u teškom vremenu 90 - ih godina, i vrlo dobro znam kako je kad se nema. Sve to što se dešavalo nas je možda još više zbližilo.

Hoće li sve što se dogodilo ostaviti traga na terenu?

- To ćemo da vidimo kroz mečeve koji nas očekuju. Minulih meseci smo odigrali niz važnih utakmica u teškim uslovima i situacija nam nije nova. Pred nama su utakmice u Nišu i sa Nefčijem u Ligi Evrope, svesni smo koliko one znače za klub, navijače i nas igrače i budite uvereni da će svako na terenu davati sve od sebe kao i do sada - zaključio je Saša Ilić.

Partizan je u sličnim finansijskim problemima i pred štrajkom igrača bio u u zimu 2012. godine, s tim što tim i Radna zajednica u tom periodu nisu dobili zarade tri i po meseca.
Bilo je to pred utakmicu poslednjeg kola grupne faze Lige Evrope, protiv Rubina iz Kazanja. Dva dana pred meč fudbaleri su u jednom trenutku došli u svlačionicu pred trening, ali su odbili da se skinu u opremu, dok je trener Vladimir Vermezović sa stručnim štabom čekao spreman. Ipak, o svemu je obavešten tadašnji sportski direktor Ljubiša Tumbaković, koji se brzo zaputio u sportski centar i uspeo da ubedi ekipu da odustane od štrajka. Igračima su obećane plate, a novac, tačnije 1, 8 miliona evra, stigao je od prodaje Nikole Aksentijevića, pa su dugovanja namirena.

Postoje indicije da će Upravni odbor Partizana biti održan ili tokom vikenda ili početkom naredne sedmice (inicijativa nekolicine članova), ali još uvek nije precizirano da li će se zaista to i dogoditi. Pomenuti sastanak će doneti odluku o sazivanju Skupštine kluba, ali taj čin mora u potpunosti da bude prodeduralan.
Dakle, predsednik Dragan Đurić i članovi UO određuju tačan datum održavanja najvišeg klupskog tela u zavisnosti od međusobnog dogovora. To može da bude u roku od sedmice ili dve ili, pak, na kraju mandata prvog čoveka kluba, što je u ovoj situaciji - teško za poverovati.

Novi sastanak predstavnika fudbalera Partizana i čelnika kluba je zakazan za nedelju, dan posle utakmice sa Radničkim iz Niša. Na njemu bi trebalo da se i definitivno potvrdi ustanovljeni dogovor, po kome će ekipa do naredne srede primiti jednu, a do 1. septembra i drugu platu. Fudbaleri su isprva insistirali da ulata „legne” danas, 15. avgusta i još jedna 20. avgusta, ali kako je to bilo tehnički neizvodljivo, pristali su na drugu soluciju.