Што и како је Партизан у толиком минусу?!

Члан управе Партизана Ратомир Бабић открио поједине финансијске детаље из пословања клуба. За годину дана од три трансфера Партизан инкасирао 10 милиона евра, али "рупа" је без дна...

Фудбал 14.08.2014 | 22:00

У српском клупском фудбалу главна филозофија пословања је - продај играче да би могао да преживиш. Колико је дубок тај бунар, зависи од клуба до клуба. Нде може се довека продавати, јер немаш баш у свакој генерацији неки "бисер".

Из Црвене звезде играчи одлазе без обештећења, поједини опраштају дуг клуба (попут, рецимо Ненада Милијаша) само да би остварили неки трансфер.

Партизан је, уз новосадску Војводину, продао највише играча претходних година, али финансијска криза која потреса београдски клуб је незапамћена у седам деценија дугој историји. Криза је таква да су чак и играчи морали да обуставе рад и потом се изборе за исплату дела дуговања (бар им је тако обећано).

Колики је дуг Партизана заиста тешко је рећи. Медији баратају цифром од око 20 милиона евра. Једини поуздан податак о делу дуга налази се на сајту Народне банке Србије, где о стању рачуна ФК Партизан пише да је на данашњи дан дуг 36 милиона динара.

Трагајући за инфомацијом о дугу наишли смо и на овај податак, који звучи невероватно, комично и бизарно. Једно од 11 удружења регистровано под матичним бројем Партизана је и ово: "Удружење Партизан ФК боловање Београд"!?

Немамо објашњење!

На основу изјаве Ратомира Бабића, члана управе Партизана у оставци (поднео је оставку недавно, али је потом повукао, тачније није му прихваћена), клубу је на месечном нивоу потребно око 700.000 евра за нормално функционисање.

У то спада и одржавање стадиона, Спортског центра "Телеоптик" у Земуну, опрема за разне селекције, исхрана за млађе играче, станарине за оне који нису из Београда, већ живе по изнајмљеним становима, али и за плате запослених и играча (мада је очигледно да је та обавеза клуба занемарена последњих месеци).

Партизан је у последњих годину дана, односно од претходног летњег прелазног рока продао Александра Митровића,Ивана Иванова и Милоша Јојића (говоримо о уноснијим трансферима).

Према речима некадашњег потпредседника Партизана а сада члана УО Бранка Ружића, Александар Митровић је продат Андерлехту за пет милиона евра + 20 одсто од будућег трансфера. Тај новац Партизан је тражио и добио одмах (говоримо о тих пет милиона евра).

Тада се огласио и Партизан саопштењем: "Због шпекулација у медијима, а са циљем да се исте прекину, потврђујемо да је висина обестећења за играча Александра Митровића 5.000.000 (пет милиона евра).

Иван Иванов је у августу прошле године напустио Партизан и отишао у швајцарски Базел уз обештећење од око 1,8 милиона евра. Тада је тим новцем угашен пожар који је тињао у Хумској, јер су клубу биле неопходне паре и то одмах.

Милош Јојић је, према речима Ратомира Бабића, зимус продат за 3,2 милиона евра Борусији из Дортмунда.

Дакле, кад саберемо све ово долазимо до цифре од тачно 10 милиона евра у претходних годину дана, које је Партизан зарадио само од продаје та три играча (а прошлог лета плаћен је само Исмаел Беко Фофана и то око 200.000 евра).

Ратомир Бабић је медијима рекао да је за функционисање Партизана на месечном нивоу потребно између 700.000 и 800.000 евра. Дакле, на годишњем нивоу то је око девет милиона евра.

Овој цифри од зарађених 10 милиона евра од продаје тројице играча, треба додати и новац од продаје улазница, приход од реклама на стадиону, ТВ права... Додуше, велики проблем за Партизан је што и дан-данас нема спонзора, али, опет, то је кривица управе и никог другог. Како је могуће да шестоструки узастопни првак Србије и даље нема генералног спонзора!?

Садашњу финансијску кризу Бабић овако објашњава: "Знате да смо прошле године у ово доба реализовали трансфер Александра Митровића у Андерлехт за пет милиона евра и да је зимус Милош Јојић отишао у Борусију из Дортмунда за 3,2 милиона евра. Тај новац је у међувремену отишао на редовно одржавање клуба, јер нам је на месечном нивоу потребно између 700.000 и 800.000 евра само да преживимо. Толики су издаци. А сад никог нисмо продали и тако је настала 'рупа' коју сад покушавамо да покријемо“.

У изјави "Вечерњим новостима", Бабић је рекао и ово: "Не заборавите да имамо потраживања из уговорних рата на име трансфера Лазара Марковића у Бенфику у виду 1,7 милиона евра, као и 450.000 евра која нам следују по принципу тренинг компензације. Плус, уколико Митровић до краја лета напусти Андерлехт, а читамо да Белгијанци неће да га пусте за мање од 15 милиона, то би нам донело три милиона евра, јер нам следује 20 процената од његовог наредног трансфера".

Неименовани извор "Курира" из Партизана навео је да Данило Пантић и Андрија Живковић, велики таленти и први на листи за продају нису продати Инвестиционом фонду Пинија Захавија (њему је продат Лазар Марковић).

Таква понуда је била пред управом из Хумске, али сада жале што их нису продали. То је за МОНДО и рекао Драган Ђурић рекавши да је идеја била да се нико не продаје, како би се ушло у Лигу шампиона и са тим новцем "купио мир".

Међутим, Партизан је натрчао на Лудогорец и од тога није било ништа. Партизан је ризиковао, али му се ризик није исплатио. Додуше, остала је шанса за Лигом Европе.

Али, иако сви у управи Партизана годинама врте исту плочу да је продаја играча једина могућност да клуб преживи, остаје питање како до сада нису успели да подигну финансијску базу, како нису осмислили бизнис-план, зашто се све своди на то да се пред сваку сезону поново прави и неретко "крпи" тим...

Кривица управе Партизана је што је увек била у ситуацији "морања", односно набављања новца преко ноћи, а то се могло само на један начин - продајом најбољих. Није створена добра финансијска клима у којој се не би прихватало баш све. На појединим играчима је могло да се заради више. Погледајте рецимо колико је Ливерпул платио Лазара Марковића Бенфики.

Када и то узмемо у обзир онда није ни чудо што су швајцарски Тун или бугарски Лудогорец били озбиљне препреке...

У међувремену, играчи Партизана чекају петак (15. август) да виде да ли ће им на рачун бити уплаћена прва од две обећане плате, од шест колико се дугује... Није тајна да су старији играчи Партизана претходних недеља и месеци помагали млађима дајући им новац.

Све ово је болно сазнање у каквом се тренутку налази српски клупски фудбал, односно у каквом се тренутку налазе два највећа српска клуба, чије су управе довеле до оваквог стања. Да се пословало домаћински, да је било мудрости, да је било идеја, креативности... можда свега овога не би било.