САД конгресмени о правима Хрвата

Америчка конгресменка Џенис Хан упутила је у Представнички дом Конгреса резолуцију којом тражи да предсједник Барак Обама именује посебног представника за Балкан и БиХ због застоја у евроатлантскоме путу БиХ.

У резолуцији упозорава и на стално смањивање права Хрвата због чега долази до политичких блокада и застоја у БиХ. Јавност у БиХ о овој је резолуцији извјестила Национална федерација америчких Хрвата, а аналитичари сматрају да нови представник ког би евентуално послале Сједињене Државе није рјешење нити да било каква резолуција може ријешити отворено “хрватско питање” у БиХ.

Текст резолуције којом се од америчког предсједника Барака Обаме тражи да именује посебног представника за Балкан и БиХ објављен је и на официјелној страници конгресменке Џенис Хан.

Ријеч је о Резолуцији 705 коју је делегат Демократске странке из Калифорније упутила као резултат лобирања Националне федерације америчких Хрвата, а коју је још раније Сенату упутио амерички сенатор хрватскога поријекла Марк Бегић.

Конгренсменка наводи да би евентуални представник, ког би именовао амерички предсједник, радио у партнерству с ОХР-ом, ЕУ, НАТО-ом и политичким челницима у БиХ, али и са сусједним земаљама, на потребним реформама на свим нивоима власти и друштва у БиХ.

Зоран Иванчић из Центра за заступање грађанских интереса каже да у Резолуцији нема ничег новог јер је евидентан застој БиХ на евроатлантском путу као што је отворено питање права Хрвата у БиХ:

„Што се тиче самог концепта конститутивности, ко је више конститутиван, ко је мање, једино поштено би било да су сви грађани равноправни и конститутивни - и самим тим моделом конститутивности се нарушавају права великог дијела грађана. И помало те тужбе стижу. Ми смо знали за Сједић - Финци, сад је још једна пресуда добивена и биће их још више. Значи, то је један неодржив модел. А приједлог да дође још један представник? Ми већ имамо ЕУСР - Еуропеан Унион Специал Репресентативес, имамо ОХР - можда би нам Путин могао још послати још једног представника, тако да онда као што је Травник био град конзула, ми бисмо могли бити град представника. То је стварно већ комедија“, констатује Иванчић.

Професор Есад Бајтал такође сматра да се прилике у БиХ не могу поправити на овакав начин:

„Ако би се прихватила логика овог приједлога, значи требао би још један, а онда у неком наставку још један, јер овдје је све на три, па би требала бити три представника и тиме би се већ постојећа компликована прича у БиХ и око БиХ довела баш до једног апсурда - на трећу, како би то рекли математичари. Дакле, ја не мислим да се ствари могу рјешавати на тај начин, да не требају сад посебни представници за сваки од народа овдје, него да напросто међународна заједница треба ову државу извести из оног оквира у који ју је сврстала Дејтонским споразумом и направити неки нови правни оквир, оквир правне државе у којој ће онда проблеми који постоје бити ријешени, а живот кренути својим путем“, оцјењује Бајтал.

Велики дио Резолуције односи се на рјешавање хрватског питања у БиХ.  Конгресмен Хахн истиче да "било која будућа реформа треба узети у обзир заштиту конститутивних права свих, укључујући Хрвате, бројчано најмањи од три конститутивна народа и спријечити било какво будуће слабљење њихове позиције".

Срећко Латал из Удружења за друштвена дешавања СОС каже да је један од суштинских проблема у БиХ, иначе, што се одвојено посматрају национална питања:

„У посљедњих пар година нико се озбиљно није позбавио бх. питањем, које укључује сва та питања и још многа друга. Мислим да оваква резулуција у овом тренутку није реална. Да ли је и у ком облику дио неких предизборних кампања, било бх., хрватских или америчких, у овом тренутку мислим да је заиста незахвално прогнозирати“, наводи Латал.

Упозорења из Резолуције америчке конгресменке да се број Хрвата у БиХ преполовио, па их је тренутно око 460.000, те да није прихватљиво да се овај негативни демографски тренд одражава у смањењу конститутивних права Хрвата у БиХ, коментарише предсједник Хрватског културног друштва Напредак Фрањо Топић:

„Хрвати немају никаква политичка права или Срби или Бошњаци, рецимо, у Аустрији, па опет живе тамо. Али овдје се све свело на политичка права. Оно што је важно је да 90 посто свјетске миграције је само економска“, наглашава Топић.

Конгресменка Џенис Хан делегат је 44. округа Калифорније. Она је, за разлику од бх. политичара, одговорна према својим бирачима каже Зоран Иванчић и објашњава:

„Она је у том дијелу Калифорније гдје је Сан Педро, гдје је велика дијаспора и Далмација. То уједно указује како наш систем не ваља, јер ми овдје немамо изборну базу или тијело. Политичари у нашем парламенту немају одговорност према онима који су их изабрали. Значи, неко из неког уништеног или поплављеног села или општине нема никог свог у парламенту, зато што су код нас у парламенту сви из Сарајева, Бањалуке, Тузле или Мостара - нема нико из ових поплављених крајева.“