Тренер Дрине, Драган Мићић - Ћић-ми, Ћић-ми!

У време кад је носио дрес ФК Лозница, омалени Драган Мићић је захваљујући фантастичном одразу добио надимак Пилот. Фантастичан тајминг за скок красио га је и као фудбалера Црвене звезде, а голове је, сплетом околности, постизао махом као резервни играч и то у периоду од 70. до 90. минута. По завршетку каријере посветио се тренерском послу и сада у битно другачијој улози живи за голове и победе свог тима – ФК Дрина из Зворника.

Фудбал 10.08.2014 | 15:30
Тренер Дрине, Драган Мићић - Ћић-ми, Ћић-ми!

Драган Мићић је у аналима нашег најтрофејнијег клуба остао уписан као јединствен играч који је, малтене, стављао знак једнакости између броја минута проведених на терену и броја постигнутих голова. Упркос томе, на прсте једне руке могу се избројати мечеви које је током последње две сезоне проведене на Маракани почео као стартер. Добродушни момак из околине Бијељине, уз свесрдну помоћ најватренијих присталица Црвене звезде, стоички је подносио ту својеврсну неправду, све до дана када је затворио врата у Љутице Богдана за собом и преселио се на оближњу Бањицу.

Са незаборавним стрелцем састали смо се у Лозници и на почетку разговора упитали где је и шта ради последњих година...
"Тренер сам ФК Дрина из Зворника. Ове сезоне смо успели да се квалификујемо у Премијер лигу БиХ, пошто смо били врло уверљиви у Првој лиги Републике Српске и обезбедили прво место четири-пет кола пре краја шампионата. Прошле недеље шампионат је почео и изгубили смо 1:0 као гости, од мостарског Вележа. Овог викенда дочекујемо прошлогодишњег првака, екипу Зрињског. Баш имамо тежак распоред у првих шест кола, али се ипак надамо да ћемо изборити опстанак у елити", каже Драган Мићић.

Колико дуго седиш на клупи Зворничана?
"Отпочели смо четврту годину сарадње и морам да кажем како сам екипу преузео пре три године на крају првенства, када су већ биле изгубљене шансе за опстанак. Овога пута ћемо се заједничким снагама постарати да се то не догоди."

Да ли си још као играч знао да ћеш се опробати у улози шефа струке?
"Ја сам дуго играо, скоро до 39. године живота и то је поуздан знак да без фудбала не могу. У тренутку када сам схватио да је време да се укива ексер у зид и каче копачке, било је логично да потражим нови посао у оквиру струке. На то да се определим за тренерски посао највише је утицао Милорад Косановић који је у то време био директор Тренерске школе у ФС Србије. Имао сам дилему и на крају сам га послушао и ево овај посао ми све више улази под кожу."

До које лиценце си догурао?
"Стекао сам А лиценцу и следеће године крећем у освајање ПРОФИ. Без тог папира нема посла. Учинићу то при ФС БиХ."

Имаш ли узоре у тренерском послу?
"Имао сам част и срећу да радим с већим бројем познатих тренера. Почев од Милана Милановића од којег сам доста научио својевремено као играч Лознице, да би после тога на Маракани био под стручним надзором једног Војина Лазаревића, Пижона Петровића, Мише Косановића, Милољуба Остојића... Касније сам као првотимац Баната имао задовољство да ме тренирају Коврлија, Курћубић, Вукашиновић, Благоје Пауновић и Рака Драшковић."

Од кога си добијао инструкције као фудбалер словеначког Копра?
"Од Брана Облака и Ненада Грачана који су били звезде некадашње Југе. Од свих сам понешто научио и склопио у целину која данас представља моју тренерску филозофију."

Да ли си намерно прескочио име Славољуба Муслина који те је практично приморао да напустиш Звезду?
"А-ха-ха… Нисам због тога, превидео сам сигурно још нека имена. На Маракану сам стигао 1996. и остао пуне четири године. Прве две сезоне сам имао квалитетну минутажу и постигао доста голова. Мој проблем је био што сам касно дошао у Звезду, са 27 година и морао сам да размишљам куда даље, јер су стизали млади и перспективни играчи и интерес клуба је био да се они форсирају."

Подсети нас, ко су ти били конкуренти за место у нападу?
"Зоран Јовичић, Перица Огњеновић, Миодраг Пантелић, а нешто касније и Горан Друлић и Михајло Пјановић. Увек је Звезда имала добре шпицеве и није било лако изборити се за стартни тим."

Чим би те најватреније Звездине присталице виделе на клупи, почели би да скандирају:„Дра-ган Ми-ћић“! Какав је то био осећај?
"Феноменалан, заиста. Делије су умеле да цене и на тај начин награде моје понашање на тренинзима и утакмицама. Речју, имали су поштовање према мојој ефикасности. Реално, низ утакмица сам преокренуо и доносио Звезди победу и то у периоду од 70. до 90. минута, када се ломио резултат."

Да ли је тајна твоје мирноће и прецизности пред голом била скривена у чињеници да ниси енергију трошио на бес због учињене неправде, него си био фокусиран на догађаје на терену и снимање слабих тачака у одбрани ривала?
"Као прво, поред себе сам имао врхунске играче од којих сам добијао сјајне лопте. Већ сам поменуо Перицу и Панту, онда је ту био и мој кум Горан Буњевчевић, потом Зоран Његуш. Све су то били квалитетни играчи и лако ми је било поред њих и вечите Звездине игре за гол више да тресем мреже. А што се тиче моје усредсређости на игру противника, то је тачно. Што би се рекло, шмекао сам пажљиво њихову игру и снимао слабе тачке, јер сам знао да на терену нећу имати довољно времена да их упознам. На моју срећу, углавном сам ствари решавао некад за пет, некад за 10 или 15 минута, колико сам обично проводио у игри."

Знаш ли тачно колико је трофеја на Маракану стигло захваљујући твојим головима?
"Сад, без лажне скромности, било је доста утакмица које сам преломио у нашу корист. Међутим, не бих издвајао себе. Као што рекох, имао сам иза себе одличан колектив. Ипак, драго ми је било када сам недавно у МОЗЗАРТ Спорту прочитао коментар господина Марка Прелевића у којем се позабавио мојим ликом и делом у време кад сам био играч Звезде и у коме је, отприлике, написао како сам морао више да играм. Врло сам био почаствован што ме се после толико времена сетио тренутно један од најбољих српских новинара".

Шта је у то време теби и твојим саиграчима било на првом месту?
"Новац свакако није, него смо се сви из петних жила трудили да будемо што бољи на тренинзима, како би нас тренер уврстио у стартних 11. Из тог разлога не разумем данашње првотимце Звезде што толико негодују, јер морају да буду свесни да им новац сигурно неће побећи."

Вероватно што морају од нечега да живе?
"Добро, сад, није све баш толико црно, мада је финансијска ситуација у Звезди веома лоша. Сви знамо да свако од њих има свог менаџера од којег вероватно имају неке приходе, тако да им само преостаје да се посвете тренинзима и утакмицама и на што бољи начин искористе привилегију и част што носе црвено-бели дрес. Сигурно је да су у знатно бољој позицији него што је била моја генерација."

Машташ ли да једног дана седнеш на Звездину клупу која те, иако то нећеш да признаш, и те како жуљала?
"Сваком бившем играчу је сан да се једног дана усели и у тренерску свлачионицу на Маракани. Што се мене тиче, радићу поштено и најбоље што знам и можда ми се та жеља пре или касније оствари."

Можда ти црвено-бели на тај начин компензују оно што ниси добио као играч?
"Можда, никад се не зна, а-ха-ха."

Шта мислиш о актуелном шефу струке Ненаду Лалатовићу?
Лала је мој саиграч и добар другар с којим често играм мали фудбал. Максимално га подржавам и желим му сву срећу у настојању да одбрани титулу.

Одобраваш ли долазак новог странца на клупу националног тима?
Рећи ћу само како сматрам да у нашим редовима имамо низ некадашњих сјајних фудбалера који су по завршетку каријере постали одлични тренери. Искрено се надам да ће Дик Адвокат извући максимум из играча које ће селектирати из три тима која му је оставио Синиша Михајловић.

Када смо већ на терену репрезентације и наших најбољих фудбалера, да ли је тачно како си међу првима приметио несвакидашњи таленат Зорана Тошића?
Јесам, било је то у време када сам бранио боје Баната. Тошић је тада имао 18 година и на једном тренингу је као од шале претрчавао Николу Бељића који је важио за једног од најбржих играча у лиги. Баш је био хитар у баратању с лоптом и видело се одмах да се ради о будућем асу. Једном другару, сада познатом менаџеру, скренуо сам пажњу на Бамбија и он је дошао на стадион када смо били гости ОФК Београда. После меча ми је рекао да је Тошић евидентно добар играч, само има превише кратке ноге, а-ха-ха.

А да ли је тачно како је Саво Милошевић прве фудбалске трикове крао од тебе?
Нас двојица смо из два суседна села код Јање и возио сам га мојим „голфом“ на тренинге. Сава је имао обичај да гледа утакмице првог тима Подриња за који сам тада играо, а после тренинга и утакмица, заједно смо играли мали фудбал на бетону. Одмах се видело да ће да буде класична „деветка“, јер главом је одлично играо и имао је јаку левицу.

Хусреф Мусемић, Драган Мићић и Саво Милошевић! Шта је то у ваздуху изнад Бијељине да се свако мало рађају врхунски нападачи?
Наш крај је одувек био познат по фудбалским талентима и готово сви су били шпиц играчи. Клинци када се деле у школи на две екипе, нико неће да игра у одбрани. Да ништа није случајно, доказ је и Лука Јовић, нови Звездин бисер који је такође рођен у једном селу код Јање. Дечко поседује огроман потенцијал и у догледно време ће стасати у врхунског играча.

Пуно је обећавао и твој син Филип који је играо у Звезди, Раду и БАСК-у. Због чега је дигао руке од фудбала?
"Имао је таленат, могао је да буде добар центарфор, међутим, није био радник. Једноставно, тренинге је издржавао до границе пријатности и када је имао 18 година одлучио је да прекине. Имам и кћерку Анђелу која има 16 година и дуго је тренирала атлетику у Црвеној звезди. Баш је била брза. Е, онда су реновирали стазу на Маракани, уследила је пауза и више није обувала спринтерице. Тренутно се бави хип-поп плесом."

За кога си навијао током Мундијала?
"За Аргентину. Уочљиво је било колико је фудбал напредовао и колико се брже игра и прави тактика за гол више."

Како си прошао на кладионици?
"Солидно. У принципу, клађење је за мене само вид добре разоноде, а ако при том прође и неки тикет, задовољство је још веће."

Уз помоћ које игре покусавас да додјес до добитака?
"Уз помоћ старих добрих фиксева и моје омиљене игре 3+!"

Како си доживео одлуку УЕФА да ове сезоне избаци Звезду из квалификација за Лигу шампиона?

"То свакако јесте врло непријатна ситуација, али овакав епилог може да буде и добра ствар, како за челнике клуба, тако и за надлежне државне службе. Крајње је време да сви ставе прст на чело и добро размисле на који начин би требало вратити Звезду у живот. Да ли путем приватизације или на неки други начин, на њима је да одлуче. Било како било, уверен сам да се следеће сезоне овако нешто неће поновити."

Поменуо си малопре легендарног Бранета Облака и Ненада Грачана. Какав су утисак оставили на тебе?

"Облак је човек из народа и стварно је изузетан у сваком смислу. За њега сам чуо да је био велики тркач, међутим, када сам одгледао неке утакмице, установио сам да је био и мајстор фудбала и да је "знао лопте". Стварно ми је била велика част што ме је тренирао. И од чувене „десетке“ Ријеке Ненада Грачана имао сам доста тога да научим."

На све стране се може чути како је у нашем региону посао фудбалског тренера један од незахвалнијих. Јеси ли и ти свесно кренуо на ветрењаче?

"Сигурно да ситуација није нимало лако, конкуренција је велика, а тренери нису адекватно плаћени. У таквом амбијенту ништа нам не преостаје него да се боримо за боље дане у које верујем да ће доћи. Најлакше је предати се. За сваког тренера је најважније да прави што мању паузу, да је увек поред терена и да свакога дана научи нешто ново и иде ка свом циљу."

Коментари / 0

Оставите коментар