Trener Drine, Dragan Mićić - Ćić-mi, Ćić-mi!

U vreme kad je nosio dres FK Loznica, omaleni Dragan Mićić je zahvaljujući fantastičnom odrazu dobio nadimak Pilot. Fantastičan tajming za skok krasio ga je i kao fudbalera Crvene zvezde, a golove je, spletom okolnosti, postizao mahom kao rezervni igrač i to u periodu od 70. do 90. minuta. Po završetku karijere posvetio se trenerskom poslu i sada u bitno drugačijoj ulozi živi za golove i pobede svog tima – FK Drina iz Zvornika.

Fudbal 10.08.2014 | 15:30

Dragan Mićić je u analima našeg najtrofejnijeg kluba ostao upisan kao jedinstven igrač koji je, maltene, stavljao znak jednakosti između broja minuta provedenih na terenu i broja postignutih golova. Uprkos tome, na prste jedne ruke mogu se izbrojati mečevi koje je tokom poslednje dve sezone provedene na Marakani počeo kao starter. Dobrodušni momak iz okoline Bijeljine, uz svesrdnu pomoć najvatrenijih pristalica Crvene zvezde, stoički je podnosio tu svojevrsnu nepravdu, sve do dana kada je zatvorio vrata u Ljutice Bogdana za sobom i preselio se na obližnju Banjicu.

Sa nezaboravnim strelcem sastali smo se u Loznici i na početku razgovora upitali gde je i šta radi poslednjih godina...
"Trener sam FK Drina iz Zvornika. Ove sezone smo uspeli da se kvalifikujemo u Premijer ligu BiH, pošto smo bili vrlo uverljivi u Prvoj ligi Republike Srpske i obezbedili prvo mesto četiri-pet kola pre kraja šampionata. Prošle nedelje šampionat je počeo i izgubili smo 1:0 kao gosti, od mostarskog Veleža. Ovog vikenda dočekujemo prošlogodišnjeg prvaka, ekipu Zrinjskog. Baš imamo težak raspored u prvih šest kola, ali se ipak nadamo da ćemo izboriti opstanak u eliti", kaže Dragan Mićić.

Koliko dugo sediš na klupi Zvorničana?
"Otpočeli smo četvrtu godinu saradnje i moram da kažem kako sam ekipu preuzeo pre tri godine na kraju prvenstva, kada su već bile izgubljene šanse za opstanak. Ovoga puta ćemo se zajedničkim snagama postarati da se to ne dogodi."

Da li si još kao igrač znao da ćeš se oprobati u ulozi šefa struke?
"Ja sam dugo igrao, skoro do 39. godine života i to je pouzdan znak da bez fudbala ne mogu. U trenutku kada sam shvatio da je vreme da se ukiva ekser u zid i kače kopačke, bilo je logično da potražim novi posao u okviru struke. Na to da se opredelim za trenerski posao najviše je uticao Milorad Kosanović koji je u to vreme bio direktor Trenerske škole u FS Srbije. Imao sam dilemu i na kraju sam ga poslušao i evo ovaj posao mi sve više ulazi pod kožu."

Do koje licence si dogurao?
"Stekao sam A licencu i sledeće godine krećem u osvajanje PROFI. Bez tog papira nema posla. Učiniću to pri FS BiH."

Imaš li uzore u trenerskom poslu?
"Imao sam čast i sreću da radim s većim brojem poznatih trenera. Počev od Milana Milanovića od kojeg sam dosta naučio svojevremeno kao igrač Loznice, da bi posle toga na Marakani bio pod stručnim nadzorom jednog Vojina Lazarevića, Pižona Petrovića, Miše Kosanovića, Miloljuba Ostojića... Kasnije sam kao prvotimac Banata imao zadovoljstvo da me treniraju Kovrlija, Kurćubić, Vukašinović, Blagoje Paunović i Raka Drašković."

Od koga si dobijao instrukcije kao fudbaler slovenačkog Kopra?
"Od Brana Oblaka i Nenada Gračana koji su bili zvezde nekadašnje Juge. Od svih sam ponešto naučio i sklopio u celinu koja danas predstavlja moju trenersku filozofiju."

Da li si namerno preskočio ime Slavoljuba Muslina koji te je praktično primorao da napustiš Zvezdu?
"A-ha-ha… Nisam zbog toga, prevideo sam sigurno još neka imena. Na Marakanu sam stigao 1996. i ostao pune četiri godine. Prve dve sezone sam imao kvalitetnu minutažu i postigao dosta golova. Moj problem je bio što sam kasno došao u Zvezdu, sa 27 godina i morao sam da razmišljam kuda dalje, jer su stizali mladi i perspektivni igrači i interes kluba je bio da se oni forsiraju."

Podseti nas, ko su ti bili konkurenti za mesto u napadu?
"Zoran Jovičić, Perica Ognjenović, Miodrag Pantelić, a nešto kasnije i Goran Drulić i Mihajlo Pjanović. Uvek je Zvezda imala dobre špiceve i nije bilo lako izboriti se za startni tim."

Čim bi te najvatrenije Zvezdine pristalice videle na klupi, počeli bi da skandiraju:„Dra-gan Mi-ćić“! Kakav je to bio osećaj?
"Fenomenalan, zaista. Delije su umele da cene i na taj način nagrade moje ponašanje na treninzima i utakmicama. Rečju, imali su poštovanje prema mojoj efikasnosti. Realno, niz utakmica sam preokrenuo i donosio Zvezdi pobedu i to u periodu od 70. do 90. minuta, kada se lomio rezultat."

Da li je tajna tvoje mirnoće i preciznosti pred golom bila skrivena u činjenici da nisi energiju trošio na bes zbog učinjene nepravde, nego si bio fokusiran na događaje na terenu i snimanje slabih tačaka u odbrani rivala?
"Kao prvo, pored sebe sam imao vrhunske igrače od kojih sam dobijao sjajne lopte. Već sam pomenuo Pericu i Pantu, onda je tu bio i moj kum Goran Bunjevčević, potom Zoran Njeguš. Sve su to bili kvalitetni igrači i lako mi je bilo pored njih i večite Zvezdine igre za gol više da tresem mreže. A što se tiče moje usredsređosti na igru protivnika, to je tačno. Što bi se reklo, šmekao sam pažljivo njihovu igru i snimao slabe tačke, jer sam znao da na terenu neću imati dovoljno vremena da ih upoznam. Na moju sreću, uglavnom sam stvari rešavao nekad za pet, nekad za 10 ili 15 minuta, koliko sam obično provodio u igri."

Znaš li tačno koliko je trofeja na Marakanu stiglo zahvaljujući tvojim golovima?
"Sad, bez lažne skromnosti, bilo je dosta utakmica koje sam prelomio u našu korist. Međutim, ne bih izdvajao sebe. Kao što rekoh, imao sam iza sebe odličan kolektiv. Ipak, drago mi je bilo kada sam nedavno u MOZZART Sportu pročitao komentar gospodina Marka Prelevića u kojem se pozabavio mojim likom i delom u vreme kad sam bio igrač Zvezde i u kome je, otprilike, napisao kako sam morao više da igram. Vrlo sam bio počastvovan što me se posle toliko vremena setio trenutno jedan od najboljih srpskih novinara".

Šta je u to vreme tebi i tvojim saigračima bilo na prvom mestu?
"Novac svakako nije, nego smo se svi iz petnih žila trudili da budemo što bolji na treninzima, kako bi nas trener uvrstio u startnih 11. Iz tog razloga ne razumem današnje prvotimce Zvezde što toliko negoduju, jer moraju da budu svesni da im novac sigurno neće pobeći."

Verovatno što moraju od nečega da žive?
"Dobro, sad, nije sve baš toliko crno, mada je finansijska situacija u Zvezdi veoma loša. Svi znamo da svako od njih ima svog menadžera od kojeg verovatno imaju neke prihode, tako da im samo preostaje da se posvete treninzima i utakmicama i na što bolji način iskoriste privilegiju i čast što nose crveno-beli dres. Sigurno je da su u znatno boljoj poziciji nego što je bila moja generacija."

Maštaš li da jednog dana sedneš na Zvezdinu klupu koja te, iako to nećeš da priznaš, i te kako žuljala?
"Svakom bivšem igraču je san da se jednog dana useli i u trenersku svlačionicu na Marakani. Što se mene tiče, radiću pošteno i najbolje što znam i možda mi se ta želja pre ili kasnije ostvari."

Možda ti crveno-beli na taj način kompenzuju ono što nisi dobio kao igrač?
"Možda, nikad se ne zna, a-ha-ha."

Šta misliš o aktuelnom šefu struke Nenadu Lalatoviću?
Lala je moj saigrač i dobar drugar s kojim često igram mali fudbal. Maksimalno ga podržavam i želim mu svu sreću u nastojanju da odbrani titulu.

Odobravaš li dolazak novog stranca na klupu nacionalnog tima?
Reći ću samo kako smatram da u našim redovima imamo niz nekadašnjih sjajnih fudbalera koji su po završetku karijere postali odlični treneri. Iskreno se nadam da će Dik Advokat izvući maksimum iz igrača koje će selektirati iz tri tima koja mu je ostavio Siniša Mihajlović.

Kada smo već na terenu reprezentacije i naših najboljih fudbalera, da li je tačno kako si među prvima primetio nesvakidašnji talenat Zorana Tošića?
Jesam, bilo je to u vreme kada sam branio boje Banata. Tošić je tada imao 18 godina i na jednom treningu je kao od šale pretrčavao Nikolu Beljića koji je važio za jednog od najbržih igrača u ligi. Baš je bio hitar u baratanju s loptom i videlo se odmah da se radi o budućem asu. Jednom drugaru, sada poznatom menadžeru, skrenuo sam pažnju na Bambija i on je došao na stadion kada smo bili gosti OFK Beograda. Posle meča mi je rekao da je Tošić evidentno dobar igrač, samo ima previše kratke noge, a-ha-ha.

A da li je tačno kako je Savo Milošević prve fudbalske trikove krao od tebe?
Nas dvojica smo iz dva susedna sela kod Janje i vozio sam ga mojim „golfom“ na treninge. Sava je imao običaj da gleda utakmice prvog tima Podrinja za koji sam tada igrao, a posle treninga i utakmica, zajedno smo igrali mali fudbal na betonu. Odmah se videlo da će da bude klasična „devetka“, jer glavom je odlično igrao i imao je jaku levicu.

Husref Musemić, Dragan Mićić i Savo Milošević! Šta je to u vazduhu iznad Bijeljine da se svako malo rađaju vrhunski napadači?
Naš kraj je oduvek bio poznat po fudbalskim talentima i gotovo svi su bili špic igrači. Klinci kada se dele u školi na dve ekipe, niko neće da igra u odbrani. Da ništa nije slučajno, dokaz je i Luka Jović, novi Zvezdin biser koji je takođe rođen u jednom selu kod Janje. Dečko poseduje ogroman potencijal i u dogledno vreme će stasati u vrhunskog igrača.

Puno je obećavao i tvoj sin Filip koji je igrao u Zvezdi, Radu i BASK-u. Zbog čega je digao ruke od fudbala?
"Imao je talenat, mogao je da bude dobar centarfor, međutim, nije bio radnik. Jednostavno, treninge je izdržavao do granice prijatnosti i kada je imao 18 godina odlučio je da prekine. Imam i kćerku Anđelu koja ima 16 godina i dugo je trenirala atletiku u Crvenoj zvezdi. Baš je bila brza. E, onda su renovirali stazu na Marakani, usledila je pauza i više nije obuvala sprinterice. Trenutno se bavi hip-pop plesom."

Za koga si navijao tokom Mundijala?
"Za Argentinu. Uočljivo je bilo koliko je fudbal napredovao i koliko se brže igra i pravi taktika za gol više."

Kako si prošao na kladionici?
"Solidno. U principu, klađenje je za mene samo vid dobre razonode, a ako pri tom prođe i neki tiket, zadovoljstvo je još veće."

Uz pomoć koje igre pokusavas da dodjes do dobitaka?
"Uz pomoć starih dobrih fikseva i moje omiljene igre 3+!"

Kako si doživeo odluku UEFA da ove sezone izbaci Zvezdu iz kvalifikacija za Ligu šampiona?

"To svakako jeste vrlo neprijatna situacija, ali ovakav epilog može da bude i dobra stvar, kako za čelnike kluba, tako i za nadležne državne službe. Krajnje je vreme da svi stave prst na čelo i dobro razmisle na koji način bi trebalo vratiti Zvezdu u život. Da li putem privatizacije ili na neki drugi način, na njima je da odluče. Bilo kako bilo, uveren sam da se sledeće sezone ovako nešto neće ponoviti."

Pomenuo si malopre legendarnog Braneta Oblaka i Nenada Gračana. Kakav su utisak ostavili na tebe?

"Oblak je čovek iz naroda i stvarno je izuzetan u svakom smislu. Za njega sam čuo da je bio veliki trkač, međutim, kada sam odgledao neke utakmice, ustanovio sam da je bio i majstor fudbala i da je "znao lopte". Stvarno mi je bila velika čast što me je trenirao. I od čuvene „desetke“ Rijeke Nenada Gračana imao sam dosta toga da naučim."

Na sve strane se može čuti kako je u našem regionu posao fudbalskog trenera jedan od nezahvalnijih. Jesi li i ti svesno krenuo na vetrenjače?

"Sigurno da situacija nije nimalo lako, konkurencija je velika, a treneri nisu adekvatno plaćeni. U takvom ambijentu ništa nam ne preostaje nego da se borimo za bolje dane u koje verujem da će doći. Najlakše je predati se. Za svakog trenera je najvažnije da pravi što manju pauzu, da je uvek pored terena i da svakoga dana nauči nešto novo i ide ka svom cilju."