Ко је први у 'селу' Србији?!

После европских лекција из којих врло вероватно нећемо извући поуке окрећемо се домаћем првенству које ће, као и увек, имати јасне фаворите у трци за титулу, али и за међународну сцену...

Фудбал 09.08.2014 | 20:30

Славодобитно су протекле сезоне фудбалски прегаоци Србије трубили о никад равноправнијем првенству у којем ни Црвена звезда ни Партизан не могу да рачунају на унапред добијене утакмице. Али, током пролећа „све је дошло“ на своје место, па су београдски вечити по ко зна који пут остале ривале оставили за две дужине. Јагодина и Војводина сасвим очекивано изборили су излазак у Европу (касније и Чукарички, али само захваљујући Звездиној елиминацији), а ни расплет у борби за опстанак није многе изненадио...

А онда су дошли ти европски изазови и оголили сурову истину – уједначено не значи и квалитетно.

Утисак је да ће нова сезона у Суперлиги бити још уједначенија и вероватно – још неквалитетнија. Јер, Партизан је био неуобичајено миран током прелазног рока, стиче се утисак да је за нијансу јачи него прошле сезоне, али медији нагађају да одласци тек предстоје црно-белима... Звезда је, сада већ по навици, куповала много, али регистровала – ништа. Барем не у тренутку писања овог текста.

Сличне муке мориле су и Војводину, Рад, ОФК Београд, Раднички из Крагујевца... који је, иако је решио проблеме, можда и најбољи пример „система“ који влада у српским клубовима. Само овог лета стадион „Чика Дача“ напустило је 17 играча.

Судећи по активностима током летње пијаце можда је дошло време да се Чукарички и дефинитивно устоличи као један од најорганизованијих клубова у Суперлиги, с обзиром на то да су Брђани задржали костур тима, па се, за разлику од протекле сезоне, добри резултати овај пут не би могли сврстати у категорију изненађујућих. Исто важи и за Јагодину која је довођењем Фредија Адуа колико-толико продрмала учмалу фудбалску јавност у Србији. Војводина је остала „само“ без суперталентованог Сергеја Милинковић Савића, али турбулетно лето у канцеларијама на „Карађорђу“ не слути на ренесансу новосадске Старе даме.

Сви остали мање-више су укалупљени у крајње скромне домете српског фудбала, чији и најбољи представници на европском нивоу, више ту нема дилеме, служе као спаринг партнери чак и неталентованим земљама. Јасно је зато да ће вишегодишња жеља челних људи ФСС – пуне трибине – и ове сезоне остати неуслишена.

Уосталом, да је ФСС остао доследан правилима која је сам донео, српском фудбалу недостајало би не само публике, већ и клубова за такмичење, пошто је њих чак 12 добило „условне лиценце“. Патент Томислава Караџића и његових сарадника. Истини за вољу, са четири клуба првенство и не може да се игра. Чак ни под светлом рефлектора који су већ годинама главна тема када „мудре главе“ седну за сто (обично кафански) да разговарају о прогресу.

О самом терену и квалитету фудбала - неком другом приликом. Изгледа и у некој другој сезони...