Сљедеће године поново велике поплаве

Посљедњих неколико дана неколико градова Босне и Херцеговине погодиле су поплаве у којима је под водом остао велики број домаћинстава.

Осим тога, у мају мјесецу велики дио БиХ је практично остао под водом када су поплаве и клизишта однијеле и неколико људских живота и нанијеле штету у висини од четири милијарде конвертибилних марака.

Стручњаци и искусни метеоролози упозоравају да би БиХ, али и друге земље региона, наредне године могле погодити још разорније поплаве.

Метеоролог Жељко Мајсторовић је изјавио да су ове године на подручју Босне и Херцеговине забиљежене рекордне падавине које су на крају узроковале велике поплаве и клизишта у многим дијеловима земље.

“Мај ове године је био рекордан мјесец што се тиче падавина. Мај је у посљедњих 120 година забиљежио највише падавина, посебно у централим и источним дијеловима земље. Ова година је била посебно тешка и проблематична због тога што је највећи дио падавина пао за само неколико дана што је узроковало велико излијевање ријека из корита“, рекао је Мајсторовић.

Осим БиХ и Србија је у мају ове године забиљежила рекордне падавине.

Метеоролози у тој земљи су закључили да је просјек за мај био 70 литара по метру квадратном док је досадашњи рекорд би 175 литара по метру квадратном, што се у Београду десило давне 1897. године.

Мајсторовић наглашава да се таква ситуација не смије тумачити као велико изненађење, јер се сличне природне катастрофе дешавају и у другим земљама. Додаје да, ипак, у неким земљама то нема исте посљедице као у БиХ јер су на вријеме подузете потребне мјере како би се спријечиле катастрофалне поплаве.

“Велике поплаве које су нас задесиле нису никакво изненађење јер смо претходних година свједоци рекордних падавина у свијету. Истовремено смо имали и рекордне суше у нашој земљи.

Глобално загријавање у свијету је изазвало проблеме у читавој атмосфери који се осјете у многим земљама као никада раније. Дуги низ година количина падавина у свијету константно расте тако да се на то мора обратити посебна пажња. Ово што видимо данас, поплаве, клизишта, невријеме, све су то посљедице великих осцилација у темпрератури“, истакао је Мајсторовић.

Објашњава како је 1997. године у свијету донесен Кјото протокол који је 16. фебруара 2005. године и званично ступио на снагу. Индустријске земље су се овим протоколом обавезале да ће у периоду 2008. до 2012. године своје емисије стакленичких плинова у просјеку смањити за 5,2 посто.

“Циљ Кјото протокола је да се заштити атмофера, а 2015. године се очекује да се постигне много бољи документ како би се заштитио свијет од глобалног загријавања. Очекује се много бољи документ од досадашњег који ће прихватити и Сједињене Америчке Државе (САД) и Кина, а које до сада нису признавале Кyото протокол“, рекао је Мајсторовић.

Кјото протокол уводи у циљу смањења емисије стакленичких плинова механизам заједничке имплементације, механизам чистог развоја и механизам трговине емисијама. До данас, 184 чланице Конвенције су потписале и ратификовале Протокол.

Замишљен је као механизам који ће потакнути државе да се одговорније понашају према околишу и будућности планете. Од великог је значаја да се на државном нивоу усвоји стратегија која ће осигурати еколошки и енергетски сигурнију будућност за све грађане.

Мајсторовић напомиње да је и БиХ ратификовала овај протокол како би била дио међународне заједнице и допринијела смањењу емисије стакленичких плинова.

“Босна и Херцеговина је ратифицирала Кјото протокол 16. априла 2007. године док је за БиХ исти протокол ступио на снагу 15. јула 2007. године. Власти у БиХ су се обавезале да ће проводити мјере како би се појачала борба против глобалног загријавања. Али до сада се није довољно урадило како би се испоштовао Кјото протокол. До сада су објављени извјештаји у којима је јасно наведено шта власти БиХ требају урадити како би се допринијело борби против глобалног загријавања. Али није се обраћала велика пажња на њих. Зато данас имамо овако штетне посљедице поплава и невремена“, сматра бх. експерт.

На крају упозорава да се, ако се не подузму потребне мјере и не развије добро организован систем за праћење временских прилика, могу очекивати још разорније поплаве.

“Наредне године можемо очекивати још веће поплаве и невријеме. Штавише, поплаве ће наредне године можда бити и веће ако се има у виду да сваке године имамо све више падавина. Али увијек се може подузети нешто како би се спријечила катастрофа. Американци су на примјер прије неколико деценија имало велике жртве од посљедица снажних урагана.

Али добром организацијом, прогнозама и мониторингом смањили су штете за 1.000 пута. Зато је и код нас потребно уредити цијели систем ако желимо да се боримо против поплава и временских неприлика. Све мора бити увезано од самих прогноза па до добре организације цивилне заштите. Код нас у БиХ је врло важно да је и систем заштите ријека добро уређен“, истакао је Мајсторовић.