Афера: Како је Додик продао и наш ваздух?!

Милорад Додик продао је и ваздух Републике Српске. Звучи као лоша шала, али читав случај далеко је од сваке доскочице, и слане и неслане. Зато што су губици овог ентитета на продаји ваздуха „тешки“ десетине милиона евра.

Ваздух Републике Српске Додик је продао у септембру 2010. године, тако да ће за мјесец дана бити пуне четири године како грађани овог ентитета дишу зрак, чији је власник Еуропеан Греен Пројецтс, фирма из Брчког.

Додик је ваздух продао за цца 32 милиона евра (око 60 милиона марака), али тај новац није никада ушао у буџет РС. Кренимо редом.

На затвореној сједници Владе РС, одржаној 2.9.2010. године, дата је сагласност да приватна фирма Еуропеан Греен Пројецтс (регистрована у Брчком) може на берзи трговати ваздухом Републике Српске; прецизније правима за емисију угљендиоксида (ЦО2) на европској берзи.

Да би Еуропеан Греен Пројецтс могла добити тај уговор, тражено је да се региструје у Бањалуци. Детаље уговора је по налогу Додика (који је тада био премијер) завршио тадашњи министар пољопривреде Радивоје Братић.

Еуропеан Греен Пројецтс је испунила најважнији услов–регистровала се у Бањалуци, у Улици Романијска 1 д.

Након Братића, посао је наставио министар Мирослав Миловановић.

Уговор је припреман по систему: узео сам вам све, сад ћу још и зрак који дишете. И заиста је тако и учињено.

„ЕГП је дужна да обезбјеђује ЦЕР-ове и/или ЕУА-ове и продаје исте на Европској берзи која тргује емисијама угљендиоксида (ЦО2), почев од 300.000 хектара по склапању овог Споразума и завршавајући са преосталих 447.879 хектара, односно стварном површином из инвентуре шума у року од годину дана од датума склапања овог Споразума“, наводи се у члану 4.1. Споразума о сарадњи на сертификацији угљендиоксида ускладиштеног у шумама Републике Српске.

Да појасним: Влада РС је Јединици за имплементацију пројеката за шуме (у периоду од 2006.-2009. године), дала да изврши инвентуру шума.

Тај извјештај није никад објављен (не зна се како су оправдане паре), али су се базни подаци из извјештаја користили за процјену залиха угљеника.

Из тих залиха се добија расположиви ЦО2 који је предмет трговине на европској/свјетској берзи.

Услови за трговину су:

-      Да је земља потписница Кјото протокола (БиХ га је ратификовала 2007. године),

-      Да су сертификоване шуме и

-      Да је урађена процјена залиха угљеника

У складу са Кјото протоколом, свака земља је била дужна направити инвентуру емисије гасова који стварају ефекат стаклене баште. За сваку земљу постоје тачно одређене квоте до којих та емисија гасова може ићи, а уколико их пробију слиједе изузетно оштре санкције.

Земље које имају резерве, јер им не ради привреда, њима тргују – продају их на берзи земљама којима је то потребно.

На примјер, њемачка или холандска привреда производе више индустријских гасова него што су резерве које имају у својим шумама. Ако Република Српска прода сва или велики дио својих права, у наредних 20 година се не може отворити ниједан озбиљан индустријски погон или термоелектрана. Јер наш ваздух користе нпр. Њемачка или Холандија, Француска, Ирска..., свако ко га на берзи купи.

У ствари РС може градити индустријске погоне, али мора купити право на берзи гдје смо већ продали сва наша права. То значи да ће власти Републике Српске, које су права продале изузетно јефтино, иста та права платити веома скупо. Или могу бити суочене са драстичним санкцијама међународне заједнице.   

Према подацима Савеза инжењера шумарства РС, који су доступни на њиховом званичном сајту (www.сирс.орг), резерве угљеника у шумама РС процјењују се на 54.120.000 тона, а нето годишња апсорпција угљика износи 1.530.000 тона, односно 5.610.000 тона ЦО2.

На сајту Савеза инжињера шумарства није назначен извор података у табели- Резерва угљика у шумама РС по категоријама шума и нето годишња апсорпција угљика 0,000 т -, а ријеч је о подацима ИИ Инвентуре шума на великим површинама у БиХ, која још увијек није нигдје објављена, а давних дана је завршена (рађена је од 2006.-2009. године).

Из тих докумената је уочљиво да државне шуме Републике Српске, својим постојањем, сваке године одбацују око 5,6 милиона ААУ (Ассигнед Амоунт Унит) јединица које су еквивалентне са 1 тоном ЦО2.

Цијена по којој продају ове јединице Украјина и Русија је државна тајна ових земаља.

Република Српска се угледала на њих, па није нигдје објављена цијена по којој су продана права Еуропеан Греен Пројецтс.

Према мојим изворима, укупна вриједност уговора продаје ваздуха Републике Српске износила је око 32 мил.еура. То би значило да су Додикови „брокери“  1 (један) ААУ продали по просјечној цијени од 5,7 еура.

Румунија је цертификате продавала по цијени од 7-8 еура, од чега је 98% прикупљених средстава утрошено у развој обновљивих извора енергије и у пошумљавање, а 2% у пропагандну кампању.

Преговоре је водила Влада Румуније. На челу преговарачког тима био је министар привреде Адриеан Видеану, а не бјелосвјетски мангупи као код нас.

Бугарска је укупно 42,3 мил. ААУ цертификата продавала по цијени од 13-14 еура/1 ААУ, односно 1 т ЦО2.

Пољска располаже са великим бројем ААУ цертификата и она их продаје по партијама. Цијена је државна тајна, али се зна са којом земљом се трговало и колико се новца по том основу слило у буџет. За само једну партију Ирска је Пољској платила 17 мил. еура.

Мађарска је продавала ААУ по цијени од 9-9,5 еура, а највећу количину купиле су јапанске фирме.

Све ове земље продавале су своје резерве за 50%-150% већу цијену од РС. И чиниле су то транспарентно.

Шта је битно нагласити за предметни уговор. У уговору је уграђена провизија од 40 % на годишњем нивоу, сваке године у наредних 20 година, и то у послу у којем посредник (Еуропеан Греен Пројецтс ) ни прстом није мрднуо.

„Трајање овог Споразума је до момента када РС/БиХ стекне статус кандидата за чланство у ЕУ, а најдуже 20 година од дана потписивања“, наводи се у члану 5.1. Споразума.

ЕГП-у је дата ексклузивна могућност да и након што РС/БиХ стекне статус кандидата за чланство у ЕУ, добије исти уговор, као и да га, након истека двадесет година, поново продужи.

Инвентуру шума, какву такву, урадила је РС; Цертификацију шума, односно прибављање ФСЦ цертификата урадило је ЈПШ „Шуме РС“, какво је такво је.

Господа из Брчког су уложила цијелих 5.000 КМ оснивачког капитала и повукле милионе из наших природних добара.

У уговору нигдје нису посебно заштићени интереси Републике Српске.

Додуше, о томе би требало водити рачуна и Правобранилаштво РС, на челу са правобраниоцем Слободаном Радуљем.  Али, Радуљ се јавља само ако треба накнадно оправдати сумануте, али врло смишљене потезе својих саиграча из Владе, тако да не би чудило да он није ни упознат са овим уговором, или мудро шути, надајући се да нико неће обзнанити овај срамни уговор.

С обзиром на то да се све почело дешавати 2010. године, питање је гдје су паре од продаје ваздуха, јер нигдје у буџету РС нису приказане? А РС припада 60% дијела од продаје сопственог ваздуха на европским берзама.

„ЕГП преузима обавезу да прими цјелокупан износ накнаде за продате ЦЕР-ове и/или ЕУА-ове и да РС уплаћује 60% од укупног износа накнаде у року од седам радних дана на рачун буџета РС“, наводи се у члану 4.4. Споразума.

Колико је овај Споразум штетан свједочи и податак да је тако дуго скриван од јавности, што је уговором и предвиђено.

„Није дозвољена комуникација са јавним гласилима или регулаторним тијелом по овом Споразуму без претходног одобрења Страна“, наглашено је у члану 14.ц. Споразума.

Документација у прилогу линка:

СлободанВасковицБлог