Екмечић: Јаке српско-руске везе

Српски академик Милорад Екмечић оцијенио је да Влада Србије мора да категорично одбаци све притиске Запада да промијени свој став према догађајима у Украјини и нагласио да се Америка не смије у толикој
мјери острвити на Србе да им побрише сваки траг повезаности са Русијом.

Србија 03.08.2014 | 13:01

Екмечић је нагласио да Београд и Москву не повезују само словенска осјећања и православље него је у питању и стратешка веза.

"Русија је преко Србије, како сам написао у једном тексту за руску Думу потврђивала свој статус велике силе на Балкану и губила тај статус. То само Горбачов и Јељцин нису схватили. Није случајно Петар Велики гледајући према Медитерану слао своје људе Србима и примао српске изасланике у Русију", рекао је Екмечић за "Вечерње новости".

Он је оцијенио да се Европа данашњице пред нашим очима претвара у колонију, у којој доминирају амерички интереси, те констатовао да Срби никако не смију дозолити да под притиском избришу везе са Москвом.

"Све битне одлуке се доносе у Вашингтону. Ако би опет дошло до неког великог сукоба у Европи, у том сукобу би генерали били Американци, а војници Европљани", сматра српски академик.

Он је нагласио да Америка упорно увјерава своје јавно мњење да Србија има само једно својство на Балкану, а то је да отвара или затвара Русији капије и нагласио да Срби не смију имати илузије да Америка не
може поново да "разбуца" Србију изнутра и да се земљи поново деси 27. март.

"У Синоду Српске православне цркве, у Академији наука, у свим установама и свим слојевима друштва Америка има неког на кога би се могла ослонити, ако би хтела да сруши и ову Србију. Тешко нама, ако то
заборавимо", рекао је Екмечић.

Коментаришући настојања западних медија да актуелног предсједника Руске Федерације Владимира Путина представе као диктатора и личност коју изједначавају са Хитлером, Екмечић је рекао да се то не дешава први пут и поручио Американцима да се "прибоје да послије Путина не дође неки Брко".

"Рецимо један Жириновски, који је још пре двадесет година рекао: `Аљаска је наша`", подсјетио је Екмечић.

У осврту на тренутна дешавања у Украјини, Екмечић је упозорио да би Срби морали дубље да посматрају шта се тамо дешава да се и њима не би десиле сличне ствари.

"Не одмахујте руком. По Украјини католици отварају своје школе. У Кијеву је католички универзитет. Не бих се изненадио да се после недавног сусрета представника Руске курије и Светог синода СПЦ у новинама појави наслов да је српска Влада прогласила Ватикан за `стратешког партнера`. Једном ће тражити неко местанце за католички универзитет у Србији", каже Екмечић.

Он при том подсјећа да је Кијев, који данас претварају у католички, град био средиште православне теологије и науке уопште.

Говорећи о намјери Католичке цркве да хрватског надбискупа Алојзија Степинца прогласи са свеца и однос СПЦ према томе, Екмечић је указао да тим чином неће бити "награђен" свети вјерник него политичар који је 1936. године ударио темељ усташкој држави, преко пројекта у својој "Чистој католичкој акцији".

"Њој подижу споменик, а не кардиналу, који се наводно безазлен као овчица патио по комунистичким затворима", упозорио је Екмечић.

Он је констатовао да је католичка црква већ поодавно постала "инструментум империи" за освајање свијета.

"Није у питању да ли пут из Рима за Београд води преко Јасеновца, него да се тихи раскол код Срба не претвори у разбојиште над којим ћемо плакати", рекао је Екмечић.

Он је додао да су можда код њега присутни неки дјечачки страхови које носи из 1941. године, али да је сигурно да људи постају звијери, ако их црква не води правим путем.

"Можда су код мене посреди неки страхови, које под старе дане обнављам. Дечак од тринаест година из првог суседства хвалио се мом брату од девет година `да смо ти тату убили` и смејао му се", подсјетио
је Екмечић.