Ништа чудно: Запослила дјецу и дрогирала народ

Мало чуди како је није срамота родитеља дјетета са просјеком оцјена 10 које је на конкурсу по педесети пут добило одбијеницу.

Син Жељке Цвијановић, премијерке Републике Српске, добио је посао приправника у „Електропријеносу БиХ“ иако је имао најмањи просјек оцјена у односу на осталих 12 кандидата који су се пријавили на то радно мјесто.

Ово је открила невладина организација Транспаренцy Интернатионал Босне и Херцеговине (ТИ БиХ), на основу информација о проведеном конкурсу и кандидатима који су запослени у овом предузећу.

Ништа ово није чудно у земљи непотизма, корупције, јада и чемера. Земљи за коју је један новинар добро рекао да су „потрошени сви појмови којима је описивана”.

Није чудно што је син премијерке једног ентитета примљен у државно предузеће, иако то није сасвим заслужио.

Није чудно ни то што се садашња премијерка, а будућа претенденткиња на мјесто прве жене у Предсјеништву БиХ, жестоко бори за укидање исте те БиХ, а своје дијете запошљава у државној фирми мрске јој државе.

Није чудно што пара има љепши миомирис од флоскула о отцјепљењу намијењених биједи.
Није чудно да неко ко је имао најмањи просјек буде „регуларно“ примљен на радно мјесто, поред 70 магистара грађевине који годинама чуче на бироу.

Није чудно ни то што премијерки није чудно. Она каже да је захвална Богу и поносна на своју дјецу што се „не ваљају и не дрогирају“. За награду им пружа упослење, како и ваља. Јер, свака мајка воли своје дијете.

Није чудно што премијерка од свог ега не види на стотине хиљада поносних мајки, које испраћају своју универзитетски образовану дјецу у...паркове да тамо убијају Богу дане са 2КМ.

Није чудно нити што као мајка не показујете ни унцу емпатије према тим истим мајкама, од којих ће многе гласати управо за њу  на октобарским изборима.

Није, изгледа, претјерано чудно ни то што Жељки не ради мајчински инстинкт када су у питању друга дјеца. Или су то ипак само бројке и слова, на која она од обавеза „фактички“ не можете нити „ока бацити“.

Није чудно што трулом демагогијом пријети новинарима који „задиру у њену приватност“, док се кафанским језиком обрушава на свакога ко је инокосан у односу на њен стил живота и политичке погледе.
 
Није чудно да у земљи гдје народ плаћа порезе и храни администрацију, док крваво зарађеним парама школује дјецу, баш премијерка показује како се обесмишљава концепт учења, рада на себи, концепт регуларности и фер односа.

Није чудно, кад смо код стила живота, што је премијерки и њеној свити посве нормално да им поносно потомство путује свијетом, завршава (овако или онако) престижне и полупрестижне иностране факултете, возика се градовима Европе у најновијим моделима аутомобила, бахати се по плажама од Средоземља до Балија, иде на сафарије, роњења, планинарења...Није чудно.

Није чудно што је Жељка Цвијановић премијерка у ентитету у којем најбољи студент права ради као - чобанин! Зашто би јој то било чудно? Од поноса, престижа и паланачке надобудости не можете схватити, појмити и видјети гдје јој припадајући пук живи. А и није да је претјерано заинтересована.

А, плебс живи, није чудно, наравно, испод нивоа канализације. Преживљава са мање од 5 марака дневно. Бори се за шаку жита и галон воде - буквално. Ако се не бори за пуко преживљавање, онда се бори као плаћеничко робље по свјетским крузерима или перући гаће бабама у Скандинавији.

То су они сретнији. Они који су отишли празним трбухом за бајатим крухом. Запослени, како премијерка каже. И то не треба да је чуди.

Не треба да чуди Жељку Цвијановић што су њени потчињени министри, ваљда угледајући се на њу и шефа јој, ухљебили дјецу на државним јаслама, чисто да им иде радни стаж, здравствено, пензионо и социјално, док се они баве приватним, породичним бизнисима....

Мало чуди како се госпођа премијерка не  боји Бога, шефа, Тита, свог одраза у огледалу...у шта год да вјерује, када у овој сузи свијета, којој је тај исти Бог прије 20 и нешто година рекао - Довиђења, запошљава своје ближње на штету бољих од њих.

Мало чуди како је није срамота родитеља дјетета са просјеком оцјена 10 које је на конкурсу по педесети пут добило одбијеницу.

Мало чуди како не схвата да је нефер и према рођеној дјеци, која ће до краја живота бити стигматизирана и која ће, чак и да се докажу на послу као честити и марљиви радници, бити прокужена од стране околине и колега као „они који су дошли преко штеле“. Или је и то у опису радног мјеса под ставком (брзо гутање жабе).

Мало чуди како премијерка, док попут свог шефа прича небулозе типа „боље да ми дијете ради, него да се дрогира“, не помишља да је ту исту своју дјецу убацила у снобовски миље гдје је „дрога најбољи друг“. Нити једно дијете не треба да се дрогира, али дрога је скупа.

Они горе побројани, све и да хоће, немају пара за скупе изласке на којима би се „ваљали и дрогирали“. Основа етичности и емпатије налаже да због моралног, људског закона, као и због јавне функције, пази на изговорену ријеч. Не због других и у страху од других. То никако.

Но, пустимо Жељку Цвијановић, њену  дјецу, дјецу њених шефова и њених протажеа...Дјеци, па и њеној, желим све најбоље. Немојте их упропаштавати болесним амбицијама и бахатошћу и малограђанском арогантношћу.

Чуди ме постојање  народа у земљи овој од бола сазданој? Требало би да га нема. Јер не реагује на овакве вишедеценијске спрдње. Али има га. О. не, не да га има. Народ реагује. Онако гологуз, крезав и ћорав, брани своју премијерку која се бори против „техеранског Сарајева“. запошљавајући своју дјецу на јаслама тог истог Сарајева.

Народ хипнотисано гледа у телевизор и навија за и против Жељке, док им се дјеца, добрано загазила у тридесете, попут зомбија мотају по старим распаднутим становима.

Гледају очеви и мајке како „Жељка разбуцава Босића“, док им потомство са пар диплома жица за пола кутије цигара.

И не чуди мене та перверзна мазохистичка инерција народна.
Чуди ме како их Бог све заједно држи на земљи. Између прича о наркоманији, великој Србији, малој привреди, осредњој приватизацији, локалним пословима, великим пљачкама, малим уговорима....
Али, хеј, Бога нема, а Поршеи и Бентлији се по Бањалуци возе.
Уживајте и ви зачуђени и ви што Вам је све јасно.

Извор: Бука