Зашто Мјесец није округао?

Био пун или млад, земљин најближи комшија у космосу још увек представља енигму ма колико нам се чинио познатим.

Занимљивости 02.08.2014 | 00:19

У студији објављеној у часопису "Натуре" тим америчких истраживача дао је објашњење о томе зашто Земљин природни сателит није саврешено сферног облика.
Наиме, месец није округао, већ више јајаст.

Група научника са Калифорнијског Универзитета, предвођена Ијаном Гарик-Бетелом, тврди да је месечев необичан изглед последица плимских сила Земље које су утицале на Месец током његовог "детинсјтва", пре 4,4 милијарди година.

Сунчев систем се формирао пре око 4,5 милијарди година. Према данас општеприхваћеном моделу, Месец је настао када је стена величине Марса ударила у тек формирану Земљу.

Научници истичу да је под дејством плимских сила Земље, која је тада била много ближа Месецу, дошло до неуједначеног загревања месечеве коре, услед чега је земљин сателит добио благо издужен облик.

Касније, док се хладио, исте силе су деформисале спољни месечев слој, стварајући задебљања на нама видљивој страни Месеца, као и на његовој скривеној страни.

Те силе су, такође, синхронизовале ротацију Месеца и његову револуцију око Земље, тако да са Земље видимо увек исту месечеву страну.

До ових закључака истраживачи су дошли анализом месечеве топографије, тако што су апстраховали његове широке кратере, који су настали касније.

Амерички астрофизичар је објаснио за АФП да је студија била инспирисана процесима на Европи, Јупитеровом сателиту који испод ледене површине крије течни океан.

Јупитерове плимске силе утичу на ледену површину Европе и, изазивајући загревање, обликују њен изглед.

"Јако давно, Месец је био сличан њој", навео је Гарик-Бетел који сматра да би разумевање Месечевог облика могло да помогне у објашњењу великог броја геолошких феномена који су настали након формирања Месеца, као што је његова асиметрија. Познато је да само на видљивој страни Месеца постоје широке вукланске равнице, тзв. "Месечева мора".

Разумевање раних процеса у еволуцији нашег најближег космичког суседа могао би, такође, да објасни феномене који утичу на друге објекте како у нашем соларном систему, тако и изван њега.

"Месец је одувек био и остао велика лабораторија", закључио је Гарик-Бетел.
Месец је од Земље удаљен у просеку 384.000 километара и од ње се сваке године удаљава за 3,8 центиметара.

По површини је 14 пута, по обиму 50 пута, а по маси 80 пута мањи од Земље.