Са Босанчићем о свему...

Један на један са фудбалером чији је долазак међу црвено-беле подигао велику прашину: Тата га је одвео у Партизан са „Маракане“, а мени је тешко пало раздвајање па сам рекао - води и мене.

Фудбал 27.07.2014 | 21:25

Најинтригантнији трансфер овог лета у српском фудбалу окончан је после великих перипетија и вишенедељног опипавања пулса јавности, онако како су желели клуб и играч. Црвена звезда и Милош Босанчић потписима су оверили обострану приврженост и жељу да заједно успеју и покажу делу успротивљених навијача да је бивши фудбалер Партизана прави избор за српског шампиона.

Не тако давно били сте на прагу „Маракане“, зашто у јануару 2013. није дошло до трансфера?

- Требало је да дођем из Либереца, али тада је Стојадиновић био спортски директор и није ме желео из њему знаних разлога. Проблем му је био мој карактер, није био добро обавештен и рекао је да сам проблематичан. Не бих да се више враћам на то - почео је разговор за „Новости“ Милош Босанчић, обучен у клупску мајицу с натписом „ФКЦЗ“.

Уместо у Звезду, млади сте отишли у Јужну Кореју, где Европљани обично завршавају каријеру?

- Јесам и одиграо сам баш добро. Газда клуба Гјонгнам ми је у више наврата понављао да могу много да пружим у Европи, иако му је било драго што сам код њега. Ипак, у Европи је квалитетнији фудбал и када сам му рекао да имам жељу да се вратим, није ми правио проблеме.

Били сте изгледа баш уверени да ће ствар са Звездом проћи како треба, чим сте раскинули финансијски далеко повољнији уговор?

- Одрекао сам се доста новца. Решио сам да дођем овде и ниједног момента нисам помислио - а шта ако буде лоше? Не желим да размишљам на тај начин јер управо тако и крене како не треба. Дошао сам да играм, да покажем ко сам и колико вредим.

Јавност у Србији није упућена да сте већ били у Звезди и да је ово у ствари повратак.

- Прошло је од тада 16 година. Био сам са две године старијим братом у Звезди и тренирао с његовом генерацијом. Тома Милићевић је био тренер и проценио је да мој брат није за Звезду, па га је ћале одвео у Партизан. Мени је рекао да сам добар и да останем. Појавио сам се на наредном тренингу, али сам био врло тужан без брата јер сам навикао да је уз мене. Шта сам знао, имао сам десет година, са сузама сам после тренинга рекао тати: води и мене!

Кад после једног заиграју за други велики клуб, многи не штеде ружне речи на рачун средине у којој су били. То с вама није случај?

- Никада нисам причао лоше о Партизану, нити ћу, јер сам тамо провео осам година. То је прошло, то желим да заборавим, сада сам испунио сан доласком у Звезду. Окренут сам само томе да што боље играм, да дајем голове и будем срећан овде. Звездаш сам од малих ногу и ваљда нешто значи када толико инсистираш да дођеш у клуб који је у тако великим проблемима.

Неки с којима сте играли у омладинској репрезентацији кажу да вам је телефон звонио навијачком мелодијом са „севера“ иако сте били играч вечитог ривала?

- Била је то песма „Звезда ми је све“. И кад смо играли једном дерби, а ја слушам „север“ па ми лепо, топло око срца и певушим. Неки поред мене слушају, па им ништа није јасно... Покушавао сам да прикријем припадност, али неки детаљи су ме, ето, откривали...

Смета ли вам то што су приче о проблематичном понашању исцртале ваш портрет у јавности тоновима које нисте желели?

- Да се разумемо, свако у животу је имао бубице као клинац, и ви и ја и свако други. Да могу да вратим време, неке ствари бих сигурно променио. Али, генерално, нисам правио велике проблеме, нисам се тукао или вређао некога. Био сам дечак који воли мало више да се шали, а знате како је код нас, људи једва чекају да од муве направе слона.

Да ли је супруга утицала на то да несташни дечак одрасте?

- Јесте, и то много. Окренула ме је ка нормалнијим размишљањима и интересовањима. Раније сам мислио само кад ћу у Реал Мадрид и да је цео свет мој, али мислим да сам на време сишао с тих облака. Лутао јесам, признајем, али и одлазак у иностранство ме много променио. Пре свега боравак у Либерецу и операција колена после које сам схватио да је најважније да си здрав. Тада сам почео да се окрећем пре свега породици, а фудбал да гледам као посао.

Где видите себе у Звездином тиму?

- Последње три године играо сам полушпица, „десетку“. Могу да одиграм и са стране офанзивно, као и везног који покрива простор између шеснаестераца. Ипак, најбољи сам иза нападача.

Можете ли као офанзивни везни у Звездиних 4-2-3-1 да пружите оно што се очекује од вас?

- Наравно! Треба ми само мало времена да упознам екипу, да видим како ко размишља, како им одговара да им одиграм, како се ко креће... Пошто је ово врхунски клуб и добри су играчи, неће бити потребно много да се спојимо.

Имаћете уз себе Милијаша и Лазовића који такође одлично знају фудбал?

- То је велики плус за екипу, а биће и за мене. Уз играче таквог квалитета могу само да будем бољи. Дошао сам да помогнем, да одбранимо титулу, да будем пример. Заиста ме не занимају приче у стилу - „ево дошао је Босанчић, бивши играч Партизана“.

А да ли сте спремни да психолошки поднесете притисак ако буде било звиждука?

- Нико ми неће звиждати тек тако, само зато што сам ту. Ако не играш добро, онда ће свако негодовати, нико то не трпи. Ако се и деси, мораћу да пребродим. Спреман сам, не бих био овде да није тако.

Предстојећи дуел Звезде и Хановера, заказан за уторак у 18.30 у Птују, привлачи велико интересовање не само у Словенији, већ и у Аустрији. Велики број српских исељеника најавио је долазак, па домаћини превентивно припремају специјалне јединице полиције ради обезбеђења меча. Очигледно, Словенци памте сцене из 2010. када су наши навијачи у Аустрији, упадима у терен прекинули меч Србије и Новог Зеланда.

Тренер Ненад Лалатовић у понедељак ће указати шансу резервистима у дуелу против Кршког. Прилику за деби вероватно ће добити и новајлија Аврамовски, док се Босанчићев први меч очекује у уторак против Хановера.