Питате ли се - шта је КАПИТЕН у фудбалу? Ево...

Која је, заиста, улога капитена у модерном фудбалу не рачунајући оних неколико мршавих пасуса из Правила фудбалске игре, у којима се, веровали или не, чак и не даје аусвајз „првом међу једнакима“ да преговара са судијом?

Фудбал 27.07.2014 | 15:55
Питате ли се - шта је КАПИТЕН у фудбалу? Ево...

„О капетане! Мој капетане! Устај! Чуј: звона бију!

Устај! За тебе трубе јече и заставе се вију,

За тебе венци, цвеће, и људи што се стичу

На моло хрпимице. Слушај! То теби жељно кличу.“

Волт Витмен, „О капетане! Мој капетане!“, 1865.

Абдикација Стивена Џерарда из националног тима отворила је и нову дилему, која је у Енглеској – земљи што је усавршила и најбоље (ББЦ, Тимес, Гуардиан) и најгоре новинарство (Даилy Маил, Тхе Сун) – већ доведена до нивоа националне хистерије: ко ће бити следећи капитен? Да ли је Вејн Руни довољно зрео и загрижен да поносно понесе траку или то треба традиционално дати неком борбенијем момку?

То енглеско схватање капитена конвергира, суштински с нашим старинским схватањем капитена. Оно има утемељење у светлим појединцима из фудбалске историје. Набрајање Пујола, Кантоне, Тотија, Бекенбауера, Емлина Хјуза, Тонија Адамса или Рајка Митића и Блекија Богићевића вратиће вас попут вртлога у неко романтично доба, но неће бити до краја истинито: данас је све другачије и данас су капитени, признајмо то себи, ретки. И много мање важни...

Капитени су инспирисали, подизали, гурали напред, остајали последњи у затрпаном рову, преузимали сву кривицу на себе када не иде и несебично делили славу саиграчима када је све како треба...

А данас? Која је, заиста, улога капитена у модерном фудбалу, не рачунајући оних неколико мршавих пасуса из Правила фудбалске игре, у којима се, веровали или не, чак и не даје аусвајз „првом међу једнакима“ да преговара са судијом? Да ли је он само човек који ће се сликати више од осталих, давати интервјуе препуне отрцаних фраза и, ако има среће да игра у добром тиму, вежбати бицепсе за подизање трофеја? Или је и даље остало нешто више од играча у њима? Шта чини доброг вођу и да ли та трака ишта више значи?

Дебата о капитенима тако отвара питање да ли је време да се оканемо тог традиционалног схватања капитенске траке и погледамо истини у очи. Да ли су капитени и даље, у свету у којем се главе обрћу за милионима, у спорту у којем је љубљење грба постало толико излизано, бљутаво и неискрено да нико више заиста не верује у верност, да ли су они и даље људи који отелотворују клуб или национални тим?

Да ли је капитен, у доба тренера као што су Мурињо и Ван Гал и даље човек којег ће млађи играчи на терену посматрати као вођу, када ти клинци знају да њихова каријера не зависи од момка с траком око руке, већ од оног типа који седи испод надстрешнице и нервозно жваће жваку? Да ли је он продужена рука тренера ако тај тренер држи ама баш све у својим рукама?

Шта нам говори чињеница да је капитен најбољег тима на протеклом Светском првенству – с нагласком на речи Тим – био Филип Лам? Ни најборбенији, ни најсрчанији, ни најинтелигентнији, ни најбољи човек (мада је све то помало), ни тип са највише утакмица у дресу репрезентације...

Да ли би Немци на Мундијалу били Немци, покретна машина за убијање противника, и да је та трака била око руке Швајнштајгера, Нојера, Мертезакера, Милера, па и у финалу ошамућеног Крамера, који пола свог боравка на терену није знао ни који је датум?

Немојте имати ни најмање сумње.

И обрнуто, шта значи она трака на руци Леа Месија? Он јесте несумњиво најбољи играч Аргентине, и вероватно најбољи играч света, али зар по оном старом капирању фудбала трака не би морала да припадне Маскерану или Забалети?

Чак ни Италијани, који у својим клубовима често негују култ капитена - довољно је рећи Франко Барези и подсетити да је био предводник оне генерације у којој су били Гулит, Рајкард, Ван Бастен, Донадони; а онда таквог Барезија замени један још већи, Паоло Малдини! - не замлаћују се много украсом на азурном дресу: траку добија онај који у том тренутку има највише наступа за национални тим, и то је то.

Зар не доказује и Аргентина, једнако као и Немачка, једнако као и Италија, Енглеска, Србија и Црвена звезда, да су капитени, велики капитени, ствар прошлости, и да трака више нема митску, тотемску снагу медаљона или штита из херојских сага...

Истина је, дакле, да капитени више нису толико важни. Али што смо даље од тих идеала, и што је мање оних који заслужују да стану уз раме највећима у историји, то све више маштамо о срчаним момцима са траком око руке, и замишљамо како у 93. минуту претрчавају цео терен, пркосећи грчевима, боловима и већ исписаној историји, и спасавају свој гол, док коментатор и цео стадион углас говоре: „Е, то је капитен“...

Коментари / 0

Оставите коментар