Шта је све проблем са ваучерима?

СВОТ анализом пројекта и предложеног начина продаје робе за ваучере, привредници уочавају неколико слабости, односно пријетњи за привредне субјекте, које са собом носи овај пројекат.

Република Српска 27.07.2014 | 11:12
Шта је све проблем са ваучерима?

Продајом робе и њене наплате на предложени начин, привредни субјекти ће брзо исцрпити сва расположива средства, остати без обртних средстава, те тиме угрозити своје нормално функционисање и измирење обавеза према добављачима, запосленима и држави, каже у изјави за пословни портал “Капитал” Ђорђе Славињак, директор и власник бијељинског “Спектар Дринка” и везаног предузећа “Изградња” ДОО.

“Уговором није предвиђен ни начин споразумног раскида уговора, што сматрам великим пропустом, јер је за сада непознаница, како изаћи из овог аранжмана, када се исцрпе расположива финансијска средства”, каже Славињак.

Споразуман раскид уговора је неопходно дефинисати, јер у овом моменту нико не зна како то учинити, а да се сачувају позитивни међусобни односи и да се не улази у правне спорове.

Нерјешавањем овог битног питања, односно немогућности раскида уговора, могло би се довести и до пропасти привредних субјеката који су у овом моменту спремни да дају свој допринос у санацији штете од поплава и помогну у хуманитарној акцији у заједничком пројекту са Владом РС.
Славињак каже да се то не смије допустити, те предлаже сљедеће: “Укључити финансијски сектор, банке у РС, као носиоца финансијског оптерећења у овом пројекту, јер привреда без њихове помоћи не може изнијети овај терет на својим леђима”.

Славињак предлаже да банке дају бескаматне кредите, односно кредите са минималним каматама, за привредне субјекте који дају робу за ваучере, у вриједности ваучера, који су прометовани за претходни мјесец и евидентирани у Фонду. На тај на начин би реализовани ваучери били гаранција плаћања према банкама.

На овај начин би ваучери, односно Влада РС, били гарант банкама за наплату кредита, а Фонд би могао у овом тројном споразуму да приспјела средства уплаћује директно банкама.
“Једино би се на овај начин замишљени пројекат могао квалитетно спровести у дјело, и послужити сврси за коју је и замишљен”, каже Ђорђе Славињак.

Он каже да је неопходно хитно спровести овај приједлог у дјело, јер се већ дешава масовно отказивање потписивања уговора, управо из горе наведених разлога.

Уколико се ништа не предузме, ускоро ћемо бити суочени са масовним протестима власника ваучера, који за њих нигдје неће моћи ништа купити, упозорава Славињак.

Коментари / 3

Оставите коментар
Name

Чудо

27.07.2014 10:40

Шта очекивати од неписмених и дебело криминалних људи који су на власти у Републици Српској? Ко год је мало рачунао могао је да израчуна да (1) плаћање ПДВ-а одмах, (2) грејс период за исплаћивање од два мјесеца [значи да влада два мјесеца не исплаћује новац за продану робу прва два мјесеца], (3) исплата новца за продану робу у шест мјесечних рата - да све то води у финанцијску пропаст трговца. Криминалци на власти су официјелно "дали паре", народ је официјелно "добио паре", а трговац је крив што неће да "прими паре". Ко је - након што је прочитао - и потписао овакав уговор (са свим у чланку наведеним манама), не треба да се чуди кад му фирма пропадне.

ОДГОВОРИТЕ
Name

ттрр

27.07.2014 11:39

Па ко је луд да то прима, а да наплати икад, а можда никад. Што нису дали да се тим картицама одмах може платити обавезе држави, већ све мораш држави платити а она и даље кожу гули. Уосталом што се нису пријавиле фирме које раде са властима, е нема их кад треба нешто дати већ само узети и украсти. У Зворнику се нико није пријавио иако се зна које су фирме то требале бар ради тога што су процвјетеле за вријеме ове власти. Поштени људи затварају фирме а пар лопова ради шта хоће. Ничија није до зоре .............

ОДГОВОРИТЕ
Name

Лија

27.07.2014 12:13

На овај начин створиће се услови да ће у скорије вријеме мешетари из власти откупљивати ваучере у пола цијене за кеш. Све ми необично личи на приватизацију у Републици Српској, када смо у огласима могли наћи оне који купују акције предузећа. Цијене акција су биле далеко ниже од берзанских.

ОДГОВОРИТЕ