Република Српска више нема Клинички центар! Остају нам Сарајево или Тузла?!

У Клиници за гинекологију и акушерство Клиничког центра Бањалука отворена је нова савремена лапароскопска гинеколошка сала која је опремљена захваљујући донацији од 30.600 евра фармацеутске компаније "Хемофарм" Бањалука и Фондације "Хемофарм".

Та опрема ће, како је наведено, допринијети квалитетнијем и бржем лијечењу пацијената у Клиничком центру, гдје се операциони захвати тог типа обављају свакодневно.

Новинарима су се обратили нови-стари директор Клиничког центра, Мирко Станетић и директор „Хемофарма“, Александар Веселиновић.

Пошто питања мимо поменуте теме нису била дозвољена, од Станетића нисмо могли да добијемо одговор на питање због чега је прије неколико дана потписао одлуку по којој је Клинички центар Бањалука, пререгистрацијом у суду, именован у тзв. универзитетску болницу.

Љекари које смо консултовали, углавном сматрају да је то катастрофалан потез.

Гинеколошко-акушерска  клиника у Бањалуци је, захваљујући донацији, добила савремену лапароскопску опрему.

Директор Клиничког центра, Мирко Станетић, захвалио је донаторима, али је питања ескивирао. Непостављено питање гласи: због чега је прије неколико дана потписао одлуку по којој Клинички центар Бањалука, пререгистрацијом у суду, престаје да буде клинички центар и постаје универзитетска болница.

Гинеколог и посланик ДНС у Народној скупштини Републике Српске, Предраг Росић, тврди да због таквог преименовања клинике неће изгубити свој идентитет. Вриједна донација је од приватне фирме и с тим власт нема ништа, изузев да дође и да се услика, сматра Александар Золак, одборник ПДП-а у Скупштини града Бањалука. 

Друга ствар, са којом власт итекако има јесте обмана грађана и пацијената, јер табла на којој пише „Клинички центар“ више не треба да стоји тамо гдје стоји, каже Золак и прецизира да сада у БиХ постоје само клинички центри у Сарајеву, Тузли и Мостару.

2009. је донесен закон по којем Клинички центар Бањалука није испуњавао услове које таква установа мора да испуњава, односно прије свега да има кардиохирургију. Умјесто да се од 2009. до данас искористило вријеме и огромна средства која су била на располагању да се то испуни, сада Бањалука остаје без Клиничког центра, истиче Золак.

Слично размишља и Ненад Стевандић, он наглашава да СНСД наставља да подржава промашене пројекте бившег министра здравља, Ранка Шкрбића и то више није питање СНСД-а или СДС-а, него камен за вратом здравства Републике Српске.

Назив ЈЗУ Универзитетска болница је у употреби била још крајем јуна, када је са мјеста директора Клиничког центра Бањалука смјењен Душко Рачић, због како је тада образложено „ несарадње са Комисијом за координацију активности између Министарства здравља и социјалне заштите и ЈЗУ Универзитетска болница Бањалука која је имала задатак да свакодневно прати и даје приједлоге за унапређење рада и пословања наведене здравствене установе и да о томе информише Министарство“.

Став министарства о пререгистрацији нисмо добили, а нисмо га ни тражили, јер министар Драган Богданић не одговара на питања новинара БН телевизије, па смо процјенили да би то било губљење времена. 

Успут, када се стишала еуфорија око донирања несумњиво вриједне лапароскопске опреме и када су се званице разишле, стигло нам је и пар аматерских фотографија просторије која је само једним зидом одвојена од новоопремљене.

У тој просторији се види да су зидови свјеже и на брзину прекречени, да је под у ходницима изрован, а да је операциони сто, народски речено, подбочен столицом.

Фотографије су праћене коментаром да Гинеколошко-акушерској клиници недостаје основна медицинска опрема, као што су тубуси, рукавице, алкохол, итд.

БН ТВ