Човјек са брадом од два и по метра

Милутин Вулић је љубазан човјек, чврстог карактера, а оно по чему је посебно познат је његова брада од два и по метра.

Шездесетједногодишњи Милутин браду је почео пуштати 1992. године, а када је посљедњи пут измјерио била је дугачка тачно два метра и 55 цм. Међутим, уколико би је поквасили и почешљали, дужина би била још већа, пише Клиx.ба.

Милутин је ову идеју добио давне 1988. године, али је браду званично почео да пушта четири године касније с циљем да расте све до Видовдана 2014, када се навршава 100 година од атентата на Франца Фердинанда у Сарајеву.

"Браду пуштам од 1992. године. Циљ ми није био да се такмичим за Гинисова књигу рекорда, већ по обичају у српском народу, када мушкарац жали за неким - онда не брије браду. Ја сам одлучио да се не бријем толико дуго поводом страдања Срба, највише у Првом свјетском рату и боју на Косову“, рекао је Милутин за Клиx.ба.

Он каже да све ове године никада није дошао у искушење да је скрати.
"Оно што вам срце жели не може бити досадно, то вас испуњава. Није ми тешко одржавати је, то ме испуњава и мени није проблем да је одржавам.

Једноставно, када се туширам купам и браду, саперем прљавштину и то је то. У почетку сам је плео, а послије је било јако тешко, јер моја коса је коврџава, па није било могуће, тако да сам почео само да је вртим у једну страну“, додао је саговорник.

До сада се није појављивао у јавности, али када је навршено сто година од атентата у Сарајеву, одлучио је да чују за њега.

"Нисам се експонирао до сада зато што није био стигао тај датум, а када се навршило 100 година од атентата у Сарајеву, тада сам на наговор пријатеља допустио да ме сними једна телевизија. Људи ме често питају колико има до Гуиннесса, али браду нисам због тога пустио", поновио је Милутин.

Док је била краћа, браду је носио с вањске стране, али како је постајала све дужа, схватио је да је немогуће носити вани и сада је држи испод кошуље. Вулић је по струци техничар за машинску прераду дрвета, а бави се узгојем и експлоатацијом шуме.

Он каже да је битно да "никога не вријеђаш својим поступцима и ријечима, а како ћеш се обући и шта ћеш радити са својом брадом – то је само твоја ствар".

Милутин је испричао и анегдоту када се једног врелог љета купао на Уни у Козарској Дубици.
"Купао сам се 2000. године на Уни у Дубици и отишао сам мало даље да пливам.

Било је изузетно топло, вода дубока до три метра. Пливам тако и погледам - с једне стране плива и брада за мном, погледам с друге стране, опет видим браду, није ми јасно како с обје стране, кад оно змије пливају око мене", присјетио се Милутин кроз смијех.

С обзиром на то да доста путује и углавном је на терену, Милутин званично живи у Брчком, али највише је у Стратинској код Омарске. За браду каже да ће је "можда скратити једнога дана, а можда неће никада".

Ако би стварно ушао у Гуиннессову књигу рекорда и добио неки новац, не би их трошио на себе, већ би, како каже, основао Фонд за подстицај рађања дјеце.