Западном Балкану потребно чудо

Послије пријема Хрватске у ЕУ, остале земље Западног Балкана мораће да се стрпе, што би могло да успори њихову трансформацију прије него што је ваљано и почела, оцјењује швајцарски дневник "Ноје цирихер
цајтунг".

Свијет 24.07.2014 | 19:59

"Србија, као највећа национална економија у региону, још муку мучи са бруто националним производом, који је нижи него прије распада Југославије", подсјећа лист.

Европска банка за обнову и развој недавно је прогнозирала да ће у наредних 20 година, уколико се околности не промијене, од бивших европских комунистичких земаља једино средњеевропске и балтичке државе достићи 60 одсто просјечног прихода по глави становника који је ЕУ имала 2004, прије ширења на исток.

За земље Западног Балкана тај циљ ће - осим ако се не деси чудо - остати недостижан још неодређено дуго, оцјењује "Ноје цирихер цајтунг", а преноси Дојче веле.

Лист описује Западни Балкан као регион који карактеришу непрестани немири и чије се становништво нада да ће у окриљу ЕУ наћи стабилност и благостање. Међутим, та перспектива је, како пише циришки лист, веома
неизвјесна.

Дневник подсјећа да је земљама Западног Балкана на самиту ЕУ у Солуну 2003. обећана европска перспектива, али то обећање данас личи на празне приче.

Сваки европски политичар осјећа се обавезним да понови ту реченицу током посјете западном Балкану, али вјера у искреност таквих изјава полако се губи.

Лист пише и да је Хрватска у јулу прошле године с више незадовољства него одушевљења примљена у ЕУ, у којој је још тад превладавала прећутна сагласност да неко вријеме треба паузирати с проширењем.

Тај став, према наводима дневника, неће много промијенити ни почетак преговора о чланству са Србијом.

"Такво ускраћивање љубави на Балкану не пролази незапажено", пише лист и додаје да је утицај ЕУ у региону и даље веома велики, а да је прикључивање Унији један од ријетких циљева око кога су сложне скоро све политицке снаге.

"Истина је, међутим, да су за осиромашени Балкан постављени много строжији критеријуми него што су били 2004. за земље источне и средње Европе", напомиње циришки дневник.