Дато девет позитивних мишљења

Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске у овој години сачинила је 31 ревизорски извјештај, на које је дато укупно девет позитивних мишљења, изјавио је данас главни ревизор Српске Душко Шњегота.

Република Српска 24.07.2014 | 16:19

Он је рекао да су два позитивна мишљења дата уз додатно скретање пажње на нека битна питања, која не заслужују да буду основ за квалификацију.

Шњегота је новинарима рекао да је дато 19 мишљења са резервом, од чега је 17 уз додатно скретање пажње, те три негативна, и то Јавном предузећу "Жељезнице Републике Српске", општини Власеница и Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске.

"Ако то посматрамо по сегментима који чине финансијску ревизију у дијелу који се односи на ревизију финансијских извјештаја, 15 је позитивних мишљења, 13 мишљења са резервом и три негативна", навео је Шњегота.

Он каже да је сегмент усклађености извјештаја са битним законским прописима више проблематичан него финансијско извјештавање.

"Може се рећи да је то логична ствар, јер финансијски извјештај углавном приказује све оно што се од таквог извјештаја захтијева, али ако посматрамо како се дошло до одређених позиција, било да је ријеч о буџетским расходима или нечем другом, очигледно ту имамо одступања од прописа који су на снази", додао је Шњегота.

Он је рекао да су два извјештаја у завршној фази и да је, према плану за ову годину, предвиђено да се уради укупно 51 ревизија. Шњегота каже да ће сигурно бити и већи број урађених ревизија од планираног, те
најављује да ће у августу бити објављен регистар ревизорских препорука за финансијску ревизију.

Главни ревизор је рекао да је, између осталог, предвиђено да се ради ревизија Јавног предузећа "Путеви Републике Српске", двије болнице, те два клиничка центра.

Шњегота је подсјетио да је измјенама закона о ревизији дефинисано да по аутоматизму главном републичком тужиоцу иду ревизорски извјештаји на које је дато негативно мишљење.

Он је рекао да не стоји опаска руководства Фонда здравственог осигурања Српске да предмет ревизије буде и уговор са "Инел-медом", те додао да је тај уговор био уврштен у извршену ревизију, јер се створио
основ за његово уврштавање у ревизију.

"Фонд је са `Инел-медом` у јулу 2012. године потписао предуговоре на осносу поступка јавне набавке који је проведен у 2011. години и трагом те информације смо утврдили неке друге околности и чињенице које показују да 2012. године нису потписани предуговори, него уговори, а дошло је и до реализације значајних активности по тим уговорима које нико не оспорава", навео је Шњегота.

Руководилац сектора ревизије учинка Милован Бојић рекао је да је објављен извјештај о ревизији учинка управљања наплатом доприноса, која је обухватила активности и мјере институција које имају кључне
улоге, надлежности и одговорности у процесу управљања доприносима за период 2010. – 2013. године, са општим закључком да те активности и мјере нису довеле до реалног и релативног повећања наплате доприноса.

Подсјетивши да су доприноси јавни приходи намјенског карактера, он је рекао да је ревизијом утврђено да је на крају 2013. године ненаплаћено око 1,5 милијарди јавних прихода, од чега се на доприносе
односи 680 милиона КМ.

Бојић је рекао да је дошло до повећања пријављених доприноса, али то није пратио адекватан раст наплате.

Као примјер он је навео да је у 2010. години наплаћено је 1,2 милијарди доприноса, а у 2013. години 1,3 милијарде КМ или нешто мање од 70 одсто од пријављених доприноса.

"Као резултат несклада између пријављених и наплаћених доприноса појавили су се ненаплаћени доприноси који су у 2010. години износили 430 милиона КМ, а у прошлој години 680 милиона КМ", истакао је Бојић.

Према његовим ријечима, посљедице тога су директне и индиректне рефлексије на рад фондова који се финансирају из доприноса, на њихово функционисање и финансијску позицију, а наплаћени доприноси нису били
довољни да финансирају права корисника фондова.

Бојић је истакао да су фондови тражили нека друга рјешења, гдје је мањак средстава надомјештан трансферима из буџета који су у посматраном периоду износили око милијарду КМ, као и задуживањем код
комерцијалних банака за око 350 милиона КМ на које је плаћана камата од 40 милиона КМ као текући расходи.

Он је подсјетио да су се фондови задуживали на дугорочном основу тако да 40 милиона КМ није дефинитиван износ камата које ће фондови да плате по основу тих кредита.

Бојић је рекао да је направљен и накнадни преглед поступања институција по раније проведеној ревизији учинка додјеле и реализације концесија за мале хидроелектране током 2010. године.

Говорећи о томе како су надлежне институције реаговале на препоруке ревизије, он је истакао да је Министарство индустрије, рударства и енергетике Српске реаговало са акционим планом са датим мјерама чије провођење је обезбиједило да број концесионих објеката који су у функцији или пробном раду буде већи од броја објеката утврђених ревизијом, док су све остале концесије у вишој фази реализације.