Чуда која треба видјети док не нестану

Велика плава рупа у Белизеу, једино природно станиште у ком постоје и алигатори и крокодили, шуме последњих дивљих горила, најсланије море на свету и острва који нестају - само су нека од места које бисте требало да посетите пре него што нестану.

Путовања 24.07.2014 | 12:43

Вероватно сте чули упозорења о скором нестанку великог коралног гребена до 2030. године, или топљењу снега на Алпима и планини Килиманџаро за неких 40 година. По предвиђањима, истопиће се ускоро и лед на Арктику, а поларни медведи ће нестати. Долазак туриста на ова подручја може додатно да их оптерети, али уколико путници поштују околину, њихов долазак може финанцијски да обогати подручје и допринесе његовом очувању.

Корални гребен Белизеа - Састоји се од низа коралних гребена, који се протежу дуж обале Белизеа, око 300 километара, и део је 900 километара дугог Мезоамеричког коралног гребена који се протеже од Мексика до Хондураса. Након Великог коралног гребена у Аустралији, ово је по дужини други корални гребен у свету.

Белизе гребен је један од биолошки најразноврснијих екосистема на свету и налази се на УНЕСЦО-овом попису светске баштине. Нажалост, од 2009. нашао се и на листи угрожених места, јер претерана изградња туристичких смештаја, крузери и загађење озбиљно су угрозили гребене. Научници сматрају да су глобално загревање и екстремне климатске појаве изазвали избељивање корала, а процењује се да је у последњих 20 година оштећено и до 50 одсто коралног гребена.

Шуме Конга - Путеви које крче шумари и рудари осим уништавањем природе, резултирали су чешћим доласцима криволоваца који истребљују угрожене животињске врсте, попут горила и шумских слонова. Тропске кишне шуме, као што је она у Конгу, производе 40 одсто кисеоника и служе као извор хране, лекова и минерала.

Након Амазона, река Конго носи више воде од било које друге реке на Земљи. Складно томе, ту се налази и друга по реду највећа кишна шума на свету. Према процени УН-а, ако се не предузму озбиљне мере заштите, до две трећине шума и јединственог дивљег живота нестаће до 2040. године.

Мртво море - Мртво море је најнижа тачка на земљи, налази се на -418 метара надморске висине, и десет је пута сланије од морске воде па људско тело плута у њему. Верује се да садржи минерале корисне за људско здравље. У последњих 40 година Мртво море се смањило за трећину своје првобитне величине, а хотели и ресторани који су некад били близу обале сада су и по километар даље.

Река Јордан -  једини је извор воде, а будући да Израел и Јордан немилице користе речну воду за наводњавање, мало тога стиже до Мртвог мора. Процењује се да би могло нестати за 50 година. Осим тога, произвођачи козметичких производа користе Мртво море као извор сировине.

Национални парк Евергладес - У Евергладесу на Флориди живи барем 20 угрожених животињских врста, укључујући пантере, корњаче и разне птице. У самом срцу парка од 2,5 милиона хектара налази се огромна мочвара Саwграсс, највећа такве врсте у свету. Угрожава га загађење са пољопривредних поседа, инвазивне врсте, убрзани развој и чињеница да се 60 одсто воде преусмерава на околне градове и фарме.

Евергладес се због тога смањио за пола у односу на 1900. годину. Ово је једино станиште флоридског пантера, а остало их је само 100 на слободи. За 40 година ове би дивље мачке могле сасвим да нестану из дивљине, баш као и 20 других врста које су угрожене.

Мадагаскар - Због милиона година изолације, више од 80 одсто флоре и фауне на Мадагаскару не може се наћи нигде другде на Земљи. Не учини ли се ништа по питању спашавања четвртог по величини острва на свету, сва шума ће нестати за 35 година. Површина шуме већ се смањила шест пута од првотне величине.

Криволов, сеча шума, неразумно пољопривредно искориштавање земљишта угрожавају и 20 врста лемура. Резервати за њих чине тек пет одсто површине острва. Неке врсте биља и животиња ће нестати и пре него што их научници успеју помније проичити.

Малдиви - Од 1.900 малих острва распршених по Индијском океану настањено је само њих 200, и сви имају врло малу надморску висину. Уколико се подизање нивоа мора настави, мало научника верује у опстанак ове државе. 2008. године председник Малдива најавио је да ће држава почети да купује земљиште у Индији и другим државама како би становници имали где да живе у будућности.

Вероватно ће нестати и велики део леда на половима, тигрови у Индији, као и кишна шума Тахуаману и њене шарене птице. Њен животињски свет и 400 милиона људи већ су поприлично расељени.