Заборављени бањалучки глумци

Мало ко се сећа Владе и Маре Зељковић, брачног пара, глумаца бањалучког Народног позоришта. Не постоји ниједан тонски или видео запис њихових остварења, а њихова имена млађим нараштајима нису позната

Република Српска 20.07.2014 | 12:02

Име Владе Зељковића (1906-1990. године), сјајног позоришног и филмског глумца из Бањалуке, млађим нараштајима није познато. А, он је изузетно богатим стваралачким опусом обележио један подужи период у овом крајишком граду.

Нешто више светла на Владино уметничко дело бацио је Ранко Рисојевић, угледни професор и својевремено позоришни критичар који је Зељковића, са пуним правом, сврстао у галерију истакнутих Бањалучана.

Он је на недавно одржаном јавном омажу посвећеном глумачком брачном пару Мари и Влади Зељковић рекао да је кроз некадашње Бановинско народно позориште, касније преименовано у Крајишко, па Народно позориште Босанске крајине, продефиловало на стотине глумаца.

"Међу најзаслужнијим за углед овог позоришта сигурно је и брачни пар Зељковић, Мара и Владо", казао је Рисојевић. "Као комичари, јединствена појава у нашем позоришном животу, играли су и увесељавали публику, која је често управо због њих долазила у бањалучко позориште. Били су познати свакоме у овом граду. Данас то већ бледи, млади се више не сећају њихових имена, још мање њихових остварења. Помало нас прекрива свеопшти заборав".

Брачни пар Зељковић потписао је 1932. године први професионални уговор. Постали су чланови бањалучког позоришта на четири године. Касније Зељковићи прелазе у Нови Сад, потом у Сарајево, а након успоставе НДХ беже у Београд где нису успели да остваре жељу и да постану чланови тамошњег позоришта. Након рата враћају се у Сарајево, а потом у Бањалуку где Владо Зељковић постаје “прва виолина”, док Мара због болести ћерке Оливере све мање наступа на сцени.

Народно позориште у Бањалуци почело је са радом 1930. године и било је смештено непосредно уз ђачки дом.

Тог периода сећа се домац Димитрије Бајалица. Записао је: "Како су кроз двориште Дома пролазили глумци, то смо се спријатељили са браћом Раденковић, Вјекославом Африћем, Јозом Бакотићем, Косаром Павловић и другим. Статирали смо у многим комадима".

Глава породице остварује врхунске улоге: Бокчила, Помета, Швејка, Давида Штрпца, Јовандеке Бабића, Јовице Јежа...

"Да би одиграли такве улоге, потребно је да се човек такав роди. То се не може научити, него само усавршавати, што је Зељковић чинио свесно и методично приступајући студирању лика", казао је у својој беседи Ранко Рисојевић.

Од заједничких представа супружника Зељковић у сећању су остале улоге у “Дунду Мароју”, где је Владо изврсно одиграо Помета. Критичар тадашњих “Крајишких новина” је записао:

"Улога Помета, слуге који се осећа способним и снажним да се изједначи са господаром, па на сваки начин жели да се афирмише, одговарала је темпераменту Владе Зељковића, који ју је са локалним колоритом говора успешно креирао".

Владо Зељковић је најбриљатније идиграо улогу Давида Штрпца у незаборавом Кочићевом “Јазавцу пред судом”. Тада је за ову ролу Скендер Куленовић написао:

"Видели смо и тешко ћемо заборавити једног уметнички аутентичног Давида Штрпца. Овај лик, једино књижевно жив, а сценски тешко остварљив, дао је Владо Зељковић управо изврсно, потпуно, изашавши из своје каткад баналне гротеске и доказавши како се наш глумац може креативно оваплотити најпре на домаћем тексту".

Давид Штрбац, онако како га је играо Владо Зељковић, остаће и до данас непревазиђен. Он га је у десетогодишњем периоду, од 70-их до 80-их играо у континуитету, а гледало га је, процењује се, око 70.000 посетилаца. Не рачунају се његови Давиди одиграни на чувеном Кочићевом збору, где је за живота, али и по одласку у пензију, Владо редовно играо.

Данас нема ни улице у Бањалуци са његовим именом На страну чињеница да иза његовог богатог опуса није остао ниједан тонски или видео запис.

Остало је само – сећање.

Времешњији Бањалучани се сећају Владе Зељковића као сјајног глумца, али и великог шерета изван сцене. Слободно време најчешће је проводио у кафани “Мостар” или испред ње, а она се налазила преко пута Народног позоришта. Ту је био у друштву са легендарним бањалучким лекаром др Јосипом Јовићем Шовером, глумцем Адемом Чејваном, Миром Млађеновићем...

Пред кафану је долазио својим “фићом”, а када би излазио из кола често је имао исти гег: притрчи пролазнику - незнанцу, чучне, ухвати га за лист ноге и залаје. Такви Владини скечеви су изазивали салве смеха целе баште кафане “Мостар”.

Вече посвећено животу и уметничком делу супружника Зељковић у Банском двору организовано је поводом традиционалних сусрета Бањалучана “Везени мост 2014”.

О глумачком пару Влади и Мари говорио је проф Ранко Рисојевић уз асистенцију Добрице Агатоновића Аге, глумца у пензији.

Агатоновић је, због ове манифестације посвећене његовом уваженом колеги са сцене, потегао чак из Блаца где сада живи.

Он је целу каријеру позоришног глумца провео у Бањалуци и тамошњем Народном позоришту.

Извор: Вечерње новости