Нечовјек који је уништио здравље свог народа

БН ТВ ексклузивно је јавила да је Тужилаштво Србије наредило истрагу о малверзацијама Ранка Шкрбића, а поводом уговора о измирењу дуга Републике Српске према Србији за здравствене услуге.

У питању је Уговор Фонда здравственог осигурања РС с фирмом "Пхарма траде" с Маршалских острва, односно представништвом те фирме у Цириху. Вриједност уговора је 10,9 милиона евра.

Истрага је покренута на основу документације коју је Српска демократска странка упутила крајем фебруара Републичком тужилаштву Србије.

Тим поводом подсјећам вас на злодјела која је Шкрбић починио према властитом народу, а која сам детаљно описао у 4 наставка.

Ранко Шкрбић, бивши министар здравља и актуелни амбасадор БиХ у Србији, нечовјек је који је уништио здравље сопственог народа. Последице Шкрбићевог управљања здравственим системом, за који је имао и још увијек има подршку свог кума Милорада Додика, поправљаће се деценијама. Нажалост, за многе грађане ове земље никакве поправке не вриједе, јер им је, због Шкрбићевог нељудског понашања, завувијек уништено здравље и животи.

Парадоксално је да је мањи проблем то што је Шкрбић безочно опљачкао здравство РС, од чињенице да је он, због новца, свјесно уништавао здравље пацијената, присиљавајући их да користе лијекове који им не одговарају и, што је најгоре, који уопште нису у том тренутку били у званичној употреби.

Звучи морбидно, али је, на трагедију ове земље, истинито да је Шкрбић од Републике Српске направио Фабрику болесника на којима је изванредно зарађивао. Он и особе које су радиле за њега на овом ужасном пројекту су свјесно уништавали здравље људи, како би на повећаном броју пацијената зарадили огроман новац.

У неколико наставака објавићу шокантне документе који свједоче о Шкрбићевој „Фабрици болесника“ и доказују да је он релативно здраве људе претварао у дијабетичаре, а потом дијабетичаре претварао у тешке бубрежне болеснике, којима је неопходна дијализа и кориштење дијализних центара. Ти центри су, како је познато, направљени као јавно-приватно партнерство, а Шкрбић је уграђен у све уговоре. Зарађивао је енормне своте и на дијабетичарима и на бубрежним болесницима. Ријеч је о десетинама милиона марака.

Свој монструозни план Шкрбић је почео одмах по доласку Додика на власт, марта 2006. године, да би, на врхунцу моћи те олигархије, у другој половини 2009. године, тадашњи министар здравља декретом укинуо квалитетне и испитане лијекове за дијабетес, а у употребу увео нове, од којих неки нису били до краја клинички испитани.

Прије него појасним аспекте Шкрбићевог монструозног захвата, неколико реченица о дијабетесу, како би се разумјело колико зло је направио бивши министар здравља.

Постоје двије врсте дијабетеса-Тип1 и Тип2. Код Типа1 ријеч је о зависном дијабетесу и пацијент мора узимати инсулин. Тип2 је мање опасан облик те опаке болести и држи се под контролом строгом дијетом и таблетама. Уколико ове мјере не дају резултате, прелази се на инсулин.

Постоје двије врсте инсулина-хумани и инсулински аналог. Инсулински аналог је много скупљи у свим земљама свијета, и оним најразвијенијим, и преписују се (појединим) пацијентима само у крајње опасним ситуацијама по њихов живот. Ниједна од земаља у свијету, ни на Западу, нису укинуле хумане инсулине и у свим државама много више те врсте лијека се троши/преписује пацијентима од инсулинских аналога. Иста ситуација је и у нашем окружењу, а у Србији, да би неко од пацијената добио инсулински аналог, мора да прође ригорозне љекарске претраге. Претходно је пацијент морао да буде једно вријеме на терапији хуманим инсулинима.

Ранко Шкрбић је декретом укинуо хумане инсулине, (које је користио највећи број дијабетичара у РС), и наложио да се пацијентима, без обзира на степен развоја дијабетеса, преписују инсулински аналог. Уз то, бројни пацијенти, како ћу то доказати у овом серијалу, су пребачени на инсулин, иако су болест могли контролисати таблетама. На тај начин им је здравље бесповратно уништено. И све то само да би Шкрбић и његова екипа злотвора зарадили милионе.

Најстрашније и најужасније од свега је што су и труднице и дјеца, који имају дијабетес, били Шкрбићева заморчад. Звучи ужасно, али је, нажалост, истина.

Ранко Шкрбић, као министар здравља, 02.11.2009. године, на меморандуму министарства, упућује допис (број: 11/04-500-10-17/09) свим директорима Домова здравља, Општих болница и Клиничких центара, у којем их обавјештава да укида хумане инсулине и, умјесто њих, уводи инсулинске аналоге.

„С тим у вези, неопходно је обезбиједити замјену инсулинске терапије у што краћем року, а према препорукама да се до сада кориштени препарати: Ацтрапид НовоЛет и Инсулатард НовоЛет  замијене са препаратима НовоРапид Флеxпен и Левемир“, наводи се у Шкрбићевом допису.

У допису, Шкрбић још наводи да је Фонд здравства обезбиједио потребне количине инсулина, као и да је њихова испорука већ почела 01.09.2009. године. Наравно, нигдје не каже да је дат монопол фирми „Ново Нордиск“ из Данске, која производи препарате „НовоРапид Флеxпен и Левемир“, за које је Шкрбић наложио да се дају свим пацијентима.

„Хумани инсулини већ дуги низ година у РС омогућавају лијечење особа са шећерном болести. Развојем средстава (инсулинских аналога) употреба хуманих инсулина знатно се смањила. Уз добру општу контролу гликемије, што се огледа у контроли параметра ХбА1ц, савремени инсулини могу се, за разлику од хуманих, користити и прије оброка. Контрола гликемије након оброка, користећи ове инсулине, боља је него код хуманих инсулина“, устврдио је Шкрбић у свом допису.

И лаику је јасно да је он на овај начин, декретом, а не љекарским прегледима, промијенио начин лијечења преко 13 хиљада дијабетичара, колико их је у том тренутку било регистровао у Републици Српској. И међу којима су и дјеца и труднице, што се никако није смјело учинити. Вјероватно је то јединствен случај у историји медицине да се декретом одлучује који лијек ће користити пацијенти, у овом случају обољели од шећерне болести.

Уз то, Шкрбић је овом одлуком потпуно укинуо хумане инсулине и Република Српска у том тренутку постаје једини комад земље на планети гдје је тај лијек потпуно одстрањен из употребе. Такво што нису учиниле ни Њемачка, ни Британија, ни Данска, из које је Ново Нордиск, ни Србија ни Хрватска ни Федерација БиХ...

Након његове одлуке, у наредним мјесецима потпуно нестају хумани инсулини и љекари су били присиљени преписивати инсулинске аналоге дијабетичарима. И оним којима они уопште нису били потребни. Нико не зна, нити кога интересује, какве последице је то по здравље пацијената оставило. Према тврдњама стручњака, овакав приступ морао је оставити тешке последице на здравље бројних пацијената.

Најужасније од свега је што лијек Левемир  тог 02.11.2009. године, када је Шкрбић послао свим директорима Домова здравља, Општих болница и Клиничких центара, своју одлуку/наредбу о укидању хуманих инсулина и насилном увођењу инсулинских аналога, није уопште био до краја испитан, није био одобрен за употребу најосјетљивијој популацији - код дјеце испод 6 година и код трудница- и није се знало какве све последице он оставља.

СлободанВасковицБлог