Вође синдиката брину за „аудије“, а не за раднике

Само дан након што је поднео оставку на место министра финансија, Лазар Крстић био је и тема седнице Председништва СНС, али не и главна тема, каже за "Блиц" Зорана Михајловић потпредседница Владе Србије.

Србија 14.07.2014 | 20:59

- Верујте ми, Крстићем смо се најмање бавили - каже у интервјуу за “Блиц” потпредседница СНС Зорана Михајловић, која је уједно и потпредседник Владе и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Како ће оставка Лазара Крстића да се одрази на Владу?

- Влада има свој програм и динамику којом је планирано кад и шта ради. Влада је тим који не функционише на основу изјава и услова појединаца. Радимо на основу утврђене динамике. Не мислим зато да је добро да било ко има одређене услове које би поставио пред Владу. Поштујем то што је Крстић имао своје виђење и око смањења плата и пензија, али мислим да условљавање није добро за Владу. Зато поштујем и чин његове оставке.

Да ли ће Крстићев одлазак да утиче на стабилност Владе?

- Не, не верујем. Крстић је у добрим односима са свим министрима у Влади, у којој ће и да остане као специјални саветник.

Очекујете ли да ће можда још неко да поднесе оставку? Можда још неко од нестраначких експерата?

- Не, не очекујем. Премијер је изнео свој план. Влада има своју енергију и динамику коју свако од њених чланова треба да прати. Наравно, ако се деси да то неко не може, тај неко неће моћи ни да седи у Влади. Али тако је то у животу.

Душан Вујовић ће мењати Крстића, а да ли ће Игор Мировић преузети ресор привреде?

- Разговарали смо о економским реформама, закону о раду и о политичкој стабилности. Кадровском политиком се заиста нисмо бавили.
Мислите ли да ће синдикати најављеним протестима успети да спрече доношење закона о раду и о пензијама?

- Закон о раду је кључни реформски закон. Он даје сигурност радницима, али и инвеститорима. Пружа шансу младима да дођу до посла. Па, по важећем Закону о раду без посла је остало више од 340.000 људи. Тако више не може. А са синдикатима смо разговарали годину дана. И они су се са свим сложили.

Али треба сада видети и за шта се залажу синдикалне вође. Дакле, не синдикати, него синдикалне вође. То
су често људи који не раде, а који примају плате и питање је да ли се они боре за права радника или за своје привилегије, своје фотеље и своје “аудије”. Коначно треба утврдити и њихову репрезентативност. Али не само на основу папира који ће неко да донесе и да каже да је он репрезентативан, већ на основу чињеница. Па, да видимо колико људи има у одређеним синдикатима. А све то нови закон предвиђа.

Извор: Блиц