Један оброк из казана, други из контејнера

Један оброк имам у народној кухињи, а остале вадим из канти и контејнера, прича педесетогодишњи мушкарац који сваког дана чека у реду за најосновније.

Он у народној кухињи у Новоградској 54 у Земуну чека на пола литра куваног оброка и пола векне хлеба.

Србија 14.07.2014 | 20:41

- Радним данима једемо само кувано - пасуљ, грашак, боранију, пиринач... Буде и меса помало. За викенд добијемо паштету и хлеб. Ако ме питате да ли сам задовољан, одмах ћу вам рећи да јесам. То ми је најбољи оброк у дану - прича овај мушкарац, један од око 35.000 корисника народних кухиња у Србији. Сваки трећи међу њима је дете, од којих већина (8.151) има мање од 14 година.

- Свако сутра може доћи на наше место. Има тамо разних судбина. Ја знам једног судију који је давно остао без посла, жена га напустила, а он остао са четворо деце. Сваког дана дође по оброк и носи га кући да подели са децом - прича овај педесетогодишњи Земунац.

Међу грађанима који се хране у народним кухињама има пензионера са минималним пензијама, породица које живе само од социјалне помоћи или имају месечна примања мања од шест, седам хиљада динара, болесних људи неспособних за рад. Има и оних који су, као наш саговорник, остали без посла и којима је народна кухиња једини начин да се прехране.

- Завршио сам средњу угоститељску и 14 година сам радио као приватник. Сад радим шта год да ми се укаже, углавном комшијама нешто учиним кад затреба. Ко ће да запосли мене маторог од 50 година? Данашњи угоститељи гледају само спољашњи изглед, а не школу и искуство - прича он.

У народним кухињама, мада у мањем броју, има и оних који на оброцима зарађују тако што их препродају накупцима.

- Њихова угроженост није спорна јер сваки од корисника испуњава најмање један од критеријума угрожености. Сазнања смо да некада корисници који продају део оброка накупцима то не чине из разлога што им нису потребни оброци. Како немају други извор прихода, они овако долазе до неког динара којим ће покрити неки од нагомиланих трошкова, комуналије, струју, уџбенике и прибор за школу за децу - причају у Црвеном крсту, који координира рад у 76 народних кухиња у Србији.

Злоупотребе оброка повлаче за собом скидање са листе корисника.

- С обзиром на то да се ради о најугроженијима и да је многима од њих то једини оброк дневно, у пракси је оваквих случајева мало јер не желе да ризикују да изгубе и тај једини оброк који имају - тврде у Црвеном крсту.

Наш саговорник из Земуна додаје да се право на народну кухињу може изгубити и чим корисник не дође по оброк дуже од пет, шест дана.

- Сваки дан бележе да ли смо дошли по оброк. Ако те нема пет дана и не донесеш оправдање, губиш право на народну кухињу. За нас то значи само једно - глад. Да нема народне кухиње, ко зна како бисмо преживели - закључује овај педесетогодишњи мушкарац.

Извор: Блиц