Jedan obrok iz kazana, drugi iz kontejnera

Jedan obrok imam u narodnoj kuhinji, a ostale vadim iz kanti i kontejnera, priča pedesetogodišnji muškarac koji svakog dana čeka u redu za najosnovnije.

On u narodnoj kuhinji u Novogradskoj 54 u Zemunu čeka na pola litra kuvanog obroka i pola vekne hleba.

Srbija 14.07.2014 | 20:41

- Radnim danima jedemo samo kuvano - pasulj, grašak, boraniju, pirinač... Bude i mesa pomalo. Za vikend dobijemo paštetu i hleb. Ako me pitate da li sam zadovoljan, odmah ću vam reći da jesam. To mi je najbolji obrok u danu - priča ovaj muškarac, jedan od oko 35.000 korisnika narodnih kuhinja u Srbiji. Svaki treći među njima je dete, od kojih većina (8.151) ima manje od 14 godina.

- Svako sutra može doći na naše mesto. Ima tamo raznih sudbina. Ja znam jednog sudiju koji je davno ostao bez posla, žena ga napustila, a on ostao sa četvoro dece. Svakog dana dođe po obrok i nosi ga kući da podeli sa decom - priča ovaj pedesetogodišnji Zemunac.

Među građanima koji se hrane u narodnim kuhinjama ima penzionera sa minimalnim penzijama, porodica koje žive samo od socijalne pomoći ili imaju mesečna primanja manja od šest, sedam hiljada dinara, bolesnih ljudi nesposobnih za rad. Ima i onih koji su, kao naš sagovornik, ostali bez posla i kojima je narodna kuhinja jedini način da se prehrane.

- Završio sam srednju ugostiteljsku i 14 godina sam radio kao privatnik. Sad radim šta god da mi se ukaže, uglavnom komšijama nešto učinim kad zatreba. Ko će da zaposli mene matorog od 50 godina? Današnji ugostitelji gledaju samo spoljašnji izgled, a ne školu i iskustvo - priča on.

U narodnim kuhinjama, mada u manjem broju, ima i onih koji na obrocima zarađuju tako što ih preprodaju nakupcima.

- Njihova ugroženost nije sporna jer svaki od korisnika ispunjava najmanje jedan od kriterijuma ugroženosti. Saznanja smo da nekada korisnici koji prodaju deo obroka nakupcima to ne čine iz razloga što im nisu potrebni obroci. Kako nemaju drugi izvor prihoda, oni ovako dolaze do nekog dinara kojim će pokriti neki od nagomilanih troškova, komunalije, struju, udžbenike i pribor za školu za decu - pričaju u Crvenom krstu, koji koordinira rad u 76 narodnih kuhinja u Srbiji.

Zloupotrebe obroka povlače za sobom skidanje sa liste korisnika.

- S obzirom na to da se radi o najugroženijima i da je mnogima od njih to jedini obrok dnevno, u praksi je ovakvih slučajeva malo jer ne žele da rizikuju da izgube i taj jedini obrok koji imaju - tvrde u Crvenom krstu.

Naš sagovornik iz Zemuna dodaje da se pravo na narodnu kuhinju može izgubiti i čim korisnik ne dođe po obrok duže od pet, šest dana.

- Svaki dan beleže da li smo došli po obrok. Ako te nema pet dana i ne doneseš opravdanje, gubiš pravo na narodnu kuhinju. Za nas to znači samo jedno - glad. Da nema narodne kuhinje, ko zna kako bismo preživeli - zaključuje ovaj pedesetogodišnji muškarac.

Izvor: Blic