Херцеговци се никада нису мирили са тиранијом

"Невесињске пушка" један је од најсвјетлијих примјера из српске историје који је показао да се Херцеговци, а ни други српски народ никада није мирио са окупацијом и да никада није тиранију прихватао као модел живота, рекао је данас министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић.

Република Српска 13.07.2014 | 19:12

Ђокић је на прослави 139 година од херцеговачког устанка у Крековима код Невесиња рекао да је "Невесињска пушка" била 1875. године, а да су и устанци из 1882. и 1941. године на другачији начин обиљежили историју овог простора, али и историју српског народа у цјелини.

"Херцеговци су се увијек у својој историји борили за равноправност и право човјека и на посебан начин увијек имали ту ноту одважности да прије других покажу храброст и одлучност да се боре за слободу", рекао је Ђокић, који је и предсједник Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Ђокић је подсјетио да су слободарско опредјељење Херцеговци показали у три устанка, јер се никада нису мирили са тортуром, не дозвољавајући, као што је покушавано, да буду затрти трагови српског народа.

Он је рекао да у основи тих устанка лежи трајна борба и инспирација да Срби буду слободни и нагласио да је храбри херцеговачки народ у тим бунама показао и другим народима како се брани и како се бори за достојаство.

"Овај слободарски народ је и у посљедњем отаџбинском рату дао немјерљив допринос стварању Републике Српске, за њен развој и сигурност коју данас имамо у оквиру БиХ", додао је Ђокић, поручујући да се никада не смију заборавити славни преци и њихова херојска дјела.

Предсједник Борачке организације Републике Српске Пантелија Ћургуз рекао је на скупу у Крековима да је "Невесињска пушка" јединствена, какве у другим народима нема и о којој се прича преноси с кољена на кољено.

"Свима нам је на срцу и на души наша једна једина `Невесињска пушка`, наша једна једина вјера и слобода. Наша искра коју морамо његовати, ватра коју не смијемо угасити и огњиште које морамо сачувати", поручио је Ћургуз.

Начелник општине Невесиње Момчило Шиљеговић истакао је да се данас обиљежавају три "невесињске пушке", чувајући од заборава традицију предака који су својом вјером, храброшћу и јунаштвом показали да изнад свега цијене слободу која се мјери вијековима страдања и жртвовања херцеговачког народа.
 
Он је навео да се на иницијативу Борачке организације и Комисије за његовање слободарских традиција српског народа, историју и документацију, коју је подржала и општина Невесиње, од ове године заједнички прослављају све три "невесињске пушке" - сва три устанка.

Шиљеговић је захвалио ресорном министарству и Влади Републике Српске што је имала разумијевања да се у Невесињу прославаљају три "невесињске пушке" и Митровданске офанзиве 1992-1994. - два датума од значаја за Републику Српску.

Он је захвалио и министру Ђокићи за разумијевање за општину Невесиње и за сва испуњена обећања према овој локалној заједници.

Момчило Вукотић из села Крекова, потомак устаника Трифка Вукотића који је први испалио метак из пушке 9. јула 1875. године, рекао је да данашњи дан није битан само за Невесиње, Републику Српску већ за цијелу Европу која се борила против Османлијског царства и за своју слободу.

"Врло је битно обиљежавати овакве датуме којима се раније није придавала пажња, али, на срећу, од прије десетак године они се прослављају и надам се да ће тако бити и убудуће, јер је врло битно да знамо ко смо, шта смо и да знамо своју историју", истакао је Вукотић.

Након парастоса погинулим устаницима, који су служили мјесни свештеници, вијенце и цвијеће на Спомен-обиљежју српским јунацима положиле су делегације републичких и општинских институција, као и потомци устаника.

Скупу, чији је организатор Одбор за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске и општина Невесиње, присуствовали су представници политичког и јавног живота Републике Српске, борачких организација и други гости, а припремљен је и пригодан културно-умјетнички програм.

Током саборовања у Крековима приређено је и такмичење у соколским дисциплинама - бацање камена с рамена, потезање конопа и скок у даљ.

Потомци невесињских устаника више од једног вијека окупљају се да би се присјетили храбрости јунака који су се одважили да се супроставе тада великој свјетској сили – Турској царевини.

Прије девет година у обиљежавање овог значајног датума из српске историје укључио се и Одбор за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске чиме је ова светковина у Невесињу добила републички значај.

Устанак "Невесињска пушка" подигнут је на подручју општине Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти, а убрзо се проширио.

Устанике су тада оружјем и добровољцима подржале кнежевине Црна Гора и Србија, што је довело до отпочињања српско-турског рата и настанка такозване Велике кризе.

Посљедица овог устанка и ратова који су вођени против Отоманске империје био је Берлински конгрес 1878. године на којем су Црна Гора и Србија добиле независност и територијална проширења, док је
Аустро-Угарска на 30 година окупирала БиХ, која је била у саставу Отоманске империје.

Друга "Невесињска пушка" је она која је испаљена јануара 1882. године против Аустро-Угарске монархије, док је трећа испаљена у јуну 1941. године у борби против фашизма.

Извор: Срна