На данашњи дан: СП почело по снегу!

Пре тачно 84 године, баш на овај дан у коме се окончава Мундијал у Бразилу, историја светских фудбалских првенстава почела је да се исписује. И то помало несвакидашње: без велике помпе и у присуству пахуља. Правих.

Фудбал 13.07.2014 | 13:41

Тог 13. јула 1930. године отпочео је први Мундијал. У Уругвају, држави Јужне Америке за коју није баш много чудно да усред јула пада снег, јер се налази у јужној хемисфери где је зима баш кад је код нас лето. Па ипак, како су се сви мечеви првог шампионата планете одвијали искључиво у Монтевидеу, где је најнижа температура икада забележена била -4 степена Целзијусеве скале, нико није очекивао да ће фудбал бити завијен у бело на почетку приче која траје већ осам деценија.

"Играли смо против Мексика. Снег је падао, пошто је зима у јужној хемисфери била у току. Један од мојих саиграча је центрирао, а ја сам пажљиво пратио лет лопте и онда је, десном ногом, волеј-ударцем сместио у мрежу. Сви су били задовољни, али се нисмо ваљали по терену због тог гола. Нисмо, јер нисмо ни схватили да смо тиме почели да стварамо историју. Брзо смо се са ривалом поздравили пред почетак меча а одмах после тог руковања утакмица је почела. Није тада ни било неких бонуса за победе, за учешће... Били смо аматери, у правом смислу те речи", гласи подсећање Лусијена Лорена, француског фудбалера који је у победи над Мексиком од 4:1 у 19. минуту дао први гол у историји светских првенстава.

Кратак поздрав, па да се игра фудбал. Без награда, без новца, само за душу. Спортски аматеризам у правом смислу тих речи. Са истим жаром, или је ипак правилније рећи "са истом љубављу према фудбалу", у исто време фудбал су играли Американци и Белгијанци у групи 4, али у тој утакмици први погодак забележен је тек у 41. минуту.

Поред аматера који су почели да исписују историју светских првенстава, неки су и тада успели да "дигну нос" и кажу "историјско не" наступу на првом Мундијалу. Шпанци, Холанђани, Италијани и Швеђани нису послали своје репрезентације на то такмичење - љути што је ФИФА одлучила да се игра у земљи толико удаљеној земљи од старог континента. Бојкотовали су прво Светско првенство и хрватски фудбалери, који су одбили да наступе у дресу Југославије јер је Фудбалски савез те земље пресељен из Загреба у Београд, па су само играчи из Србије заиграли у Уругвају у име читаве тадашње Краљевине.

Ипак, иако је само 13 националних тимова наступило том приликом, фудбалских чари није недостајало. И бројних занимљивих детаља, такође. На пример, Боливијци су за деби против Југославије истрчали у дресовима на којима је сваки играч - на грудима имао по једно слово. Стартна постава је, када се лепо поређа, одала признање организатору Мондијала речима "Вива Уругуаy" ("Живео Уругвај"), а српски фудбалери су одали признање Боливији постигавши сва своја четири гола тек након што је истекло сат времена игре.

Било је на првом Светском првенству и славних играча којима није сметало да се баве фудбалом иако нису имали руку, попут Хектора Кастра, Уругвајца који је у финалу против Аргентине на налете "гаучоса" да изједначе резултат на 3:3 поставио коначан резултат - 4:2.

Било је и правих краљева који су били селектори, попут румунског Кароља Другог, који је фудбал толико обожавао да је сам саставио екипу а од њихових послодаваца наложио да исплате све што треба да се исплати за тромесечно одсуство.

Било је и онесвешћивања селектора, попут америчког у полуфиналу са Аргентинцима - и то зато што је случајно разбио бочицу са хлороформом приликом указивања помоћи једном свом играчу.

Било је и врећања екипа из свлачионица на терен, иако су отпочели са туширањем, попут потеза чувеног судије Алемиде Реге. Бразилац који је дозволио све и свашта у полуфиналу између Југославије и Уругваја, ваљда незадовољан што су наши фудбалери Мундијал почели победом над његовим сународницима, имао је бисер и током утакмице Француска - Аргентина. Схватио је да је шест минута пре времена свирао крај меча, па је од играча, од којих су многи већ били под тушем, тражио да се одмах врате на терен и приведу крају тај дуел како и доликује.

Било је тада свега. Фудбала, оног правог, понајвише. Оног - због и волимо тај спорт. Истог оног због ког историја Мундијала траје више од деценија, и притом не помишља да стане. Данас, дакле, није крај.