Na današnji dan: SP počelo po snegu!

Pre tačno 84 godine, baš na ovaj dan u kome se okončava Mundijal u Brazilu, istorija svetskih fudbalskih prvenstava počela je da se ispisuje. I to pomalo nesvakidašnje: bez velike pompe i u prisustvu pahulja. Pravih.

Fudbal 13.07.2014 | 13:41

Tog 13. jula 1930. godine otpočeo je prvi Mundijal. U Urugvaju, državi Južne Amerike za koju nije baš mnogo čudno da usred jula pada sneg, jer se nalazi u južnoj hemisferi gde je zima baš kad je kod nas leto. Pa ipak, kako su se svi mečevi prvog šampionata planete odvijali isključivo u Montevideu, gde je najniža temperatura ikada zabeležena bila -4 stepena Celzijuseve skale, niko nije očekivao da će fudbal biti zavijen u belo na početku priče koja traje već osam decenija.

"Igrali smo protiv Meksika. Sneg je padao, pošto je zima u južnoj hemisferi bila u toku. Jedan od mojih saigrača je centrirao, a ja sam pažljivo pratio let lopte i onda je, desnom nogom, volej-udarcem smestio u mrežu. Svi su bili zadovoljni, ali se nismo valjali po terenu zbog tog gola. Nismo, jer nismo ni shvatili da smo time počeli da stvaramo istoriju. Brzo smo se sa rivalom pozdravili pred početak meča a odmah posle tog rukovanja utakmica je počela. Nije tada ni bilo nekih bonusa za pobede, za učešće... Bili smo amateri, u pravom smislu te reči", glasi podsećanje Lusijena Lorena, francuskog fudbalera koji je u pobedi nad Meksikom od 4:1 u 19. minutu dao prvi gol u istoriji svetskih prvenstava.

Kratak pozdrav, pa da se igra fudbal. Bez nagrada, bez novca, samo za dušu. Sportski amaterizam u pravom smislu tih reči. Sa istim žarom, ili je ipak pravilnije reći "sa istom ljubavlju prema fudbalu", u isto vreme fudbal su igrali Amerikanci i Belgijanci u grupi 4, ali u toj utakmici prvi pogodak zabeležen je tek u 41. minutu.

Pored amatera koji su počeli da ispisuju istoriju svetskih prvenstava, neki su i tada uspeli da "dignu nos" i kažu "istorijsko ne" nastupu na prvom Mundijalu. Španci, Holanđani, Italijani i Šveđani nisu poslali svoje reprezentacije na to takmičenje - ljuti što je FIFA odlučila da se igra u zemlji toliko udaljenoj zemlji od starog kontinenta. Bojkotovali su prvo Svetsko prvenstvo i hrvatski fudbaleri, koji su odbili da nastupe u dresu Jugoslavije jer je Fudbalski savez te zemlje preseljen iz Zagreba u Beograd, pa su samo igrači iz Srbije zaigrali u Urugvaju u ime čitave tadašnje Kraljevine.

Ipak, iako je samo 13 nacionalnih timova nastupilo tom prilikom, fudbalskih čari nije nedostajalo. I brojnih zanimljivih detalja, takođe. Na primer, Bolivijci su za debi protiv Jugoslavije istrčali u dresovima na kojima je svaki igrač - na grudima imao po jedno slovo. Startna postava je, kada se lepo poređa, odala priznanje organizatoru Mondijala rečima "Viva Uruguay" ("Živeo Urugvaj"), a srpski fudbaleri su odali priznanje Boliviji postigavši sva svoja četiri gola tek nakon što je isteklo sat vremena igre.

Bilo je na prvom Svetskom prvenstvu i slavnih igrača kojima nije smetalo da se bave fudbalom iako nisu imali ruku, poput Hektora Kastra, Urugvajca koji je u finalu protiv Argentine na nalete "gaučosa" da izjednače rezultat na 3:3 postavio konačan rezultat - 4:2.

Bilo je i pravih kraljeva koji su bili selektori, poput rumunskog Karolja Drugog, koji je fudbal toliko obožavao da je sam sastavio ekipu a od njihovih poslodavaca naložio da isplate sve što treba da se isplati za tromesečno odsustvo.

Bilo je i onesvešćivanja selektora, poput američkog u polufinalu sa Argentincima - i to zato što je slučajno razbio bočicu sa hloroformom prilikom ukazivanja pomoći jednom svom igraču.

Bilo je i vrećanja ekipa iz svlačionica na teren, iako su otpočeli sa tuširanjem, poput poteza čuvenog sudije Alemide Rege. Brazilac koji je dozvolio sve i svašta u polufinalu između Jugoslavije i Urugvaja, valjda nezadovoljan što su naši fudbaleri Mundijal počeli pobedom nad njegovim sunarodnicima, imao je biser i tokom utakmice Francuska - Argentina. Shvatio je da je šest minuta pre vremena svirao kraj meča, pa je od igrača, od kojih su mnogi već bili pod tušem, tražio da se odmah vrate na teren i privedu kraju taj duel kako i dolikuje.

Bilo je tada svega. Fudbala, onog pravog, ponajviše. Onog - zbog i volimo taj sport. Istog onog zbog kog istorija Mundijala traje više od decenija, i pritom ne pomišlja da stane. Danas, dakle, nije kraj.