Данас обиљежавање "Невесињске пушке"

Служењем парастоса на Спомен-обиљежју погинулим устаницима у селу Крекови код Невесиња, полагањем вијенаца и културно-умјетничим програмом, данас ће бити обиљежено 139 година од "Невесињске пушке".

Обиљежавању овог историјског догађаја присуствоваће министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић.

Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић рекао је да ће данас бити јединствено обиљежен устанак против отоманске власти из 1875. године, "Улошки устанак" против Аустро-Угарске из 1882, те устанак против усташа у селу Дрежањ из 1941. године.

"`Невесињске пушке` обиљежавамо да се присјетимо свих српских родољуба који су се борили против Турског царства, Аустро-Угарске до фашистичке Њемачке и њених слуга, а такође и да научимо младе генерације слободарском духу“, рекао је Милуновић.

Обиљежавање организује Одбор за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске.

Предсједник Пододбора за обиљежавање важних историјских датума Велимир Дуњић прецизирао је да ће парастос почети у 10.30 часова, док је полагање вијенаца предвиђено за 10.50, обраћање званичника за 11.10, а културно-умјетнички програм у 11.30 часова.

Прва "Невесињска пушка" избила је 9. јула 1875. године против отоманске власти, и убрзо се проширила на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе, што је довело до избијања српско-турског рата и настанка такозване Велике источне кризе.

Резултат овог рата било је признање независности Србије и Црне Горе, те аустроугарска окупација БиХ на Берлинском конгресу 1878. године.

Друга "Невесињска пушка", познатија као "Улошки устанак", избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу, због доношења такозваног "Војног закона" о обавезном служењу војске младића из БиХ.

"Невесињска антифашистичка пушка" представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружњу код Невесиња.

Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антифашистички устанак у поробљеној Европи, али га комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле за Дан устанка против окупатора, већ 4. јули.

Извор: СРНА