Премијер лига јесте најјача, али Реал и Барса су јачи!

У Топ 10 највећих трансфера свих времена нема више ниједне премијерлигашке куповине, док два шпанска гиганта заузимају осам од десет позиција.

Фудбал 12.07.2014 | 21:13

Кажу да нема јаче лиге на свету од енглеске Премијер лиге. Богатство и моћ коју поседују премијерлигаши подсећа на италијанску Серију А од пре 15 година. Финансијске благодети су их промовисале у најспектакуларније национално првенство на свету. Енглези уживају када њихови клубови расипају милионе. Медији од тога праве још већи шоу и дају му додатну дозу гламура. Сваке године се убедљиво највише пара у прелазном року обрне на Острву. Скоро као у свим осталим првенствима заједно.

Нико не сумња да Енглези имају платежно најмоћније клубове на свету. Чак и клубови који се боре за опстанак могу да потроше по 50-60 милиона евра по прелазном року. Предњаче моћници попут Манчестер Ситија, Челсија, Манчестер Јунајтеда, Арсенала, Ливерпула, Тотенхема... Они могу да приуште оно што већина клубова у Европи не може. Већина најбољих светских играча на крају заврши у Премијер лиги.

Али... Постоје два монструма против којих Енглези не могу ништа. Шеици, "абрамовичи", Јевреји, амерички милијардери, бизнисмени са Далеког истока и остала аристрократија не могу ништа када се појаве Реал Мадрид и Барселона. Шпански гиганти када нешто хоће - они то и добију. И плате за то колико год је потребно. Онолико колико не могу ни пребогати Остврљани. Нема те цифре којом премијерлигаши могу да се одбране од канџи из Мадрида и Барселоне.

Данашњи трансфер Луиса Суареза је последњи пример за то. Шпанци су опет Енглезима узели оно најбоље што су имали. Највећу звезду и најбољег фудбалера. И то није први пут. Тако су им узели и Кристијана Роналда и Герета Бејла. Тако је и Нејмар изабрао Шпанију пре Енглеске. И Енглези ту ништа не могу да ураде.

Од 10 највећих трансфера свих времена, чак осам отпада на куповине Барселоне и Реала. Остале две су "власништво" Пари Сен Жермена. Премијерлигаши су најбројнији станари најбогатијег фудбалског солитера, али пентхаус је ипак резервисан за Барсу и Реал. Они су оне најбогатије комшије који праве најбоље журке са најбољима цицама.

Реал Мадрид ту предњачи, али ни Барса не заостаје много упркос вечитој фами о производњи играча и чудесној Ла Масији. Иако Премијер лига има највећи број врхунских клубова са огромном финансијском мочи, два шпанска гиганта су и даље миљама испред.

Мало је данас фудбалских звезда које би позив са Острва изабрале пре могућности да заиграју у Мадриду или Барселони. Вероватно и Серхио Агуеро или Еден Азар маштају о дану када ће заиграти за шпанске великане. Уосталом, Шпанци су узели две од три највеће енглеске звезде у овом веку када су Овена и Бекама приземљили на Бернабеу. Само је Вејн Руни успео да одоли позиву са Пиринеја. Успели су можда и Џерард и Лампард, али нису они калибар мега звезда тако битних шпанским великанима.

Истовремено, врхунски играчи, али играчи који постају вишак у тој пакленој конкуренцији у Реалу и Барси попут Озила, Фабрегаса или Санчеза, сада можда и Ди Марија или Кедира, долазе на Острво и постају носиоци игре и највеће звезде. Шпанци попут Мате, Давида Силве или Дијега Косте су ведете Примере, али су недовољно велике звезде за Реал и Барсу и тек када неко није довољно атрактиван за поменути тандем, онда премијерлигаши добијају своју шансу. Проблем за Енглезе је можда и што редовно преплаћују своје фудбалере које су на силу промовисали у звезде попут Лескота, Керола, Бента, Даунинга... Сви они су плаћани по 20 или више милиона евра.

Реал Мадрид и Барселона успевају да доминирају и због тога што им је у Шпанији све дозвољено, што могу да раде шта хоће и задужују се колико хоће. Увек ће ту бити неки политичар, банкар или бизнисмен да их погура. Енглези се ослањају само на своје ресурсе и ресурсе тајкуна у чијем су власништву. Није то фер борба ни са једне стране, али једноставно то је данашњи фудбал. Приче о верности Гигса, Џерарда, Тотија, Малдинија, Занетија и осталих клупских застава су прелепе епизоде, али тога ће бити све мање.

Ипак, да нема тих шпанских монструма, вероватно би гледали надмоћ енглеске империје. Овако је занимљивије. Ипак има нешто и у клупској историји Реала и Барсе која је далеко богатија од премијерлигашких клубова. Многи фудбалски великани попут Кројфа, Марадоне, Роналда, Роналдиња, Зидана су увек радије бирали шпанске гиганте пре енглеских перјаница. Њиховим стопама су кренули Кристијано Роналдо, Златан Ибрахимовић, Рикардо Кака, Нејмар, Герет Бејл, сада и Луис Суарез.