По чему ћемо још памтити ово СП?

Светско првенство се ближи крају, велико финале ће бити прича за себе, а ми ћемо се потрудити да вас проведемо кроз детаље који су обележили Мундијал у Бразилу.

Фудбал 12.07.2014 | 17:51

4. Алжир и Костарика, хит турнира

Афричка и централноамеричка селекција су била права освежења турнира, али са филозофијама које су сушта супротност. Вахид Халилхоџић је Алжирцима усадио победнички менталитет, уз допадљиву, течну игру која је збунила чак и Немце, док су Костариканци постали КОНКАКАФ верзија Грчке, коју су на крају и победили за историјски пласман у осмину финала.

Када смо представљали Алжир, подсетили смо да су на прошлом Мундијалу играли најдосаднији фудбал, да нису постигли гол за 270 минута, али им је 0:0 против Енглеске донело историјско славље. Наставило се фудбалско лутање до једног пораза од Марока, па је Халилхоџић преузео тим, и прво што је рекао било је: Имали смо 199 пасова против њих. Барса и Реал имају и по 700 на утакмици, да ли видите где је проблем?

Бункер је заменио високим пресингом уз формацију 4-3-3, освежио састав уз смену генерација, а резултате смо видели у Бразилу. Ушли су Алжирци са превише респекта у меч са Белгијом, чак су и повели, али нису успели да задрже макар бод. Опустили су се тек против Јужне Кореје и са четири гола показали потенцијал, уз обарање афричког рекорда по броју голова на једној мундијалској утакмици. Превазиђена је и Русија коју је Капело додатно умртвио, да би уследио спектакл са Немачком.

Иако није било голова за 90 минута, играо се сјајан фудбал, Алжир је држао мали час "панцерима" у првом полувремену, био опаснији, а плејади голмана који у обележили Мундијал придружио се Мболи са неколико одличних интервенција. Поклекли су у продужецима, показали Французима и Бразилцима како се може играти против казнене експедиције Јоакима Лева, али су ови мечеви имали само једног актера.

Љубитељи аутсајдера имали су за кога да навијају дуго на Мундијалу, с обзиром на костариканско чудо. Група смрти само за ову селекцију није била трагична - у леђа су им гледали бивши прваци света, Енглези и Италијани, Уругвај је прошао даље, али је и за ову екипу све било готово у групној фази када је Суарез решио да остави отиске својих не баш малих горњих секутића на рамену Ђорђа Кјелинија.

Нико се није лепо провео против екипе која се брани у формацији 5-4-1 и вреба шансу када Кембел добије подршку Руиза и Болањоса, а Уругвај је то први осетио. Без Суареза, са остарелим Форланом и успаваним Каванијем, "Уруси" су изгледали беживотно и изгубили су вођство, а Кембел се поигравао са њиховим штоперима и када је само једном остављен сам, почело је рађање мундијалског хита.

Друго полувреме против Уругваја било је и једино атрактивно, а онда је уследио грчко-италијански рецепт, и то баш против "азура". Један гол је био довољан да Италијани почну са размишљањем о повратку кући, изгубили су онако како су навикли да добијају, а у звезду првенства почео је да израста голман Кејлор Навас. Примењивао је рецепт сличан оном који је имао легендарни Владимир Беара, који је тренирао са бејзбол лоптицом. Рефлексе му је тениском лоптицом тестирао и Пабло Андухар, па су поједине ситуације за костариканског голмана на Мундијалу биле мачји кашаљ, иако су изазивале уздахе милиона широм света.

После рекреативног меча са Енглеском, Костариканци су излудели Грке у осмини финала, и то баш онако како су они крчили себи пут до европског трона 2004. године. У пенал серији Навас је постао херој, а мало му је недостајало да то буде и против Холандије у четвртфиналу.

Одбранио је све што се могло одбранити за 120 минута, имао и подршку стативе и пречке када је претио Снајдер, али му је Ван Галов резервиста у рукавицама, Крул, отео делић мундијалске славе. Било је и оних којима се Костарика смучила, али, шта је друго могла осим да игра до последње капи зноја, у складу са оним што има, превазилазећи сопствене могућности, па макар и на ружан начин? Селектор Хорхе Луис Пинто је све рекао у неколико речи: Радим са оним што ми је на располагању.

А дошао је на Мундијал са екипом којој су се смејали, са момком који носи име покојног руског државника који је волео капљицу (Јељцин Техеда), имао је на располагању и играча који је сину дао име Арјен (Михаел Барантес), а није ни сањао да ће га Робен чекати са друге стране терена у четвртфиналу Мундијала. Са тимом који су сажаљевали и прежалили после жреба, Пинто је био испред три светска првака, био на корак до избацивања тима који је у Јужној Африци дошао до финала.

5. Крах водећих европских репрезентација

Осмина финала прошла је без Шпаније, Италије, Енглеске и Португала, који су први осетили како изгледа кад се Немци разгоропаде, али могу да захвале Бразилцима на сада већ заборављеном убедљивом поразу. Иако имају најбољег фудбалера света у својим редовима, Американци су нешто боље играли сокер, па су заслужено отишли у осмину финала. У првом колу је висока била цена Пепеове глупости, па је дебакл са Немцима пресудио - било је нереално поправљати гол разлику против Гане за нокаут фазу. И Португалцима је постало јасно оно што је знао чак и Кристијано Роналдо, да не може сам све.

Фудбалери Енглеске су се по навици вратили кући као велики губитници, с тим да овај пут нису на Мундијал ни отишли са помпезним и мегаломанским најавама. Покушавао је Хоџсон офанзивно и са брзим играчима против Италије и Уругваја, а пресудили су му момци који су баш у Енглеској били главна тема медија за стварање негативне слике, Балотели и Суарез. И баш Уругвајац их је у два потеза послао кући, да би им ничим изазван дао нови материјал за насловне странице и исмевања шокантним угризом.

Селектор Италије Ћезаре Прандели се коцкао са несталним Балотелијем, исплатило се против Енглеске, али не и против Костарике. Није му у потпуности узвраћено за велико поверење вечитом дечаку, који је то на крају и остао. Добио је и медијску "пацку" од Де Росија, назван је "Панини" ликом, али - то је Марио и ништа ново се није десило са њим на шта нисмо навикли. Задивљујућа дисциплина Костариканаца зауставила је "азуре", који су на сличан начин изгубили и од Уругваја. И то голом Година само минут после шокантног потеза сада већ бивше звезде Ливерпула.

Што се Шпаније тиче, када светски првак ангажује странца да игра у нападу, и не заслужује да прође боље, али о томе ће бити више речи у трећем делу.

6. Суарезов угриз

Може се дискутовати о моралности ФИФА, адекватности казне, али се не може спорити мајсторство Луису Суарезу да од фудбалске магије пређе границу лудила кад се томе нико не нада, па ни Енглези вечито жељни таблоидног тапета који не долази са острва. Тако је доктор Џекил избацио Енглезе са Мундијала, а исто је Уругвајцима учинио и пробуђени господин Хајд.

Са само два потеза против Енглеза вратио је Уругвај у борбу за осмину финала, а онда је екипу оставио на цедилу пред нокаут фазу. Како екипа Оскара Табареза изгледа само на плану мотивације без Суареза видело се против Костарике, па је Колумбија предвођена Родригезом имала лак задатак у борби за четвртфинале.

Било је објашњења, покушаја објашњења, опречних и измењених тврдњи и изјава, али, зар је битно? Сигурно ни Суарезу и даље није јасно зашто му је на памет пало да испита укус знојавог дреса италијанског костоломца, чиме је уједно и активирао бомбу прелазног рока.

Доктор Џекил је потписао за Барсу, господин Хајд је свечано обећао да неће више... добро, знамо да је то рекао и кад је покушао остави успомену на руци Банета Ивановића, али ко зна, зато ће сад бар бити занимљиво видети и како ће Пепе улазити у дуеле са "Ел Пистолером" у "Ел класику".