Po čemu ćemo još pamtiti ovo SP?

Svetsko prvenstvo se bliži kraju, veliko finale će biti priča za sebe, a mi ćemo se potruditi da vas provedemo kroz detalje koji su obeležili Mundijal u Brazilu.

Fudbal 12.07.2014 | 17:51

4. Alžir i Kostarika, hit turnira

Afrička i centralnoamerička selekcija su bila prava osveženja turnira, ali sa filozofijama koje su sušta suprotnost. Vahid Halilhodžić je Alžircima usadio pobednički mentalitet, uz dopadljivu, tečnu igru koja je zbunila čak i Nemce, dok su Kostarikanci postali KONKAKAF verzija Grčke, koju su na kraju i pobedili za istorijski plasman u osminu finala.

Kada smo predstavljali Alžir, podsetili smo da su na prošlom Mundijalu igrali najdosadniji fudbal, da nisu postigli gol za 270 minuta, ali im je 0:0 protiv Engleske donelo istorijsko slavlje. Nastavilo se fudbalsko lutanje do jednog poraza od Maroka, pa je Halilhodžić preuzeo tim, i prvo što je rekao bilo je: Imali smo 199 pasova protiv njih. Barsa i Real imaju i po 700 na utakmici, da li vidite gde je problem?

Bunker je zamenio visokim presingom uz formaciju 4-3-3, osvežio sastav uz smenu generacija, a rezultate smo videli u Brazilu. Ušli su Alžirci sa previše respekta u meč sa Belgijom, čak su i poveli, ali nisu uspeli da zadrže makar bod. Opustili su se tek protiv Južne Koreje i sa četiri gola pokazali potencijal, uz obaranje afričkog rekorda po broju golova na jednoj mundijalskoj utakmici. Prevaziđena je i Rusija koju je Kapelo dodatno umrtvio, da bi usledio spektakl sa Nemačkom.

Iako nije bilo golova za 90 minuta, igrao se sjajan fudbal, Alžir je držao mali čas "pancerima" u prvom poluvremenu, bio opasniji, a plejadi golmana koji u obeležili Mundijal pridružio se Mboli sa nekoliko odličnih intervencija. Poklekli su u produžecima, pokazali Francuzima i Brazilcima kako se može igrati protiv kaznene ekspedicije Joakima Leva, ali su ovi mečevi imali samo jednog aktera.

Ljubitelji autsajdera imali su za koga da navijaju dugo na Mundijalu, s obzirom na kostarikansko čudo. Grupa smrti samo za ovu selekciju nije bila tragična - u leđa su im gledali bivši prvaci sveta, Englezi i Italijani, Urugvaj je prošao dalje, ali je i za ovu ekipu sve bilo gotovo u grupnoj fazi kada je Suarez rešio da ostavi otiske svojih ne baš malih gornjih sekutića na ramenu Đorđa Kjelinija.

Niko se nije lepo proveo protiv ekipe koja se brani u formaciji 5-4-1 i vreba šansu kada Kembel dobije podršku Ruiza i Bolanjosa, a Urugvaj je to prvi osetio. Bez Suareza, sa ostarelim Forlanom i uspavanim Kavanijem, "Urusi" su izgledali beživotno i izgubili su vođstvo, a Kembel se poigravao sa njihovim štoperima i kada je samo jednom ostavljen sam, počelo je rađanje mundijalskog hita.

Drugo poluvreme protiv Urugvaja bilo je i jedino atraktivno, a onda je usledio grčko-italijanski recept, i to baš protiv "azura". Jedan gol je bio dovoljan da Italijani počnu sa razmišljanjem o povratku kući, izgubili su onako kako su navikli da dobijaju, a u zvezdu prvenstva počeo je da izrasta golman Kejlor Navas. Primenjivao je recept sličan onom koji je imao legendarni Vladimir Beara, koji je trenirao sa bejzbol lopticom. Reflekse mu je teniskom lopticom testirao i Pablo Anduhar, pa su pojedine situacije za kostarikanskog golmana na Mundijalu bile mačji kašalj, iako su izazivale uzdahe miliona širom sveta.

Posle rekreativnog meča sa Engleskom, Kostarikanci su izludeli Grke u osmini finala, i to baš onako kako su oni krčili sebi put do evropskog trona 2004. godine. U penal seriji Navas je postao heroj, a malo mu je nedostajalo da to bude i protiv Holandije u četvrtfinalu.

Odbranio je sve što se moglo odbraniti za 120 minuta, imao i podršku stative i prečke kada je pretio Snajder, ali mu je Van Galov rezervista u rukavicama, Krul, oteo delić mundijalske slave. Bilo je i onih kojima se Kostarika smučila, ali, šta je drugo mogla osim da igra do poslednje kapi znoja, u skladu sa onim što ima, prevazilazeći sopstvene mogućnosti, pa makar i na ružan način? Selektor Horhe Luis Pinto je sve rekao u nekoliko reči: Radim sa onim što mi je na raspolaganju.

A došao je na Mundijal sa ekipom kojoj su se smejali, sa momkom koji nosi ime pokojnog ruskog državnika koji je voleo kapljicu (Jeljcin Teheda), imao je na raspolaganju i igrača koji je sinu dao ime Arjen (Mihael Barantes), a nije ni sanjao da će ga Roben čekati sa druge strane terena u četvrtfinalu Mundijala. Sa timom koji su sažaljevali i prežalili posle žreba, Pinto je bio ispred tri svetska prvaka, bio na korak do izbacivanja tima koji je u Južnoj Africi došao do finala.

5. Krah vodećih evropskih reprezentacija

Osmina finala prošla je bez Španije, Italije, Engleske i Portugala, koji su prvi osetili kako izgleda kad se Nemci razgoropade, ali mogu da zahvale Brazilcima na sada već zaboravljenom ubedljivom porazu. Iako imaju najboljeg fudbalera sveta u svojim redovima, Amerikanci su nešto bolje igrali soker, pa su zasluženo otišli u osminu finala. U prvom kolu je visoka bila cena Pepeove gluposti, pa je debakl sa Nemcima presudio - bilo je nerealno popravljati gol razliku protiv Gane za nokaut fazu. I Portugalcima je postalo jasno ono što je znao čak i Kristijano Ronaldo, da ne može sam sve.

Fudbaleri Engleske su se po navici vratili kući kao veliki gubitnici, s tim da ovaj put nisu na Mundijal ni otišli sa pompeznim i megalomanskim najavama. Pokušavao je Hodžson ofanzivno i sa brzim igračima protiv Italije i Urugvaja, a presudili su mu momci koji su baš u Engleskoj bili glavna tema medija za stvaranje negativne slike, Baloteli i Suarez. I baš Urugvajac ih je u dva poteza poslao kući, da bi im ničim izazvan dao novi materijal za naslovne stranice i ismevanja šokantnim ugrizom.

Selektor Italije Ćezare Prandeli se kockao sa nestalnim Balotelijem, isplatilo se protiv Engleske, ali ne i protiv Kostarike. Nije mu u potpunosti uzvraćeno za veliko poverenje večitom dečaku, koji je to na kraju i ostao. Dobio je i medijsku "packu" od De Rosija, nazvan je "Panini" likom, ali - to je Mario i ništa novo se nije desilo sa njim na šta nismo navikli. Zadivljujuća disciplina Kostarikanaca zaustavila je "azure", koji su na sličan način izgubili i od Urugvaja. I to golom Godina samo minut posle šokantnog poteza sada već bivše zvezde Liverpula.

Što se Španije tiče, kada svetski prvak angažuje stranca da igra u napadu, i ne zaslužuje da prođe bolje, ali o tome će biti više reči u trećem delu.

6. Suarezov ugriz

Može se diskutovati o moralnosti FIFA, adekvatnosti kazne, ali se ne može sporiti majstorstvo Luisu Suarezu da od fudbalske magije pređe granicu ludila kad se tome niko ne nada, pa ni Englezi večito željni tabloidnog tapeta koji ne dolazi sa ostrva. Tako je doktor Džekil izbacio Engleze sa Mundijala, a isto je Urugvajcima učinio i probuđeni gospodin Hajd.

Sa samo dva poteza protiv Engleza vratio je Urugvaj u borbu za osminu finala, a onda je ekipu ostavio na cedilu pred nokaut fazu. Kako ekipa Oskara Tabareza izgleda samo na planu motivacije bez Suareza videlo se protiv Kostarike, pa je Kolumbija predvođena Rodrigezom imala lak zadatak u borbi za četvrtfinale.

Bilo je objašnjenja, pokušaja objašnjenja, oprečnih i izmenjenih tvrdnji i izjava, ali, zar je bitno? Sigurno ni Suarezu i dalje nije jasno zašto mu je na pamet palo da ispita ukus znojavog dresa italijanskog kostolomca, čime je ujedno i aktivirao bombu prelaznog roka.

Doktor Džekil je potpisao za Barsu, gospodin Hajd je svečano obećao da neće više... dobro, znamo da je to rekao i kad je pokušao ostavi uspomenu na ruci Baneta Ivanovića, ali ko zna, zato će sad bar biti zanimljivo videti i kako će Pepe ulaziti u duele sa "El Pistolerom" u "El klasiku".