БиХ у врху по броју корисника кокаина

БиХ спада у групу држава са забрињавајуће великим процентом корисника кокаина, показује Свјетски извештај УН-а за ову годину.

Босна и Херцеговина 10.07.2014 | 10:49

 

У извјештају су земље сврстане у пет категорија, а БиХ је у четвртој, што значи да ту дрогу користи између 0,51 и један одсто бх. популације, старости између 15 и 64 године.

Истраживањем је третирана и потрошња екстазија у свијету, а када је ријеч о БиХ тај наркотик, судећи по овом истраживању, није толико популаран.

Међутим, борци против наркотика сматрају да потрошња кокаина у БиХ ипак није тако велика јер је, како додају, ријеч о дроги коју себи свако, и да хоће, не може да приушти.

Тако Нермина Хрвић, предсједница Удружења родитеља дјеце овисника о дрогама "Нада" Тузла, истиче да кокаин углавном користе они који имају више новца, будући да се ради о скупљој врсти дроге.

"Кокаин углавном користе имућнији. Ми у нашем удружењу не знамо никог ко је редовни корисник кокаина, тако да сматрамо да та дрога код нас и није баш толико присутна", наводи Хрвићева.

Она још упозорава омладину да је битно да изграде свијест да је дрога зло и да се том пороку морају супротставити.

Из сарајевске невладине организације за ресоцијализацију бивших овисника "Прослави опоравак" кажу да је у БиХ, нажалост, све присутнији тренд преласка са лаких дрога на конзумацију тежих наркотика.

"У посљедње вријеме јако су чести случајеви конзумирања спида или амфетамина међу млађом популацијом, а разлог је цијена тог опијата. Што је јефтиније - то боље пролази, тако да је та дрога поприлично заступљена код младих", истиче Борислав Гоић, предсједник НВО "Прослави опоравак".

Према његовим ријечима, како би се држава лакше изборила с овом проблематиком потребна је сарадња на свим нивоима у БиХ.

"Све државе које су било шта направиле по питању рјешавања злоупотребе дроге имале су јасну стратегију. Међутим, сама стратегија по себи не доноси пуно.

Она тек кад је реализована од стране свих актера који се боре против злоупотребе дроге доноси ефекат. На тај начин смањена је потрошња дроге у многим државама", наглашава Гоић.
Битно је да млади изграде свијест да је дрога зло.

Он још додаје да је, када је ријеч о употреби дроге, много битније спријечити него лијечити.
"Мислим да је главни проблем у БиХ конзумација марихуане и хероина. Најчешће се код нас лијече хероински овисници", издваја Гоић.

Да пред овим проблемом не треба затварати очи свједочи и податак према којем је, како је недавно саопштено из Института за јавно здравство РС, само у РС лани било регистровано 375 лијечених зависника од опијата.

Из Института за јавно здравство РС казали су да су, међу лијеченим зависницима, најзаступљенији хероински (89,4 одсто), а након хероина канабис је најчешћа примарна дрога за кориснике који су ушли у специјализовани третман лијечења.

Према посљедњим процјенама европског Центра за мониторинг дрога и зависност о дрогама, најмање 85 милиона одраслих људи користило је неку недопуштену дрогу у неком тренутку - око четвртине одрасле популације у Европи.

Највише земаља истиче употребу канабиса (77 милиона), док је процијењена употреба осталих дрога нижа, и то 14,5 милиона за кокаин, 12,7 милиона за амфетамин и 11,4 милиона за екстази.

У потрошњи екстазија у свијету, према овом извјештају УН-а, предњаче Аустралија, Нови Зеланд и Велика Британија, док је на четвртом мјесту Холандија.

Што се тиче потрошње кокаина, у свијету је рекордер Шкотска, за њом слиједе Шпанија, Аустралија и Уругвај.

Извор: Независне новине