Легенда дана: Габријел Батистута - Батигол!

На Светским првенствима 1994. у САД и четири године касније није било голмана који се није плашио снажног, врло незгодног и бескомпромисног аргентинског центарфора Габријела Батистуте. Популарни “Бати-гол” био је звезда два Мундијала и у историји овог такмичења биће упамћен пре свега по хет-триковима које је постигао против Грка (1994), а онда и на мечу са Јамајком (1998). На вечној листи стрелаца СП испред њега је само седам фудбалера, а он дели осму позицију са десет голова.

Фудбал 08.07.2014 | 14:03
Легенда дана: Габријел Батистута - Батигол!

Габријел Омар Батистута се у детињству нимало није разликовао од осталих аргентинских дечака када је реч о основним животним преокупацијама. Рођен 1969. у Санта Феу, од малих ногу је ишао на утакмице овог прволигаша маштајући да ће једног дана постати нови Марио Кемпес.

Са 19 година је потписао први професионални уговор са Њуелс Олд Бојсима, за које је у наредној сезони на 24 утакмице постигао седам голова. Зарађивао је 20.000 долара месечно што је за непознатог момка била сјајна пара, али га то није задовољавало.

Стога је оберучке прихватио позив велике Ривер Плате, у којој је следеће сезоне постигао само четири гола. Ненавикнут на критике и подсмех новинара, брзоплето је одлучио да се пресели у табор најљућег ривала, Боке Јуниорс али се због тога никада није покајао.

Током сезоне 1990/91 на 30 мечева је дао 13 голова и његове акције у противничком шеснаестерцу нису промакле челницима италијанске Фиорентине.
Брзо је Батистута дрес Боке заменио “љубичастим” из Тоскане и у њој је провео наредних девет, како воли да каже, најлепших година живота.

Треба рећи да је за “виолу” био толико везан да није хтео ни да чује да одлазак када је клуб 1993. године испао у Серију Б.

У Италији је порадио на имиџу пустивши косу да би што више подсећао на Кемпеса, али га је временом чак и надмашио. Ту је и добио надимак “Бати-гол” по којем га цео свет данас зна.

Поред тога што је представљао праву напаст по гол противника, био је веома интелигентан фудбалер одличне технике и умешности при извођењу слободних удараца.
За Фиорентину је одиграо чак 269 утакмица и постигао импресивних и тешко достижних 168 голова.

Годину дана после испадања у Серију Б, клуб је као капитен експресно вратио у друштво најбољих а затим је постао и најбољи стрелац шампионата са 26 голова.
Наредних година Фиорентина није бележила значајније резултате па је управа морала да прода неке од најбољих играча, укључујући и Батистуту. Одлазак љубимца навијача скрхао их је па су због тога демолирали стадион захтевајући да се врати.
На крају им је преостало само да му подигну споменик у близини стадиона.
Прешао је у Рому са којом је освојио Скудето у сезони 2000/01. Затим је играо и у Интеру али врло кратко пошто су га повреде мучиле, те је одлучио да се повуче у далеки Катар. У Ал Арабу је брзо проглашен за најбољег играча лиге - на 18 утакмица је дао 25 голова, што је апсолутни рекорд.

Што се Италије тиче, са 184 постигнута гола, осми је најбољи стрелац првенства свих времена.

Од фудбала се опростио 2005. године када је и славни Дијего Марадона за њега рекао да, ако и постоји неки фудбалер, који би могао да га надмаши, онда је то свакако Габријел Батистута.

За репрезентацију Аргентине је дебитовао 1991. године у пријатељском мечу против Бразила. На Копа Америци у Чилеу исте године, постао је први стрелац турнира предводивши екипу до титуле.

Са Марадоном је предводио Аргентину на Мундијалу у САД 1994. на којем су "гаучоси" требали да, према општим проценама, дођу до завршнице. Ипак, они су испали у осмини финала од Румуније, али Бати-гол није разочарао јер је постигао четири поготка.

Био је један од "озлоглашених" дугокосих Аргентинаца којима је тадашњи селектор Данијел Пасарела наредио да се ошишају пред Мундијал 1998. У почетку није хтео да се одрекне имиџа, али је на крају морао да скрати косу.

У мечу са Јамајком, поново је као 1994. у дуелу са Грчком дао три гола, што га је сврстало у групу фудбалера (Шандор Кочиш, Жист Фонтејн, Герд Милер) којима је то већ полазило за ногом.

Бриљирао је и у наредним квалификацијама за СП 2002. али су године већ почеле да га сустижу и селектор Марсело Бјелса га је на Мундијалу мало и држао на клупи. Аргентина је тада први пут од 1962. године елиминисана у групној фази, што је за Батистуту значило да је време за опроштај од репрезентације.

На 78 утакмица за државни тим постигао је 56 голова, што га чини најбољим стрелцем Аргентине свих времена.

Данас је власник једне грађевинске компаније а у паузи између послова вратио се, понекад, фудбалу, као што је био технички секретар Колона између 2012. и 2013. Али, где год да је, и кад год да је, "Бати-гол" ће остати упамћен као један од најбољих голгетера свих времена.

Коментари / 0

Оставите коментар