Legenda dana: Gabrijel Batistuta - Batigol!

Na Svetskim prvenstvima 1994. u SAD i četiri godine kasnije nije bilo golmana koji se nije plašio snažnog, vrlo nezgodnog i beskompromisnog argentinskog centarfora Gabrijela Batistute. Popularni “Bati-gol” bio je zvezda dva Mundijala i u istoriji ovog takmičenja biće upamćen pre svega po het-trikovima koje je postigao protiv Grka (1994), a onda i na meču sa Jamajkom (1998). Na večnoj listi strelaca SP ispred njega je samo sedam fudbalera, a on deli osmu poziciju sa deset golova.

Fudbal 08.07.2014 | 14:03

Gabrijel Omar Batistuta se u detinjstvu nimalo nije razlikovao od ostalih argentinskih dečaka kada je reč o osnovnim životnim preokupacijama. Rođen 1969. u Santa Feu, od malih nogu je išao na utakmice ovog prvoligaša maštajući da će jednog dana postati novi Mario Kempes.

Sa 19 godina je potpisao prvi profesionalni ugovor sa Njuels Old Bojsima, za koje je u narednoj sezoni na 24 utakmice postigao sedam golova. Zarađivao je 20.000 dolara mesečno što je za nepoznatog momka bila sjajna para, ali ga to nije zadovoljavalo.

Stoga je oberučke prihvatio poziv velike River Plate, u kojoj je sledeće sezone postigao samo četiri gola. Nenaviknut na kritike i podsmeh novinara, brzopleto je odlučio da se preseli u tabor najljućeg rivala, Boke Juniors ali se zbog toga nikada nije pokajao.

Tokom sezone 1990/91 na 30 mečeva je dao 13 golova i njegove akcije u protivničkom šesnaestercu nisu promakle čelnicima italijanske Fiorentine.
Brzo je Batistuta dres Boke zamenio “ljubičastim” iz Toskane i u njoj je proveo narednih devet, kako voli da kaže, najlepših godina života.

Treba reći da je za “violu” bio toliko vezan da nije hteo ni da čuje da odlazak kada je klub 1993. godine ispao u Seriju B.

U Italiji je poradio na imidžu pustivši kosu da bi što više podsećao na Kempesa, ali ga je vremenom čak i nadmašio. Tu je i dobio nadimak “Bati-gol” po kojem ga ceo svet danas zna.

Pored toga što je predstavljao pravu napast po gol protivnika, bio je veoma inteligentan fudbaler odlične tehnike i umešnosti pri izvođenju slobodnih udaraca.
Za Fiorentinu je odigrao čak 269 utakmica i postigao impresivnih i teško dostižnih 168 golova.

Godinu dana posle ispadanja u Seriju B, klub je kao kapiten ekspresno vratio u društvo najboljih a zatim je postao i najbolji strelac šampionata sa 26 golova.
Narednih godina Fiorentina nije beležila značajnije rezultate pa je uprava morala da proda neke od najboljih igrača, uključujući i Batistutu. Odlazak ljubimca navijača skrhao ih je pa su zbog toga demolirali stadion zahtevajući da se vrati.
Na kraju im je preostalo samo da mu podignu spomenik u blizini stadiona.
Prešao je u Romu sa kojom je osvojio Skudeto u sezoni 2000/01. Zatim je igrao i u Interu ali vrlo kratko pošto su ga povrede mučile, te je odlučio da se povuče u daleki Katar. U Al Arabu je brzo proglašen za najboljeg igrača lige - na 18 utakmica je dao 25 golova, što je apsolutni rekord.

Što se Italije tiče, sa 184 postignuta gola, osmi je najbolji strelac prvenstva svih vremena.

Od fudbala se oprostio 2005. godine kada je i slavni Dijego Maradona za njega rekao da, ako i postoji neki fudbaler, koji bi mogao da ga nadmaši, onda je to svakako Gabrijel Batistuta.

Za reprezentaciju Argentine je debitovao 1991. godine u prijateljskom meču protiv Brazila. Na Kopa Americi u Čileu iste godine, postao je prvi strelac turnira predvodivši ekipu do titule.

Sa Maradonom je predvodio Argentinu na Mundijalu u SAD 1994. na kojem su "gaučosi" trebali da, prema opštim procenama, dođu do završnice. Ipak, oni su ispali u osmini finala od Rumunije, ali Bati-gol nije razočarao jer je postigao četiri pogotka.

Bio je jedan od "ozloglašenih" dugokosih Argentinaca kojima je tadašnji selektor Danijel Pasarela naredio da se ošišaju pred Mundijal 1998. U početku nije hteo da se odrekne imidža, ali je na kraju morao da skrati kosu.

U meču sa Jamajkom, ponovo je kao 1994. u duelu sa Grčkom dao tri gola, što ga je svrstalo u grupu fudbalera (Šandor Kočiš, Žist Fontejn, Gerd Miler) kojima je to već polazilo za nogom.

Briljirao je i u narednim kvalifikacijama za SP 2002. ali su godine već počele da ga sustižu i selektor Marselo Bjelsa ga je na Mundijalu malo i držao na klupi. Argentina je tada prvi put od 1962. godine eliminisana u grupnoj fazi, što je za Batistutu značilo da je vreme za oproštaj od reprezentacije.

Na 78 utakmica za državni tim postigao je 56 golova, što ga čini najboljim strelcem Argentine svih vremena.

Danas je vlasnik jedne građevinske kompanije a u pauzi između poslova vratio se, ponekad, fudbalu, kao što je bio tehnički sekretar Kolona između 2012. i 2013. Ali, gde god da je, i kad god da je, "Bati-gol" će ostati upamćen kao jedan od najboljih golgetera svih vremena.