Легенда дана: Паоло Малдини

Учествовао је на четири Светска првенства. На три је носио капитенску траку, а укупно ју је у дресу Италије имао на руци чак 74 пута. Репрезентација Италије није могла да се замисли без њега у периоду од 1988. до 2002. године. И поред свега легендарни Паоло Малдини никада није стигао до титуле светског шампиона, али је тешко замислити приче о мундијалским легендама без њега.

Малдинијева импресивна фудбалска каријера трајала је невероватне 24 године. Дебитовао је за Милан у време када су се тек родиле неке од највећих звезда данашњице попут Кристијана Роналда.

Нема Италијана који не поштује све оно што је Малдини постигао, без обзира на то да ли је навијач росо-нера или не. Колико су га сви волели и дивили му се најбоље се види по предлогу уједињених италијанских навијача да се утакмице последњег кола Серије А у сезони 2008/09 прекину на пет минута у тренутку када Малдини буде излазио са терена.

Неће се открити топла вода са чињеницом да је Паоло Малдини целу каријеру провео у Милану. За росо-нере је одиграо 647 утакмица постигавши 29 голова. Са тимом је освојио пет титула првака Европе и седам наслова шампиона Италије. Занимљиво је да је каријеру започео као везни играч, понекад и полушпиц, али су га тренери због мирноће и одличног резоновања на терену ипак пребацили у одбрану.

Колико је велики траг оставио у Милану најбоље говори податак да је дрес са бројем три који је носио повучен, а право да га носе имаће само његови синови, уколико наравно буду дошли до првог тима.

Малдини је доживео безброј победа и пораза, тако да му је одувек било најтеже питање, шта ће му остати у посебно јаком сећању. Међутим, последње три године опредељује се за пораз у финалу Лиге шампиона против Ливерпула у Истанбулу. Каже да је после 3:0 говорио играчима да се не опуштају јер је имао осећај да ће кола кренути низбрдо. А Паоло је увек имао добар осећај...

У последњој линији одбране Милана и репрезентације Италије, Малдини је играо са неколико врхунских фудбалера, а наглашава да му је у најлепшем сећању остало командовање бедема пред голманом са Тасотијем, Костакуртом и Барезијем.

У младу репрезентацију га је позвао селектор и отац Ћесаре Малдини 1986. године. За две године играња за младе "азуре" био је 12 пута капитен, а постигао је пет голова.

За сениоре је дебитовао у утакмици против Југославије 31.марта 1988. године, у утакмици која је завршена резултатом 1:1. Први гол за репрезентацију, постигао је 1993. у пријатељском мечу са Мексиком. Као капитен је предводио Италију на СП 1994. када су у финалу изгубили од Бразила на пенале. И поред тога се нашао у најбољем тиму турнира.

Наредне четири године, неће му остати у лепом сећању, будући да је Италија 1996. испала у групној фази на Европском првенству, а затим је на Мундијалу у Француској елиминисана у четвртфиналу. Ипак, 2000. је доспео у финале ЕП, али је Француска освојила титулу.

Пораз у осмини финала Мундијала у Јапану и Кореји 2002. толико га је заболео да је брзо одлучио да се повуче из репрезентације, упркос наговарању саиграча да остане у њој "још мало".

У фебруару 2009. селектор Марчело Липи желео је да организује пријатељску утакмицу са Северном Ирском Малдинију у част, међутим, сјајни фудбалер је одлучио да она протекне без њега. Као разлог навео је то што меч са Ирцима не спада под званичне и љубазно се захвалио на позиву.

По повлачењу из фудбала, садашњи менаџер Челсија Карло Анћелоти понудио му је место помоћника, али је и ту понуду одбио јер, једноставно, не жели да се бави тренерским послом. Ожењен је Адријаном Фосом из Венецуеле, бившим фото-моделом, са којом има два сина, Кристијана и Данијела. Обојица су тренутно у јуниорском погону Милана.