Република Српска: Босић као Вучић

Српска демократска странка коначно је породила кандидате за најважније функције, осим за члана Предсједништва БиХ. Новост је да је у расподјелу ушла и позиција премијера, као и функција предсједника Народне скупштине РС, наравно, под условом да Савез за промјене, у којем је СДС водећа партија, освоји довољан број гласова за формирање законодавне и извршне власти.

Главни одбор Српске демократске странке кандидовао је Огњена Тадића за предсједника Републике Српске и то није велико изненађење, упркос чињеници да је било за очекивати да се Младен Босић судари са Милорадом Додиком, кандидатом СНСД-а, ДНС-а и СП-а.

Међутим, рејтинзи су неумољиви; Тадић је, од опозиционих функционера, најбоље рангиран по свим анкетама (било да су у режији власти, опозиције, НДИ…), које му или дају предност над Додиком или га, у најгорем случају, стављају алпари њему.

У таквој ситуацији није било дилеме и очекивано је узмакло пред егзактним.

Након овакве одлуке, Младен Босић био је присиљен изјаснити се о сопственом статусу у могућем конструкту власти након октобарских избора.

Позиционирање ка члану Предсједништва БиХ, Босића је доводило у ситуацију да буде оптужен да му је битнија функција предсједника СДС од позиције предсједника РС, што би, додатно пратила, пасквила да се уплашио Додика, узмакао и одиграо зихерашки. (СДС је раније донио одлуку да предсједник странке напушта ту позицију уколико постане предсједник РС).

Босић би се врло тешко одбранио од таквих оптужби и повукао је најјачи могући потез -  јавно је истакао кандидатуру за будућег премијера.

Та позиција, након избора, биће најнезахвланије мјесто на Планети и будући премијер (ма ко он био) наћи ће се на страшном удару, јер ће економска криза и финансијске дубиозе достићи свој историјски максимум.

Номинација за премијера је кандидовање за Пакао и Босићу нико, након овог потеза, не може спочитавати недостатак политичке храбрости, хедонизам, зихераштво… Штавише.

Уз то, СДС ће сада компарирати Босићеву кандидатуру за премијера са оном Александра Вучића, који је исто учинио на ванредним изборима у Србији, одржаним прије пар мјесеци.

Ту повезницу са Вучићем СДС ће максимално искористити, као и чињеницу да се за Босића не вежу никакве коруптивне и криминалне афере. 

Босић је на себе преузео најтежу улогу, много тежу од директног судара са Додиком, али од политичара који пледира да буде лидер такви потези се и очекују.

Међутим, мора се рећи да највећи недостатак оваквог расплета нису имена номинованих, већ тајминг објаве. Да су имена објављена прије мјесец, два или више, а не у задњи час и то царским резом, данас би СДС и Савез имали знатно офанзивнију позицију од постојеће и избјегнуте би биле оптужбе за узмицање, које ће услиједити, без обзира на њихову неоснованост.

Уз то, кандидати би имали знатно више времена да представе шта намјеравају учинити, да разјасне планове, платформе, акције, законе које припремају…

Овако, за то им је остало мало времена, а биће и под притиском спекулација, које се роје мјесецима. И које ће узроковати штету. Колику, сазнаћемо након 12. октобра.

Главни одбор СДС-а направио је грешку што није усвојио и трећу кандидатуру, већ је препустио номинацију за члана Предсједништва БиХ осталим чланицама Савеза за промјене.

Многи су склони већ прогласити Младена Иванића за кандидата у трци за члана Предсједништва. Деси ли се то, СДС-ова велика грешка постаће кардинална и на јавној сцени ћемо имати прилику видјети како Савез сам себи ствара Ахилову пету.

Истина, СДС је понудио кандидатуру осталим чланицама Савеза, али НДП не интересује та позиција и, према договору, Драган Чавић би сјео у столицу предсједника парламента РС, уколико ова опција дође на власт.

Много је разлога због којих Савез никако не треба дати кандидатуру Иванићу, осим чињенице да је ПДП полураспаднуто политичко трупло, без шансе за оздрављење.

Прије свега, због Иванићевог прљавог манира кориштења политичких уцјена и његовог шуровања са Додиком протекле двије недеље. Уз то, Иванић је од НДП-а тражио да напусти Савез и да избаци свог кандидата за предсједника РС, што су Драган Чавић и Крсто Јандрић експлицитно одбили.

Даље, нису октобраски избори у функцији испуњавања Иванићевих тлапњи, већ задњи покушај да мирним путем дође до промјене Режима.   

Још су два детаља веома важна - уколико Иванић којом несрећом добије номинацију, оба кандидата Савеза биће из Бањалуке, чиме ће Савез, а и СДС, изигнорисати равноправну регионалну заступљеност, на
чему су до сада инсистирали као на битној одредници сопствене политике.

Не треба сметнути са ума ни чињеницу да су Тадић и Иванић и прије четири године били “кандидатски пар” и да су изгубили од СНСД-овог двојца Додик-Небојша Радмановић, што је, без сумње, врло врло неугодно сјећање, које ће супротстављена им страна знати искористити.

Најважније од свега је да евентуално кандидовање Иванића значи да Савез није до краја искрен у својим најавама борбе за промјене. Промјена нема са потрошеним кадровима, чија је политика састављена од прљавих уцјена.

Сам Иванић је у неколико наврата устврдио да он инсистира да ПДП добије кандидатуру, а да он лично не мора бити номинован. Ево сјајне прилике да покаже да сви они (у њих се убраја и потписник ових редова) који тврде да му је искључиво стало до сопствене користи, а никако до странке, нису у праву, тако што ће кандидовати неког од млађих кадрова ПДП-а за позицију члана Предсједништва БиХ.

Уколико жели себе представити као политичара од дигнитета, а не као малог ситног уцјењивача (на којег неодољиво личи), Иванић ће Савезу предложити имена Мирослава Брчкала (Пале, квалитетан кадар), Славка Вучуревића (Требиње, сиров, али успјешнији од Иванића), Славише Марковића (Бијељина, квалитетан кадар) или Бранислава Бореновића (Бањалука, виђен као Иванићев насљедник).

Било ко до поменуте четворице оставиће много дубљи, кредибилнији и кавлитетнији утисак на бираче у пару са Тадићем, од потрошеног и себичног Иванића. Уједно би то био и трачак наде за ПДП да неће завршити на депонији, што им, у свакој другој варијанти, слиједи.

Сада су на реду странке власти, а и тамо се закувава пред коначну запршку, јер се и Перо Ђокић „с оног политичког свијета“ сјетио да би могао бити кандидат за члана Предсједништва БиХ. Уцјене унутар Режима трајаће до уторка када ћемо сазнати ко је најквалитетније пријетио.  

СлободанВасковицБлог