Хосе Пекерман: Од таксисте до профе!

Хосе Пекерман је након тешке повреде колена и прераног завршетка играчке каријере био приморан да се бави разноразним пословима како би издржавао своју породицу, али му слава данас вишеструко враћа за уложени труд.

Фудбал 04.07.2014 | 13:14

Сви му се диве, свуда му познају име, али многи не знају његову истиниту причу. Селектор Колумбије Хосе Нестор Пекерман Кримен је због начина на који његова екипа игра на Светском првенству приграбио све могуће симпатије фудбалске јавности, па ће без обзира на коначан пласман његов стил и учунак колумбијске селекције остати заувек урезани у меморију искрених љубитеља фудбала. Сада га ословљавају са "професоре", у новинама наслови почињу са "Дон Хосе...", али многи не знају тужну страну његове прошлости.

Пекерман је у играчким данима имао све, велики таленат, снажан карактер победника, али не и ту срећу да остави дубок траг на травнатој површини. Рођен је у Виља Домингезу, аргентинској провинцији Ентре Риос. Његови баба и деда били су украјински емигранти, који су се настанили у јеврејским пољопривредним колонијама Ентре Риоса. Фудбалски таленат открио је у млађим категоријама Аргентинос Јуниорса, за чији први тим је и дебитовао 1970. године и за четири сезоне забележио 134 наступа.

Судбина га је први пут за колумбијски фудбал везала 1974. године, преласком у славни Индепендијетне Медељин. Ипак, боравак у овом граду познатом по нарко угашеном нарко картелу није нимало остао у лепом сећању за Хосеа Пекермана, иако је тамо упознао жену свог живота Матилду. На крају треће сезоне доживео је тешку повреду колена, исту ону која га је задесила и у 18. години, што је значило и дефинитивни крај играчке каријере.

Том повредом, не само да су били сломљени Пекерманови дечачки снови, већ је убрзо био приморан да тражи алтернативне послове. Преселио се у Буенос Ајрес и запослио као такси возач, како би донекле могао да обезбеди пристојан живот себи и породици. Није имао времена за депресију, јер је прва ћеркица Ванеса имала непуне две године, а супруга Матилда скромну плату наставнице у основној школи. Живот у престоници је претио да постане превише суров.

"Провео сам четири године у таксију. Бол због прераног пензионисања још је био свеж. Снови су били склоњени у други план, морао сам да помогнем својој породици да превазиђе тешка времена. Замишљао сам да би једног дана могао да се вратим фудбалу, али било ми је потребно мало времена за тугу", рекао је једном приликом Хосе Пекерман.

Ипак, и поред изузетног тешког животног периода, Пекерман се никада није превише удаљио од своје велике љубави - фудбала. Убрзо је почео да се бави тренерским послом, водећи млади тим Чакарита Јуниорса, а затим и пуних 10 година предводећи младе генерације свог Аргентинос Јуниорса, након чега је две сезоне био и тренер младог тима чилеанског Коло-Кола. Његов убрзани развој испратила је и национална федерација Аргентине, која му је 1994. године пружила шансу да води тим до 20 година, на шта је он узвратио незапамћеним успесима. Пекерман је са младим тимом Гаучоса три пута узастопно био светски шампион, чиме је коначно, 2004. годиме добио шансу да води и сениорски тим.

Аргентину је одвео на Мундијал у Немачку, тамо демолирао Србију и Црну Гору, савладао Обалу Слоноваче и ремијем са Холандијом обезбедио "лакшег" ривала, Мексико, којег је у осмини финала елиминисао тек након продужетака. Судбина га је у четрврфиналу одвела на снажног домаћина, који је до 80. минута био готово потучен, али се вратио голом Мирослава Клосеа и касније прошао на пенале. За аргентинске медије то је био неуспех, па се Професор одмах након Мундијала повукао и тек након годину дана паузе поново вратио тренерском послу. Каријеру је потпуно оживео у Мексику, где је водио Толуку и Тигрес, али се 2010. године поново повукао у илегалу и није га нигде било пуне две године.

Многи сматрају да је Колумбија до пласмана на Мундијал дошла на фуриозан начин, донекле и јесте тако, али тек након доласка Хосеа Пекермана. Он је овај национални тим преузео у јануару 2012. године, када се налазио у потпуном расулу, разапет на све стране од тамошње јавности. Постао је трећи селектор Колумбије у квалификацијама за Бразил. Већ након победе у пријатељском мечу са Мексиком било је јасно да Аргентинац зна шта ради, иако је после меча у Перуу, упркос тријумфу, био критикован због начина на који је играла његова екипа. Негативни притисак се додатно проширио после пораза од Еквадора у гостима, али је затим уследила серија од четири везана тријумфа у којој су Фалкао и другови показали велики потенцијал.

Коначно, Колумбијци су ремијем против Чилеа (3:3) 11. октобра прошле године у Баранкиљи после 16 година чекања и дефинитивно обезбедили пласман на Светско првенство, иако су до 69. минута губили са 3:0. Фалкао је тада коначно могао да стави национални орден на своје груди, а Професор да крунише вансеријско знање, које је уосталом и показао у досадашњем току Светског првенства.