Легенда дана: Георги Хаџи

Румуни су били једни од зачетника мита у Светском првенству у фудбалу, али је то дуго било све чиме су могли да се похвале. Човек који је то променио и сам је зарадио митски статус, а "мањи триколори" сада могу да се похвале и тиме да је њихов дрес носио велики мајстор Георги Хаџи.

Фудбал 02.07.2014 | 19:37

Репрезентација Румуније је учествовала на прва три Мундијала, успела је да тријумфује само једном, па су такмичења су завршавана неславно, на самом старту. На нову шансу румунски фудбал је чекао више од три деценије, али су тек после још једне паузе, овог пута дуге двадесет година, ствари померене са мртве тачке.

Екипа која је отишла у Италију 1990. године била је састављена од искључиво играча из домаћег првенства међу којима се издвајала само једна права звезда. Да није било ње данас већини људи ништа не би значила имена као што су Думитреску, Петреску, Радучоју, Лакатуш, Балинт...

Међутим, сви они се итекако памте, јер је тада почела нова ера румунског фудбала - Хаџијева ера. Њен процват се десио четири године касније, када је Румунија пласманом у четвртфинале остварила и најбољи пласман у историји.

Сам почетак кампање је био сјајан, а Пелеови "фаворити из сенке" Колумбијци су савладани са 3:1 уз два гола Радучојуа и спектакуларан погодак генијалног плејмејкера Хаџија. Упркос катастрофи против Швајцараца у којој је Хаџи постигао утешни гол (1:4), Румуни су се брзо дигли и минималцем против САД остварили пласман у другу рунду.

Хаџи је наставио да диктира сјајан темпо са средине терена, а тим који је играо одличан фудбал направио је заслужено и огромно изненађење - избачена је Аргентина у најлепшој утакмици тог Мундијала.

Думитреску је погодио фантастичан слободњак, Батистута је изједначио из пенала, а затим је Хаџијева луцидна асистенција најавила шок. Један Марадона је седео на трибинама због суспензије, док се други дефинитивно родио на терену. Хаџи је постигао гол из маестралне контре и запечатио судбину "гаучоса", а тај шут који је најавио коначних и шокантних 3:2 је део онога због чега му је наденут надимак "Марадона са Карпата".

Екипа предвођена Хаџијем је изгледала као да може до самог краја, али је ипак стала у четвртфиналу после пенала са Швеђанима и Равелијевих одбрана Петрескуу и Белодедићу. Хаџи је ипак заслужио место у најбољој постави турнира, а наредна два велика такмичења нису била ни близу да засене САД 1994. године.

Хаџи је током каријере играо и освајао трофеје за Стеауу, Реал, Брешу, Барселону и Галатасарај где такође има статус легенде. Дебитовао је у националном тиму са 18 година, а дефинитивно је отишао пензију 2001. као 36-годишњак.

Осим по мајсторијама са лоптом остао је запамћен и по пргавој нарави и картонима, а баш свој последњи наступ у дресу Румуније, у четвртфиналу са Италијанима на ЕУРО2000, завршио је искључењем. Додуше други жути је добио због симулирања.

И даље је најбољи стрелац Румуније са 35 голова на 125 мечева, вишеструки је освајач титуле спортисте године у својој земљи, а са правом га сматрају једним од најбољих офанзивних везњака у историји фудбала.