Legenda dana: Georgi Hadži

Rumuni su bili jedni od začetnika mita u Svetskom prvenstvu u fudbalu, ali je to dugo bilo sve čime su mogli da se pohvale. Čovek koji je to promenio i sam je zaradio mitski status, a "manji trikolori" sada mogu da se pohvale i time da je njihov dres nosio veliki majstor Georgi Hadži.

Reprezentacija Rumunije je učestvovala na prva tri Mundijala, uspela je da trijumfuje samo jednom, pa su takmičenja su završavana neslavno, na samom startu. Na novu šansu rumunski fudbal je čekao više od tri decenije, ali su tek posle još jedne pauze, ovog puta duge dvadeset godina, stvari pomerene sa mrtve tačke.

Ekipa koja je otišla u Italiju 1990. godine bila je sastavljena od isključivo igrača iz domaćeg prvenstva među kojima se izdvajala samo jedna prava zvezda. Da nije bilo nje danas većini ljudi ništa ne bi značila imena kao što su Dumitresku, Petresku, Radučoju, Lakatuš, Balint...

Međutim, svi oni se itekako pamte, jer je tada počela nova era rumunskog fudbala - Hadžijeva era. Njen procvat se desio četiri godine kasnije, kada je Rumunija plasmanom u četvrtfinale ostvarila i najbolji plasman u istoriji.

Sam početak kampanje je bio sjajan, a Peleovi "favoriti iz senke" Kolumbijci su savladani sa 3:1 uz dva gola Radučojua i spektakularan pogodak genijalnog plejmejkera Hadžija. Uprkos katastrofi protiv Švajcaraca u kojoj je Hadži postigao utešni gol (1:4), Rumuni su se brzo digli i minimalcem protiv SAD ostvarili plasman u drugu rundu.

Hadži je nastavio da diktira sjajan tempo sa sredine terena, a tim koji je igrao odličan fudbal napravio je zasluženo i ogromno iznenađenje - izbačena je Argentina u najlepšoj utakmici tog Mundijala.

Dumitresku je pogodio fantastičan slobodnjak, Batistuta je izjednačio iz penala, a zatim je Hadžijeva lucidna asistencija najavila šok. Jedan Maradona je sedeo na tribinama zbog suspenzije, dok se drugi definitivno rodio na terenu. Hadži je postigao gol iz maestralne kontre i zapečatio sudbinu "gaučosa", a taj šut koji je najavio konačnih i šokantnih 3:2 je deo onoga zbog čega mu je nadenut nadimak "Maradona sa Karpata".

Ekipa predvođena Hadžijem je izgledala kao da može do samog kraja, ali je ipak stala u četvrtfinalu posle penala sa Šveđanima i Ravelijevih odbrana Petreskuu i Belodediću. Hadži je ipak zaslužio mesto u najboljoj postavi turnira, a naredna dva velika takmičenja nisu bila ni blizu da zasene SAD 1994. godine.

Hadži je tokom karijere igrao i osvajao trofeje za Steauu, Real, Brešu, Barselonu i Galatasaraj gde takođe ima status legende. Debitovao je u nacionalnom timu sa 18 godina, a definitivno je otišao penziju 2001. kao 36-godišnjak.

Osim po majstorijama sa loptom ostao je zapamćen i po prgavoj naravi i kartonima, a baš svoj poslednji nastup u dresu Rumunije, u četvrtfinalu sa Italijanima na EURO2000, završio je isključenjem. Doduše drugi žuti je dobio zbog simuliranja.

I dalje je najbolji strelac Rumunije sa 35 golova na 125 mečeva, višestruki je osvajač titule sportiste godine u svojoj zemlji, a sa pravom ga smatraju jednim od najboljih ofanzivnih veznjaka u istoriji fudbala.