Са Савом Милошевићем о свему помало

Некадашњи убиствени центрафор, човек који је рушио представе о голгетерима атипичним ставом и игром, која је њему, али и тимовима, а богами и репрезентацији донела прегршт славља, прихватио се улоге организатора „Турнира пријатељства“ у етно-селу Станишић покрај Бјељине гдесу снаге одмерили клинци са екс-Ју простора. Садашњи фудбалски функционер осврнуо се на актуелан тренутак у овдашњој најважнијој (споредној) ствари на свету.

Фудбал 29.06.2014 | 14:03

Статус бунтовника с разлогом стекао је с првим постигнутим головима на главној сцени и пажљиво га је неговао кроз све фазе у својој богатој каријери. Стереотип о фудбалерима као момцима које мимо зеленог правоугаоника, силиконских лепотица и доброг ноћног провода, не занима ништа друго, Саво Милошевић је разбио у парампарчад, кад је огорченом и ојађеном народу, преко познатог новинара, кума Игора Микље, јавно пружио подршку током демонстрација које су претходиле рушењу режима Слободана Милошевића.

А пошто је окачио копачке о клин, човек који је дрес репрезентације облачио 102 пута и постигао 37 голова, борбу за најважнију споредну ствар на свету почео је да води на други начин и другим средствима. У једном моменту се позиционирао као главни опонент председника ФСС Томислава Караџића и његових следбеника, да би изненада, у свом стилу, извео потпуно неочекивани маневар и прихватио се функције директора свих репрезентативних селекција Србије.

Разговор с легендарним асом Партизана, националног тима и бројних европских клупских великана, започели смо на тему одржавања "Турнира пријатељства 2014" који је од 16. до 21. јуна одржан у етно-селу Станишић код Бијељине и на коме су снагу одмерили пинори из готово свих великих клубова са простора некадашње Југославије. Ову дивну манифестацију здушно је подржала и компанија МОЗЗАРТ.

"Мој друг Срђан Шушић, заједно с мојим покојним братом, пре осам година је у Јоховцу организовао пригодан турнир на коме су учествовале четири екипе. Из године у годину их је било све више, да бисмо прошле године имали 85, а ове године 110 екипа", каже Саво Милошевић.

Само са територије Србије?
"Не, већ тада су почели да долазе клубови из региона и околних земаља, попут Аустрије и Словачке. У једном тренутку смо схватили да немамо услове да организујемо турнир за толико учесника и дошао сам на идеју за нов пројекат."

Шта те је највише охрабрило да започнеш његову реализацију?
"У Савезу радим већ две године и знао сам да имамо феноменалне односе са свим савезима земаља из окружења. Истовремено сам знао да никакве сарадње међу клубовима нема већ неких 20 година. И тако је пала одлука да почнемо сарадњу, макар с клинцима, јер тако једни другима много можемо да помогнемо. Највећа добит турнира је што су сви могли реално да утврде где су у односу на вршњаке из других средина."

Да ли су сви "на прву" прихватили да дођу?
"Имали смо утисак да су сви једва дочекали да им неко понуди тако нешто. Додуше, сплитски Хајдук де факто није рекао не, међутим, из неких разлога у које не бих улазио, за ову годину су одбили да дођу. Они припадају овом турниру и чека их место у будућности."

Јеси ли задовољан премијером?
"Презадовољан сам, пошто је у организационом смислу све протекло онако како смо замислили. Најбитније је то да су сви тимови изразили задовољство и захвалност што су учествовали и отишли су препуни утисака. Посебно сам срећан што је велики број асова из некадашње Југославије, дошао у Бијељину и Станишић да испоштују овај догађај и пруже подршку."

Наведи нека имена?
"Били су Хусреф Мусемић, Срећко Катанец, Иван Гудељ, Дејо Савићевић, Радмило Михајловић, онда увек чувени Никола Никић. Из мог Партизана су били Пандуровић, Илић, Иван Томић, Ћирковић... Речју, све смо уприличили као да се ради о сениорским екипама. Уосталом, ТВ Арена је преносила утакмице као да је Лига шампиона у питању. За клинце је то велика ствар."

Хајде сад да поразговарамо о актуелној ситуацији у нашем фудбалу. Прво нам испричај како си као жесток опозиционар, пристао на понуду Томислава Караџића да постанеш директор свих репрезентативних селекција?
"Сигурно да има оних који су ми замерили на тој одлуци да уђем у Савез, међутим, суштина је да су господа Караџић и Лаковић с којим сам више пута причао на ту тему, хтели још пре да дођем на Теразије у било којој форми. Критиковао сам негативне појаве у фудбалу којих и дан-данас има и напросто, то је борба свих нас, без обзира да ли смо у Савезу или не. Ко воли фудбал, не би смео да забије главу у песак као ној и не критикује ако оно што није у реду. И данас са позиције некога ко много ствари одлучује у Савезу, не видим разлог да не критикујем ако видим да је нешто лоше. Углавном, председник Караџић је у то време бранио систем и дошло је до сукоба мишљења, али смо обојица показали да нам сујета није била на првом месту."

Јеси ли у појединим тренуцима помишљао да дигнеш руке од фудбала?
"Било је различитих фаза, међутим, признао сам себи у једном моменту како могу да радим 100 ствари, али да ниједну од њих нећу да одрадим квалитетно као што бих урадио нешто у фудбалу. А само да седим у кафићу и критикујем, ништа не бих успео да променим ни за 200 година!"

Хоћеш да кажеш да си морао да изађеш из рова и кренеш у фронтални напад?
"Да и то је највећи разлог што сам прихватио понуду председника Караџића."

Како си доживео неуспеле квалификације на Мундијал?
"Нешто спектакуларно нисам разочаран резултатом, иако разумем јавност и медије који су изразили незадовољство због неодласка у Бразил. Разлог за то је што гледам ствари из другог угла и настојим да ми резултат не буде примаран. Шта нам значи добар резултат ако је он последица стицаја околности?! Нама је неопходан систем који би продуковао те жељене резултате, после процеса који би трајао једно дуже време."

Шта мислиш о селекторовању Синише Михајловића?
"Јесте поднео оставку и отишао, али је иза себе оставио доста добрих ствари, уз све грешке које је сигурно направио и којих је и сам свестан."

Да ли је одлука да се игра без Немање Матића била стриктно његова?
"Адвокат немам намеру да му будем, само, Миха није отерао Матића из репрезентације! Заиста није, јер је више пута поновио да Матић само треба да испољи жељу да игра и он би га позвао. Ја знам како се постављам кад су у питању ови млађи, пошто ми не треба нико, без обзира на име, ако он не жели да игра за државни тим. Увек полазим од себе, јер од 16. до 32. године живота, имам стаж репрезентативца и нисам никад одбио позив."

А Адем Љајић?
"Љајићев случај је мало специфичнији, пошто су ту сви имали неке аргументе да буду у праву, али је селектор био тај који је морао да пресече пат-позицију. Е сад, једни кажу да је био у праву, други да није. Слажем се да смо имали та два играча на почетку квалификација, имали бисмо 20-30 одсто веће шансе. На крају крајева, појављивање у репрезентацији није обавеза, мада може да буде морална... Било како било, сматрам да никога не треба молити."

У каквом амбијенту данас функционише наша репрезентација?
"Атмосфера је феноменална и то можда управо захваљујући појединим Михајловићевим потезима. Овај тим има потенцијал и огромну перспективу и уз одређену надоградњу, биће међу пет-шест најбољих еврпских тимова. Видећемо како ће ствари даље да се одвијају."

Шта мислиш о актуелним збивањима у Црвеној звезди и Партизану?
"И једни и други, а нарочито Звезда, морају да учине заокрет. Кажем то, мада знам да је незахвално кад си у Савезу и критикујеш неки клуб, јер се то одмах оквалификује као стављање на страну оних других. Било како било, овај пут којим су кренули није добар ни за њих, ни за српски фудбал. А тек није у интересу ФС Србије да наша два највећа клуба иду погрешним путем."

Где највише греше?
" Највећа грешка коју чине у последње време, а пре свега Звезда, јесте та оптерећеност резултатима и освајање домаће титуле која по мени нема више толику важност и тежину као пре. Тим трофејем се покривају неке ствари које нису добре ни по једне ни по друге, док се много лоших ствари провуче непримећено. И на тај начин се долази у заблуду које постају свесни кад изађу у Европу и испадну од исподпросечних екипа. Све док се суштински не буду мењале ствари у клубовима, биће тако."

Да ли је решење у приватизацији?
"Наравно да је једно од решења и приватизација, само, опет треба бити реалан. Колико је близу та приватизација? Пре нечије конкретне понуде за неки клуб, имамо низ ствари које треба да урадимо. Као, на пример, корекцију Закона о имовинско-правним односима и Закон о спорту које треба усугласити и потом се определити за модел приватизације који мора да буде имплементиран у подзаконске акте. То је огромна бирократска препрека која може да потраје годинама. Држава мора да реагује, јер то није у домену Савеза ни клубова. Само, проблем је што држава има других проблема и спорт јој није у фокусу. И још нешто, уопште неће бити лако приватизовати Партизан и Звезду."

Утисак је да у нашем фудбалу ништа неће бити као пре, после казне коју је УЕФА изрекла Црвеној звезди?
"Надам се искрено да неће и да ће Звезда, као и сви остали, схватити то као опомену пред драстичније мере. Доспели смо у ситуацији да ни наш Савез нема механизме да помогне. А ако ти предмети пређу и на ФИФА, као што се прича, онда смо тек у озбиљном проблему."

Јесте ли на време упозоравали вечите ривале да је враг однео шалу?
"Више пута сам апеловао на наше највеће клубове и разговарао с њима да учинимо заједнички напор да не дође до овога. Савез је у последње три године више пута помогао Звезди да се то стање превазиђе, мада су се лоши резултати на Маракани понекад правдали осуђивањем Савеза. Време је сви да схвате, да су клубови и Савез једна страна у поступку, никако две и стога нема разлоза за било каквим трвењем. Савезу је највећи интерес да су наши клубови на европској сцени!"

У којој мери си политички ангожован?
"Тотално сам одсутан из света политике откако сам ушао у Савез и ту се апсолутно ништа неће променити."

Имаш два сина и кћерку. Хоће ли неко од твојих наследника да крене твојим стопама?
"Никола у децембру пуни 18 година, а Исидора 15, док је Борис у априлу напунио осам година. Никола је почео фудбал да тренира као седмогодишњак у Осасуни и сад је у јуниорском тиму Партизана."

Да ли је центарфор?
"Па јесте, али не бих много причао о томе. Једноставно, нити идем на његове тренинге, нити гледам утакмице, јер не видим разлог зашто бих. У принципу, више би му то одмогло. То је његов живот, избор и пут. Борис исто обожава фудбал, само сам присталица мишљења да деца пре 10 године не би требала да почну с тренинзима, јер се на тај начин угрожава њихов природни таленат. А Исидора је искључиво посвећена школи."

Могу ли носиоци заокрета који спомињеш, да буду стари кадрови?
"Дефинитивно, кад кажем заокрет, мислим на нове људе, јер ће тешко они који су ту 10 година, нешто да мењају. Они једноставно не осећају да нешто није у реду. Неопходно је поставити реалне и дугорочне циљеве од четири-пет година и једино тако могу да се преброде одређени проблеми који сада изгледају као непремостиви."

Слажеш ли се да клубови попут Чукаричког или Јагодине, уливају наду у боље сутра?
"То су два примера који су специфични и различити. Чукарички једини функционише као приватни, док у Јагодини локална самоуправа води главну реч. И једни и други показују како може успешно да се ради, кад се мисли на дуге стазе, а не само на дневне догађаје. Све то указује да би будући модел приватизације требало да буде такав да остави могућност избора локалним самоуправама да подрже своје клубове."

Одиграш ли понекад партију малог фудбала?

"Не, фудбал само играм кад је неки меч у добротворне сврхе. Тенис као спорт се наметнуо нама дојучерашњим фудбалерима, јер се добро сналазимо на том терену и практичан је у смислу да је довољно да имаш једног партнера за игру. Сви негде јуре, имају послове и тешко је окупити 12 до 15 људи. Живот је постао брз и захтеван, без икакве колотечине."

На АТП листи некадашњих асова Партизана које место заузимаш?
"У самом сам врху, иако немам привилегију да свакога дана играм тенис неколико сати. У сваком случају, тај физички напор и презнојавање ми добро дођу како бих обновио енергију."