Легенда дана: Хосе Луис Чилаверт

Мундијал су обележиле екипе из Јужне Америке, у првом дану осмине финала чак четири су биле на терену, па ћемо се данас подсетити једне истинске легенде јужноамеричког, а и светског фудбала, Хозеа Луиса Чилаверта.

Фудбал 29.06.2014 | 13:32

Парагвајски голман великих физичких а касније и политичких предиспозиција, светску славу стекао је постизањем голова из слободних удараца, једанаестераца, па чак и из игре. У свим екипама у којима је играо, инсистирао је да му саиграчи препусте лопту код прекида јер је тако знао да "опаучи“ по лопти, да се противничким чуварима мрежа смркавало на саму помисао Чилаверта пред "живим зидом“.

Постигао је чак 62 голова у својој каријери, што до није пошло за ногом ниједном голману у историји фудбала све до августа 2006. године. Тада је бразилски голман Рожерио Сени престигао Чилаверта. Али овде није реч о Сенију, већ симпатичном Парагвајцу вечито намргођеног лица и пргавог карактера.

Каријеру је започео у локалном Спортиво Лукуену, да би касније наступао и за Сан Лоренцо и Велез из Аргентине, затим уругвајски Пењарол, шпанску Сарагосу и француски Страсбург. Чилаверт је бранио гол репрезентације Парагваја у периоду од 1989. до 2003. године.

Блистао је на Светском првенству 1998. године у Француској. На утакмици са Бугарском, доживео је овације када је са свог гола дотрчао до другог казненог простора како би извео слободан ударац. Иако је на том Мондијалу голман Француске Фабијан Бартез добио признање најбољег на турниру, извештачи су се сложили у оцени да је Чилаверт ипак био бољи.

И четири године касније играо је у Јапану и Јужној Кореји али се није прославио. Интересантно је да је пре меча са Шпанијом поручио Икеру Касиљасу да ће му дати два гола из "слободњака“ али не само што то није учинио, већ је "црвена фурија“ славила са 3:1.

Чилаверт се од “најважније споредне ствари на свету” опростио 2004. године, иако се из професионалног фудбала повукао 2009 године, након кратког боравка у аргентинском клубу Велес Сарсфилд. На ревијалном мечу, одржаном њему у част, на терену су се нашле легенде јужноамеричког фудбала као што су Карлос Валдерама, Иван Заморано, Марко Ечевери, Рене Игита, Хосе Херера и Алекс Агинага.

Са Велезом је освајао титуле шампиона Аргентине 1993, 1995, 1996, и 1998. године, као и Куп Либертадорес 1994. године. Године 1996. проглашен је за најбољег фудбалера аргентинског првенства, а исте године је освојио и титулу најбољег на јужноамеричком континенту.

Институт за фудбалску историју и статистику (ИФФХС) три пута га је наградио титулом најбољег голмана света – 1995, 1997 и 1998 године.