СП: Европа против Јужне Америке!

Половину репрезентација у осмини финала ће чинити селекције из Северне и Јужне Америке. Никада у историји Мундијала није било толико репрезентација с оне стране Атлантика у нокаут фази такмичења.

Фудбал 28.06.2014 | 16:46

Вечита теорија да Европљани побеђују када се Мундијал игра на европском тлу, а да Јужноамериканци славе у обрнутом случају, никада није била тако истинита као на овом Мундијалу.

Половину репрезентација у осмини финала ће чинити селекције из Северне и Јужне Америке. Никада у историји Мундијала није било толико репрезентација с оне стране Атлантика у нокаут фази такмичења. Од укупно десет колико их се квалификовало, чак седам су обезбедиле нокаут рунду, Американци су осми, а испали су само Еквадор и Хондурас који, руку на срце, и нису заслужили да прођу групе.

Ако се за Бразил и Аргентину очекивало да прођу групу, осталим Латиносима нису даване такве шансе. Чак ни у Јужној и Северној Америци нису веровали у овакав резултатски успех. Уругвај је био у групи смрти и критикован је да има матору екипу. Колумбијци јесу најваљивани као потенцијално изненађење, имају одличан тим, али после повреде Фалкаа нико није очекивао овако доминантне партије Кафетероса. Чилеанцима поготово нису даване велике шансе у групи са Шпанијом и Холандијом, али су они одушевили и заслужено послали кући светске и европске прваке. Мексиканци такође нису били фаворити поред Хрвата и поготово Бразила, а на крају су умало завршили као први у групи.

А, шта тек рећи за Пепељугу из Централне Америке? Костарика сања отворених очију. Три бивша светска првака су им остала у ретровизору.

Репрезентације се оне стране Атлантика не памте овакав подвиг, а Европљани одавно нису доживели овакав дебакл.

Папуче и даљински су увелико задужили Шпанци, Италијани, Енглези, Хрвати и Босанци. Потпуно заслужено. А, недавно су им се придружили Руси и Португалци. Част Европе одбранили су Холанђани и Французи, чије акције на мундијалској берзи су значајно скочиле. Белгијанци су потврдили очекивања, Швајцарци искористили најлакшу групу, Грци направили изненађење. Немци су на крају само потврдили квалитет.

После последњих утакмица, одиграних у четвртак увече Европљани су остали на 46 одсто успешности после групне фазе, а ривали "преко баре" чак 80 одсто процената успешности.

У чему је тајна? Многи се питају, има различитих теорија, али ниједна није необорива...

Пре свега, Латиноси плус САД имају огромну подршку са трибина. Далеко већу од Европљања где само Французи извлаче просек међу навијачима.

Према проценама бразилским медија, тренутно се у овој земљи налази 75.000 аргентинских навијача, 55.000 Чилеанаца, 40.000 Мексиканаца, 35.000 Колумбијаца, 20.000 Американаца, 15.000 Уругвајаца и 5.000 Костариканаца. Реч је о навијачима који су дошли у Бразил пре и за време Мундијала, а код Американаца се не рачунају становници који као дијаспора подржавају друге репрезентације. То је масивна цифра, а очекује се да још порасте с првим данима друге рунде. Европљани могу да сањају о таквој подршци. Французи делују као најбројнији, ту су и Холанђани и Белгијанци, сви остали су подбацили.

С обзиром да међу поменутим симпатизерима Латиноса нема много оних туристичких присталица које седе по ресторанима, купују сувенире и обилазе атракције, јасно је о каквим групацијама је реч. Већина су фанатици који цепају гласне жице због својих миљеника.

Много се причало и о климатским условима. Бразил је огромна земља и удаљеност између појединих градова је стварно велика. Аклиматизација на ове услове је тежак процес за Европљане, али нису баш ни Латиноси навикли на ово. У Наталу, Форталези и осталим градовима на свету владају нехумани услови због високих темпетартура и огромне влажности ваздуха која у Наталу достиже и 95 процената! У Манаусу је слична прича, у Рију и Бразилији су можда и најнормалнији услови, на југу у Порто Алегреу или Бело Хоризонтеу је озбиљно хладно. Тешко је аклиматизовате на овако различите средине. Додуше, и велики број јужноамеричких фудбалера је дошао на Мундијал из Европе, ни њима ово не прија, али чини се да се лакше привикавају.

Трећи аргумент који многи потежу су - селектори! Звучи чудно, али с изузетком Ван Гала и Дешана, европски тренери су разочарали, поготово искусни Прандели, Хоџсон, Капело, Сушић, Дел Боске... Али, зато ривали с америчког тла имају огромну веру у своје стартеге. Сколари је бог и батина у Бразилу. Посебно занимљиво је да тројица странаца предводе три најпријатније изненађења. Костарику предводи Колумбијац Пинто, Колумбијце и Чиеланце воде Аргентинци Пекерман и Сампаоли. Сва тројица су изврсни мотиватори, али су и на тактичком плану очитали лекције својим ривалима до сада. Поготово Сампаоли и Пинто.

Свака од јужноамеричких селекција има свој препознатљив стил игре на Мундијалу, што се за већину европских селекција не може рећи. Не заборавимо и симпатичног Мексиканца Ереру који је препородио Сомбреросе.

Постоји и теза да клупски фудбал уништава репрезентативни у Европи, што са Јужном и Северном Америком није случај. Имају и они атрактивну клупску сцену, али се репрезентацији прилази са много поштовања, пажње и љубави. Од играча до навијача.

На крају, Латиноси ће вам рећи и један прост аргумент: таленат играча!

Меси, Нејмар, Родригез, Тијаго Силва, Видал... Да ли Европљани имају толико играча врхунске класе као Јужноамериканци?