SP: Evropa protiv Južne Amerike!

Polovinu reprezentacija u osmini finala će činiti selekcije iz Severne i Južne Amerike. Nikada u istoriji Mundijala nije bilo toliko reprezentacija s one strane Atlantika u nokaut fazi takmičenja.

Fudbal 28.06.2014 | 16:46

Večita teorija da Evropljani pobeđuju kada se Mundijal igra na evropskom tlu, a da Južnoamerikanci slave u obrnutom slučaju, nikada nije bila tako istinita kao na ovom Mundijalu.

Polovinu reprezentacija u osmini finala će činiti selekcije iz Severne i Južne Amerike. Nikada u istoriji Mundijala nije bilo toliko reprezentacija s one strane Atlantika u nokaut fazi takmičenja. Od ukupno deset koliko ih se kvalifikovalo, čak sedam su obezbedile nokaut rundu, Amerikanci su osmi, a ispali su samo Ekvador i Honduras koji, ruku na srce, i nisu zaslužili da prođu grupe.

Ako se za Brazil i Argentinu očekivalo da prođu grupu, ostalim Latinosima nisu davane takve šanse. Čak ni u Južnoj i Severnoj Americi nisu verovali u ovakav rezultatski uspeh. Urugvaj je bio u grupi smrti i kritikovan je da ima matoru ekipu. Kolumbijci jesu najvaljivani kao potencijalno iznenađenje, imaju odličan tim, ali posle povrede Falkaa niko nije očekivao ovako dominantne partije Kafeterosa. Čileancima pogotovo nisu davane velike šanse u grupi sa Španijom i Holandijom, ali su oni oduševili i zasluženo poslali kući svetske i evropske prvake. Meksikanci takođe nisu bili favoriti pored Hrvata i pogotovo Brazila, a na kraju su umalo završili kao prvi u grupi.

A, šta tek reći za Pepeljugu iz Centralne Amerike? Kostarika sanja otvorenih očiju. Tri bivša svetska prvaka su im ostala u retrovizoru.

Reprezentacije se one strane Atlantika ne pamte ovakav podvig, a Evropljani odavno nisu doživeli ovakav debakl.

Papuče i daljinski su uveliko zadužili Španci, Italijani, Englezi, Hrvati i Bosanci. Potpuno zasluženo. A, nedavno su im se pridružili Rusi i Portugalci. Čast Evrope odbranili su Holanđani i Francuzi, čije akcije na mundijalskoj berzi su značajno skočile. Belgijanci su potvrdili očekivanja, Švajcarci iskoristili najlakšu grupu, Grci napravili iznenađenje. Nemci su na kraju samo potvrdili kvalitet.

Posle poslednjih utakmica, odigranih u četvrtak uveče Evropljani su ostali na 46 odsto uspešnosti posle grupne faze, a rivali "preko bare" čak 80 odsto procenata uspešnosti.

U čemu je tajna? Mnogi se pitaju, ima različitih teorija, ali nijedna nije neoboriva...

Pre svega, Latinosi plus SAD imaju ogromnu podršku sa tribina. Daleko veću od Evropljanja gde samo Francuzi izvlače prosek među navijačima.

Prema procenama brazilskim medija, trenutno se u ovoj zemlji nalazi 75.000 argentinskih navijača, 55.000 Čileanaca, 40.000 Meksikanaca, 35.000 Kolumbijaca, 20.000 Amerikanaca, 15.000 Urugvajaca i 5.000 Kostarikanaca. Reč je o navijačima koji su došli u Brazil pre i za vreme Mundijala, a kod Amerikanaca se ne računaju stanovnici koji kao dijaspora podržavaju druge reprezentacije. To je masivna cifra, a očekuje se da još poraste s prvim danima druge runde. Evropljani mogu da sanjaju o takvoj podršci. Francuzi deluju kao najbrojniji, tu su i Holanđani i Belgijanci, svi ostali su podbacili.

S obzirom da među pomenutim simpatizerima Latinosa nema mnogo onih turističkih pristalica koje sede po restoranima, kupuju suvenire i obilaze atrakcije, jasno je o kakvim grupacijama je reč. Većina su fanatici koji cepaju glasne žice zbog svojih miljenika.

Mnogo se pričalo i o klimatskim uslovima. Brazil je ogromna zemlja i udaljenost između pojedinih gradova je stvarno velika. Aklimatizacija na ove uslove je težak proces za Evropljane, ali nisu baš ni Latinosi navikli na ovo. U Natalu, Fortalezi i ostalim gradovima na svetu vladaju nehumani uslovi zbog visokih tempetartura i ogromne vlažnosti vazduha koja u Natalu dostiže i 95 procenata! U Manausu je slična priča, u Riju i Braziliji su možda i najnormalniji uslovi, na jugu u Porto Alegreu ili Belo Horizonteu je ozbiljno hladno. Teško je aklimatizovate na ovako različite sredine. Doduše, i veliki broj južnoameričkih fudbalera je došao na Mundijal iz Evrope, ni njima ovo ne prija, ali čini se da se lakše privikavaju.

Treći argument koji mnogi potežu su - selektori! Zvuči čudno, ali s izuzetkom Van Gala i Dešana, evropski treneri su razočarali, pogotovo iskusni Prandeli, Hodžson, Kapelo, Sušić, Del Boske... Ali, zato rivali s američkog tla imaju ogromnu veru u svoje startege. Skolari je bog i batina u Brazilu. Posebno zanimljivo je da trojica stranaca predvode tri najprijatnije iznenađenja. Kostariku predvodi Kolumbijac Pinto, Kolumbijce i Čielance vode Argentinci Pekerman i Sampaoli. Sva trojica su izvrsni motivatori, ali su i na taktičkom planu očitali lekcije svojim rivalima do sada. Pogotovo Sampaoli i Pinto.

Svaka od južnoameričkih selekcija ima svoj prepoznatljiv stil igre na Mundijalu, što se za većinu evropskih selekcija ne može reći. Ne zaboravimo i simpatičnog Meksikanca Ereru koji je preporodio Sombrerose.

Postoji i teza da klupski fudbal uništava reprezentativni u Evropi, što sa Južnom i Severnom Amerikom nije slučaj. Imaju i oni atraktivnu klupsku scenu, ali se reprezentaciji prilazi sa mnogo poštovanja, pažnje i ljubavi. Od igrača do navijača.

Na kraju, Latinosi će vam reći i jedan prost argument: talenat igrača!

Mesi, Nejmar, Rodrigez, Tijago Silva, Vidal... Da li Evropljani imaju toliko igrača vrhunske klase kao Južnoamerikanci?