Као робове држали више од 600 радника

Због трговине људима, организованог криминала и држања у ропском односу у Азербејџану више од 600 радника из БиХ, Србије и Македоније, Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против 13 особа.

Првооптужени је Божо Вученовић, директор фирме "Сербаз", преко чијег је представништва у Градишци организован криминални посао врбовања радника из БиХ који су у Азербејџану, умјесто обећане добре зараде, шиканирани, злостављани, нису плаћани, а у овој земљи су у периоду од 2007. до 2009. године и умрла најмање двојица грађевинаца из наше земље.

Будући да су свим жртвама по доласку у Азербејџан одузимани пасоши, данима је трајала агонија транспорта тијела двојице радника из Градишке и Живиница у Босну и Херцеговину, пишу Независне новине.

Божо Вученовић, његов брат Милан Вученовић и једанаесторица осталих оптужени су за врбовање људи и њихову радну експлоатацију у Азербејџану. Међу оптуженима је и Мирослав Вученовић, који се радницима у БиХ представљао као посредник фирме "Сербаз". Ова наводно холандско-азербејџанска компанија имала је представништва и у другим земљама у регији, одакле је такође врбовала раднике и искориштавала их у главном граду Азербејџана, Бакуу, и на градилиштима по осталим градовима у овој земљи.

"Истрагом коју је провело Тужитељство БиХ утврђено је да су оптужене особе, искористивши њихов тежак финансијски положај и угрожену егзистенцију, у периоду од 2007. до 2009. године организовале одласке више стотина грађана на наводни рад и запослење у Азербејџан", казао је Борис Грубешић, портпарол Тужилаштва БиХ.

Истрагом је утврђено и да су Вученовићи и њихови сарадници радном експлоатацијом стотина радника из БиХ, Србије и Македоније незаконито зарадили више милиона марака, које су држали на више рачуна у неколико држава.

"Према прикупљеним доказима, ради се о износу од око 5,9 милиона КМ, чије ће одузимање бити затражено током поступка", саопштено је из Тужилаштва БиХ.

Након што би оптужени, од којих је већина из Градишке, широм БиХ, а највише по Босанској Крајини завршили врбовање незапослених људи, у Азербејџану би им најприје одузимали пасоше. Тако су држани у потпуној зависности од Вученовића и сарадника. Умјесто обећане зараде од пет долара по сату, радници мјесецима нису никако добијали плату. У близини градилишта живјели су у колективним смјештајима, често без основних услова за живот и без хране, па су многи драстично изгубили на тјелесној тежини.

"Радници су држани у нечовјечним условима и неадекватним смјештајним просторима, уз ускраћивање плаћања договорених накнада за рад, новчана кажњавања, тјерани су да раде прековремено без могућности одбијања таквог рада", наведено је у оптужници, преносе Независне.

Радницима без пасоша и без средстава за живот била је ускраћена слобода кретања, али и могућност повратка у БиХ, због чега је тужилац Посебног одјељена за организовани криминал оцијенио да је над њима радном експлоатацијом почињено кривично дјело трговине људима.

Боро Кузмић из Котор Вароша био је у групи од више стотина грађевинаца из БиХ који су у јесен 2009. године били дословно заробљени у Азербејџану. Зарађене плате нису добили па нису имали од чега живјети, а у БиХ се нису могли вратити јер су им пасоши раније одузети. Након алармирања јавности, Вученовићи су тада под притиском породица грађевинаца дозволили повратак ове групе радника у БиХ.

Кузмић је испричао да није добио ништа од обећаних пет долара по сату јер су из "Сербаза" стално наводили друге административне разлоге што људима не исплаћују зарађене плате.

"Људи су у колективним смјештајима били присиљени продавати личне ствари да би себи могли купити храну", испричао је Кузмић.

Посредник фирме "Сербаз" Мирослав Вученовић тврдио је 2009. године да није тачно да не плаћају раднике. Казао је да плате само касне, некад због блокираног рачуна предузећа, некад зато што Влада Азербејџана није платила наручене и завршене грађевинске радове. Вученовић је тврдио и да уопште није запослен у "Сербазу", већ је повремено ангажован кад се за то укаже потреба.

За бх. раднике искориштаване у Азербејџану додатна отежавајућа околност била је и то што је најближе дипломатско-конзуларно представништво БиХ било у стотинама километара удаљеном Истанбулу.

У Тужилаштву БиХ истичу да је оптужница против Боже Вученовића и још дванаесторице оптужених највећа оптужница за трговину људима у историји бх. правосуђа. У оптужници, која је прослијеђена Суду БиХ на потврђивање, предложено је испитивање 84 свједока оптужбе.

Оптужени

1. Божо Вученовић
2. Милан Вученовић
3. Раде Љубичић
4. Саша Липовац
5. Сафет Турановић
6. Расим Турановић
7. Ненад Татић
8. Славиша Којић
9. Зоран Дмитровић
10. Зоран Калајџић
11. Новак Ћирић
12. Недељко Вученовић
13. Мирослав Вученовић