Трошкови онемогућавају иновације у предузећима

Огромна већина предузећа у БиХ не спроводи иновативне активности посљедњих година, и то у највећем броју случајева због недостатка новца.

Наиме, подаци које је прије неколико дана објавила Агенција за статистику БиХ, а који су прикупљени у оквиру истраживања, показали су да је од укупног броја предузећа свега 14 одсто њих спровело једну иновативну активност, која се тиче новог или значајно побољшаног производа, услуге или методе, док чак 86 одсто предузећа у БиХ није спровело ниједну иновативну активност.

Истраживањем се дошло и до података да су најчешћи фактори који ометају иновативне активности фактори трошка, знања, тржишта, али и институционални фактори.

"У овом истраживању 30 одсто посматраних предузећа означило је фактор трошка, односно недостатак финансијских средстава у предузећу или групи којој предузеће припада, као најзначајнији фактор који их омета у спровођењу иновативних активности", наведено је у овом извјештају Агенције за статистику.

Када су у питању иновативна предузећа, истраживање је показало да њихову структуру чине предузећа са само технолошким иновацијама, само с нетехнолошким иновацијама и предузећа која су увела и технолошке и нетехнолошке иновације истовремено.

"У укупном броју предузећа, 4,6 одсто је увело само технолошке иновације, 9,6 одсто је увело само нетехнолошке иновације, док је 11,2 одсто предузећа увело и технолошке и нетехнолошке истовремено", наводи се у овом извјештају и додаје да су предузећа која су у посматраном периоду била иновативно активна највише набављала машине, опрему, софтвере и зграде, а најмање вршила набавку постојећих знања од других предузећа или организација.

Да нема иновативних активноси у већини предузећа потврдио нам је и Предраг Згоњанин, предсједник Уније удружења послодаваца РС.

Према његовим ријечима, значај иновативности у предузећима је огроман и то је један од облика како унаприједити предузеће да постане лидер.

"Иновативност се код нас не користи, али то није само зато што нема новца, јер се иновације дају увести и с врло мало новца", рекао је он.

Згоњанин је оцијенио да је чињеница да су технологије и фабрике старе и да млади људи са свим оним што знају треба да покушају да их врате у "кондицију" да би се могла остварити конкурентност.

Додао је да држава нема новца да помаже повећање иновативности предузећа.

Мурис Чичић, професор Економског факултета Универзитета у Сарајеву, сматра да се данас у свијету иновације сматрају једним од елемената повећања конкурентности, продуктивности рада и нивоа националног дохотка. Са тог аспекта је изнио чињеницу да је јапанска влада донијела одлуку да издваја три одсто БДП-а, у функцији улагања на том плану, а да ЕУ издваја два одсто за те намјене.

"Код нас је то, нажалост, далеко испод, чак и испод нивоа који је био у бившој Југославији. То је један од основних узрока што имамо негативни платни биланс, ниске стопе раста и зашто нисмо конкурентни на међународним тржиштима, јер немамо шта да понудимо, него углавном нудимо оно што се ради већ годинама", рекао је Чичић.

Истакао је да је реално да смо ми мала земља, да немамо великих компанија, а да мале компаније не могу улагати у иновације, док је чињеница и да држава не улаже у том сегменту.