Историја: Сарајевски поклон Хитлеру

На филмском запису (видео клип у оквиру доле) види се тренутак скидања табле у Сарајеву 1941. На табли коју држе немачки војници током скидања табле у Сарајеву виде се мрље настале вероватно због метеоролошких узрока, идентичне онима на табли у коју гледа Адолф Хитлер на (фотографији доле).

Свијет 26.06.2014 | 16:59

Штајерска, излаз из железничког тунела код Менихкирхена, 20. април 1941. Испред специјалног воза у коме је смештен „Фиреров главни штаб Југоисток" („Фüхрерхауптqуартиер Сüдост") свира оркестар – Адолф Хитлер
слави педесет и други рођендан.

Гости: војни и политички врх Трећег рајха, италијански министар спољних послова Галеацо Ћано, мађарски
регент адмирал Миклош Хорти и бугарски краљ Борис ИИИ. Три дана су прошла од југословенске капитулације и сви су "као лешинари окупљени око трупла Југославије".

На врхунцу славља Хитлер добија на поклон једини ратни трофеј донет из раскомадане Југославије – спомен-плоча Гаврилу Принципу донета из окупираног Сарајева; уручења поклона снима Хитлеров службени фотограф, Хајнрих Хофман.

Зашто се без ове фотографије – коју "Време" премијерно објављује – не може сматрати потпуним ни једна полемика и анализа о почетку Првог светског рата, о историјској тежини Сарајевског атентата, Младе Босне и Гаврила Принципа, карактеру југословенског политичког пројекта, те о Другом светском рату као наставку незавршеног Првог?

Како се око ове фотографија која сама по себи има чудесну и сугестивну магију, испреплела иста таква прича у којој се дотичу судбине Иве Андрића и Курта Валдхајма, Еве Браун и Родољуба Чолаковића, шпанског краља Алфонса XИИИ и Мурата Кустурице, Гаврила Принципа и Адолфа Хитлера?

Због чега је Хитлеру стало да му његова војска из убијене Југославије донесе само једну једину ствар –спомен-плочу којом су у Сарајеву одали почаст Гаврилу Принципу?

Шта је разлог да једино у спомен-плочи коју су у Сарајеву подигли Југословени у славу своје слободе и немачког понижења, Хитлер види надгробну плочу њиховој земљи и њиховим сновима?

Време број 1191, на киосцима 31. октобра 2013.

...Нацистичка војска ушла је у Сарајево 17. априла 1941. године.

Тренутак скидања спомен-плоче Гаврилу Принципу са зида забиљежен је камером и укључен у један филмски журнал .

Снимке уласка нацистичких тенкова у Сарајево, масе која их весело поздравља и подизања њемачке заставе очито су мање важне, јер најдужи дио овог журнала прати скупину мушкараца који уз помоћ мердевина пажљиво скидају плочу и предају је војницима Вермахта који уз њу театрално позирају. Све ово прати глас спикера који на њемачком изговара неколико реченица.

У преводу оне гласе овако: "Инвазија у босански град. Подиже се њемачка ратна застава. У Сарајеву; овдје је 28. јуна 1914. аустријски престолонасљедник постао жртвом кукавичког атентата српског студента. Ти пуцњеви су дали сигнал за свјетски рат.

Њемци скидају мраморну таблу и предају је Вермахту. На табли стоји: На овом историјском мјесту се Гаврило Принцип изборио за слободу Србије. Фирер је таблу предао Берлинском Зеугхаусу5."

Аутор цитираног текста очито је имао поузданог преводиоца са српскохрватског.

Натпис на табли збиља почиње фразом На овом историјском мјесту која је у филмском журналу на њемачки дословно преведена (Ан диесер хисторисцхен Стäтте). Нигдје се, међутим, на табли не помињу ни српство ни Србија. Из ове лапидарне интерпретације анонимног њемачког филмског радника, развиће се, и у наше вријеме, бројне публицистичке и сценске визије Принциповог чина.

На дан 21. априла, агенција Асошијетед прес јавља из Берлина како је из нацистичког штаба на Балкану стигла информација да је спомен-плоча којом се комеморира Сарајевски атентат јуче предана Хитлеру и то од стране једног од првих њемачких војника који су ушли у тај југословенски град.

Објављено је и да ће плоча бити јавно изложена у музеју као "доказ српске злочиначке крваве кривице за Свјетски рат".

Првог јула исте године, а поводом поклањања спомен-плоче Адолфу Хитлеру, коментатор НДХ-овског "Сарајског новог листа" тријумфално пише:
"Сарајво је опрало са себе видовданску љагу". (Облик Сарајво овдје није штампарска грешка. Првих мјесеци окупације усташе су име града формално промијенили у Сарајво, но ускоро је враћен назив Сарајево.)